ИСТОРИЈА И КЊИЖЕВНОСТ

 Вероватно је многима позната епска песма ``Марко Краљевић и бег Костадин``, али сигурно је мање оних који знају ко је Марков побратим и какве везе он има са југом Србије. Да бисмо одговорили на то питање, потребно је почети причу од цара Душана.

 

Порекло деспота Дејана није познато. Припадао је кругу крупне властеле у време цара Стефана Душана. Дејан је прво носио титулу севастократора коју је добио од цара Душана. Титулу је добио као царев сродник. Био је ожењен Душановом сестром Теодором. Цар га је називао братом. Његов значај је у томе што је он зачетник породице Дејановић или Драгаш. После Маричке битке (1371. г.) Дејанови синови, Јован и Константин, постали су отомански вазали и оснивачи велике феудалне државе у североисточној Македонији, југоисточној Србији и југозападној Бугарској. Јован умире 1378. или 1379. године и Константин наставља сам да управља државом, која је обухватала широку област од Врања и Прешева до Радомира и на југ до Штипа, Радовишта и Струмице. На северу држава Дејановића се граничила са државом кнеза Лазара, на западу са областима Вука Бранковића и Марка Мрњавчевића, на југу са Византијом и на истоку са Бугарском и Турском.

Пошто је Константин био близак са Марком и заједно су ратовали као турски вазали, народна епска песма их памти као побратиме, Марко Краљевић и бег Костадин. Заједно су и погинулу у Бици на Ровинама, 17. маја 1395. године недалеко од данашњег Арада у Румунији, борећи се у војсци султана Бајазита I против влашког војводе Мирче. Према наводима Константина Филозофа из ``Житија Стефана Лазаревића``, пред саму битку краљ Марко је Константину Драгашу рекао: „Ја кажем и молим Господа да буде хришћанима помоћник, а ја нека будем први међу мртвима у овом рату“. Константиновим областима наставља да управља његов син Јаков, који је примио ислам и као Јакуб још неко време управљао очевим поседима.

Држава Костантина Дејановића Драгаша

Три године пре Битке на Ровинама, Константинова ћерка Јелена удаје се за византијског цара Манојла II, са којим има два сина, Јована VIII и Константина XI, који су били последњи владари Византије. Тачније последњи византијски цар Константин XI је уз очево презиме Палеолог, носио и мајчино девојачко презиме Драгаш. Погинуо је приликом одбране Цариграда од Турака 1453. године.

Занимљиво је рећи да су Дејановићи родбинским везама били повезани чак са руским царем Иваном IV Грозним (1547-1584). Наиме, братаница Константина XI Палеолога Драгаш, Софија Зоја Палелолог, била је супруга Ивана III. Иван III је овим браком хтео да оствари право на византијско православно наслеђе и да Москва постане Трећи Рим. Због тога је и преузео византијски грб с двоглавим орлом. Тако су Дејановићи преко родбинских веза повезали Србију са Византијом и Русијом.

Константин са ћерком Јеленом (манастир Поганово)

У власотиначком крају забележено је неколико предања о Костантину Драгашу Дејановићу, већ помињаном побратиму Краљевића Марка. Раде Костадиновић у црнотравским легендама наводи да се данашње место Црна Трава до Косовског звало Вилин Луг. Наиме, на путу за Косово знепољски војвода Дејан се успавао са војском од миришљаве траве и тако закаснио на бој. Дознавши за пораз српске војске од муке је проклињао место са миришљавом травом и назвао га Црном Травом, а планину на којој се успавала војска Чемерник. По другом предању насеље Предејане је добило назив, јер је војвода Дејан баш ту чуо како је Косовска битка изгубљена и од тада се у народу прича како је битка на завршена „пре Дејана“. Такође, по једном предању власотиначко село Дејан је добило име по војводи Дејану, а место где се предала српска војска Турцима зове се Преданча. Постојање ових предања не чуди када се зна да је граница између државе кнеза Лазара и државе Костантина Драгаша Дејановића била је код села Свођа.

Најзначајнији задужбина Константина Драгаша Дејановића је манастир Поганово, посвећен Светом Јовану Богослову. Налази се на левој обали реке Јерме у близини Димитровграда, 25 километара јужно од Пирота. Манастир је настао крајем XIV века, а после Константинове смрти у Боју на Ровинама старање о манастиру преузима његова ћерка Јелена, супруга византијског цара Манојла II Палеолога. Централни град Константинове државе био је Велбужд, познат по чувеној бици између Срба и Бугара из 1331. године после које је Србија, са Душаном на челу, постала највећа сила на Балкану. Свој данашњи назив овај град носи у спомен на српског великаша Константина. Турци су град по њему називали Константинова Бања односно Köstendil, а тај назив се, у нешто исквареном облику, одржао до данас, као Ћустендил.

Ипак, данас се недовољно говори о Дејановићима иако су оставили неизбрисив траг у историји неколико царевина (Србије, Византије, Бугарске, Турске и Русије).

Саша З. Станковић

 

РОДОСЛОВ

* Војвода Дејан и Теодора (сестра цара Душан Немањића)

* син Константин Дејановић Драгаш

* ћерка Јелена Дејановић Драгаш (супруга византијског цара Манојла II Палеолога)

* син Константин XI Палеолог Драгаш (последњи византијски цар)

* братаница Софија Зоја Палелолог била је супруга Ивана III

* Иван IV Грозни