Блокаде које су учињене на административним прелазима Јариње и Брњак на северу Косова од стране српске заједнице, летос, изазване упадом припадника косовске специјалне полиције а уз помоћ међународних снага. КФОР тражи да се оне отклоне, јер се њима угрожава СЛОБОДА КРЕТАЊА. А све то у име слободе кретања за коју се КФОР залаже (није спорно кад би оно важило за све грађане Косова), јер је она једна од основног и унуверзалног људског права.

 

СЛОБОДА КРЕТАЊА И ДВОСТРУКИ СТАНДАРДИ

Косово је препознатљиво још од увођења Мисије УН 1999.године да владају ДВОСТРУКИ СТАНДАРДИ. Наиме, слобода кретања за српску и мањинске заједнице од доласка КФОР-а и увођења мисије УН на Косову од 1999.годинедо данашњег дана није се битно ништа променилa кад се ради о овом универзалном и основном људском праву. Наиме, и даље слободе кретања нема, са освртом на све косовске градске конгломерате, као и на неким деловима Косова, као например: у сеоским срединама западног, централног и источног дела Косова.

Као драстични пример двоструких стандарда преставља и увек нас опомиње 17.март 2004.године. Како 17.март и слобода кретања, тако што пресвега КФОР у заједници са другим а надлежним службама, које су биле задужене за безбедност и слободу кретања, нису могле или нису хтеле да обезбеде за све грађане Косова подједнаку заштиту. А поготову за српску заједницу и друге мањинске заједнице у местима као што су градови и мање енклаве где је извршен погром и одакле су они  протерани (по мом личном мишљену), у добро организованом нападу 17. и 18. марта 2004.године. У добро осмишљеној организацији косовских институција уз свесрдну помоћ УНМИК полиције,КПС, КЗК и КФОР-а. Марта 2004 погром се десио српској заједници и укупно мањинама у градовима и малим сеоским енклавама јер даља заштита у том времену није била могућа или сваким даном све тежа и тежа. А разлог да се деси погром у малим соским енклавама а у свим градовима урбицид је био тај што се није имала воља од стране пресвега КФОР-а а и других служби које су имали задатак да их заштите и да им се гарантује слобода кретања. А не обрнуто да се изврши етничко чишћење у тим критичним деловима Косова и да се исти протерају са вековних огњишта (до сада за 17.март још нико није одговарао или врли мало, односно безначајно) за учињено. А након њиховог протеривања из својих огњишта они се више никад нису вратили где су живели, тако је КФОР-у и безбедоносним косовским службама било олакшано, да са етнички очишћених терена где  нема Срба и мањина, не треба више да се брину о слободи кретања.  

Зашто су то дупли стандарди? КФОР као један од најодговорнијих за безбедност на Косову није омогућио подједнаку слободу кретања за све грађане. Уместо тога сад кад нема слободе кретања само на административним прелазима, онда одједампут се поставља као проблем. Проблем који датира још од самог њиховог доласка 1999.године на читавом Косову.

Односно, сад кад је та слобода кретања блокадама онемогућена (а и самим Србима тамо), и свим осталим службама и грађанима, назива се правим именом. Ето разлог што је све исто на Косову од 1999-те осим ДВОСТРУКИХ СТАНДАРДА. Дакле, једно или једни стандарди за већинску албанску заједницу а други за српску и друге мањинске заједнице. Овакав приступ КФОР-а је супротан мандату који је добио од стране Савета Безбедности УН. Зато дакле, мисија УН својим нечињењем и својом неефикасношћу довела је поново до тога да се  раде барикаде и слично. Према томе, дуплим косовским стандардима, ништа се не постиже ако се овакав тренд настави, нема напретка, не само за мањинске заједнице него и за све заједнице, односно све грађане Косова. Са том  одговорношћу припадници КФОР-а и остали а који се баве заштитом људских права морају да се суоче.

 

Искрено,

Тодоровић Љубинко из Грачанице