Наслов су речи нашег песника Веселина Велетовића који је са својом гошћом Мари Лина Века увеличао вече у Српском културном центру Београд, саставном делу Удружења за одбрану ћирилице „Добрица Ерић“ Београд.

Мари Лина Века, десно

Мари Лина Века, српски националиста, како је неки зову, а ми кажемо да је можда лепше, српски родољуб је дошла је као италијанска новинарка да на почетку овог миленијума пише о „српским злочинима“, а онда је схватила да Срба на Косову и Метохији више нема, осим у резерватима, како су се некад звале енклаве. Њено родољубље покренуло је грудвицу истине и преточило је у неколико књига, а последња „Вучије срце“ прати судбине несталих људи у шта су умешани и светски политичари.

Одушевљење којим прича о поносној српској деци из резервата, које неће да узму бомбоне из руку бомбобацача, још једном буди наду да на свету има још људи. Каже да неће стати све док не изгура истину од које чак и Срби окрећу главу, а о политици и да не прича.

Веселин Џелетовић у надахнутом зборовању

А Јохан? Јохан је проговорио кроз уста Веселина Џелетовића у роману „Српско срце Јоханово“. Јохан је усвојио дете свог новог срца, Јохан дише српски, говори српски, воли српски. Јоханово срце ће ваљда покренути ту срчану енергију о којој Веселин збори. А Веселин? Он је један од оних малобројних Срба који никад никад неће напустити своје Косово и Метохију. Он преноси појединачне истине, како би их спојио у општи, српски циљ.

Српски појац Љуба Манасијевић – организатор вечери

Еминентни гости, Марина и Душан Савић и Драгослав Бокан

Српски културни центар наставља са пробојем истине, оне наде да српство још није умрло.

Милорад Ђошић