Није до сада био обичај у медијима да се даје неки критички приказ туристичког проспекта, обично су се објављивале критике књига, пјесама, филмова и сл., али за све постоји први пут.

 

Имам у својој скромној колекцији више ријечника, али ми недостаје онај кључни, ријечник илирског језика, пошто сам се нашао у недоумици читајући проспект „Водич Тучепи кроз повијест“ у издању Туристичке заједнице Тучепи, гдје су текст писали проф. Татјана Гарељић и мр.сц.Иво Мравичић.

Кажу проф. и мр.сц. да је назив Тучепи илирска и у преводу значи „село поред извора“ (види слику). Претпостављам да ријеч „ту“ значи „село“, а ријеч „чепи“ значи „поред извора“. У недоумици сам јер мени ово личи на двије чисто србске ријечи. Имамо их доста и дан данас грађених по истом принципу: за-чепи, при-чепи, на-чепи, од-чепи итд. Заиста би морао неко да се позабави издавањем неког илирског ријечника, мада ми се чини да ријечник Илирско-Србског језика и не би био неки ријечник пошто би имао исте ријечи са обје стране: чепи – чепи, ту – ту, вода – вода, вид – вид итд.

Интересантно је такође и објелодањивање некаквог босаничког писма. До сада су нас убјеђивали да постоји босанчица, а да при томе није спомињано постојање икакве србице, што је бесмислено, иако се зна да је исходиште азбучног писма у свих нас на просторима бивше Југославије србско. Надасве је интересантно да се у Далмацији није говорио далматински језик, него испада хрватски, али пошто тада нису имали своје писмо морали су узети из Босне, прескачући Херцеговину, њихово писмо људи познатих као босаничари.

Да не би читаоци били у заблуди какво је то босаничко писмо ево примјер тог писма са једног од стећка (стесак - стесани камени споменик), а прилажем и превод са старосрбског на србски.

 

Душко Бошковић