Миодраг Лукић

Ја стварно знам ко је то учинио, али знам сигурно, да је ово као и све друго нечији добро промишљен потез. Вјерујем да неко, неко коме је потребно да у Европи изгледа као „напредан“, ову жену која је добила Нобелову награду из политичких разлога. Вјерујем да је тај исти непријатељ Србије ма како то неком чудно звучало.

Поменуо сам „даму“ у драми „Господар никако да дође“, као у осталом и Барака Обаму који је добио Нобелову награду за празна предизборна обећања, те Ал Гора који је добио исту награду за слајд шоу о глобалном отопљавању.

Нобелова награда као и све остало у овом свијету је одавно обезвријеђена, па не треба да нас чуди да је добије жена која има проблема са реалношћу и има став према нама као у најмању руку Јелена Милић, ако не могу да кажем да је расположена према нама као Ксавијер Солана или Мадлен Олбрајт.

Па да, можда је на сајам књига требало да позву Мадлен Олбрајт и Ксавијера Солану, барем би неки шаљивџија могао да их пита зашто НАТО не бомбардује Шпанију или хоће ли је ускоро бомбардовати?

Пошто Мадлен Олбрајт и Ксавијер Солана нису били на овогодишњем сајму књига морам да се осврнем на Херту Милер. Премда сам одавно схватио да награде, најбољи примјер је код нас Нинова награда, а у свијету Нобелова, не добијају заслужни него подобни, изненадио сам се када је ова Нијемица из Румуније добила награду над наградама.

Нисам само ја био изненађен, реаговали су тада и они који су позванији од мене да то учине, па је лондонски Тајмс донио чланак под насловом „Ко је Херта Милер“ у коме је било јасно да је награда коју је добила Милерова политички инспирисана. Истина поменута су још три Нобеловца: Јелинек, Кертеш и Симборска којима је зајединичко да су добили Нобелову награду и три аутора којима је заједничко то што ту награду добили нису: Марсел Пруст, Џејмс Џојс и Грахам Грин.

Французи су показали више емоција од Енглеза па је Фигаро набројао десетак заслужнијих аутора, како својих тако и свејтских који су заслужили ову награду, али Швеђани су остали упорни у своме па њихови медији доносе текстове у којима се безрезервно хвалише Херта Милер.

Италијани, Пољаци, Руси и још многи су реаговали са чуђењем и негодавањем и изгледа да само у двије државе није било критика на додјељивање награде Херти Милер, а то су Шведска и Швајцарска. Швеђани нису могли да критикују оног коме су дали награду, а Швајцарци имају обичај да климају главама и не супростављају се одлукама моћника ако се то њих лично не тиче.

Кад знамо да је Нобелову награду за књижевност прошле године добио рокер Боб Дилан, остаје нам да чекамо да је добије и Мик Џегер па да кажемо: „збогом памети“.

Не личи ли вам све ово на недостатак здравог разума?

Мени се не чини, ја знам да је здрав разум проглашен маном, а савјест гријехом док је лудило устоличено као врлина, а глупост постала друштвено прихваћена, па је зато могуће да Херта Милер добије Нобелову награду, пљује по Србима и наступа као је портпарол НАТО пакта и буде са свим почастима дочекана у Србији.

Кад је она позвана која само пљује по нама, можемо да очекујемо да нас ускоро посјети перверзни брачни пар Клинтон. Па шта ако нас је бомбардовао, барем није за тај посао добио Нобелову награду, као његов колега Обама који је награду за мир добио прије него што је закорачио у ратове.

Наравно требало би позвати и Ал Гора, ових дана је био звијезда филмског фестивала у Цириху и мајмуни су га славили, аплаудирали му и дивили се, а ја бих плакао. Овај биједни фласификатор „Говор инаијнског поглавице из Сијетла“ му је ваљда најзаначајније дјело, ако и то неко други није написао, је звијезда филма са својим Њу Ејџ филмовима о мајци земљи коју смо ми њена дјеца гадно оштетили и наградили. Па и јесмо, нарочито она дјеца која живе у Америци одакле нам долази Ал Гор, као већина зала на овом свијету.

Штета што Херта Милер није Американка па да их лакше стрпам у исти кош, овако морам да објашњавам њену Нобелову награду и њене изјаве са њеном повезаношћу са господарима НАТО пакта односно Новог Свјетског поредка.

Дакле „дама“ Нобеловка је дошла у Београд, (изгледа да данас Београд прима све своје непријатеље раширених руку) и поновила да су Срби сами криви што их је НАТО бомбардовао и да је за све крива Српска православна црква јер је подржавала националисте итд. итд. Не би ме чудило да је ускоро приме патријарх Иринеј кога духовити Београђани прозваше кардиналом Гавриловићем. Па да, зашто да не? Ако му на Славу долазе Тахир Хасановић, Филип Пикапјетра и ини, зашто га својим присуством не би почастовала и Херта Милер?

Власт у Србији је пристала да буде позвана у Београд жена која то ничим не заслужује, још само да је приме и у цркви, па да нам буде јасно да смо продани.

Двадесет година пишем и у сваком тексту вапим: „Пробудите се људи!“, а имам осјећај да је из масовне хипнозе буђење немогуће. Моја драма „Господар никако да дође“ има срећан крај премда сви актери умиру на сцени, али се зато народ пробудио и збацио окове са својих умова које нам свакодневно кују медији. У животу на жалост злоће уживају у животу, а народ тоне у све дубљи сан, зато је могуће да неко „паметан“ доведе ову више развикану него добру књижевницу у Београд и омогући јој да поново пљује по нашем народу.

Миодраг Лукић

--