Поштована Анисија, драга Славице,

Ваша биографија је врло несвакидања, будући сте једина ренесансна дама у српској средњовековној одори витешкиње која пише и језиком који смо заборавили, а чију ни једну реч нисмо удостојили у савременом српском речнику. Пишите тако, будите таква и останите јединствена жена наше књижевности.

Дугујемо Вам неизмерну захвалност, што већ годинама, својим талентом, љубављу, чашћу, храброшћу, поштењем, знањем, добром вољом и самопреорним радом стварате нова дела и организујете учене и способне да и они оставе народу српском своје умне а корисне тековине и тиме повећају српски легат цивилизацији.

Саборници овога Анисија-Славициног зборовања п/остају Ваши саборци у ширењу српске културе ма где били и ма шта радили, да би остали привржени идеји добровољног и самопрегорног рада, попут Вашег, драга Славице – Анисија, са којом се креативно дружимо у свету све отуђенијих људи.

Овим, уједно, од малог Лешја стварамо култ/ур/но средиште у срцу наше Србије и њене првобитне величанствене културе, утемељене током ране српске ренесансе још пре краја средњег века.

Београд – Лешје, 14. октобар 2019.

У име саборника и сабораца др Младен Мирић

ЋИРИЛИЦА ИЗ НОТ ДЕД!