Архитекта Момир Коруновић је при обиласку друштва Тиват обишао место за савезно летовалиште при селу Ктролама, које је препоручило друштво Тиват. Сматрао је да место одговара јер је имало особит песак и не дубоко море као и зеленило. Ради пропаганде соколства соколска друштва су приређивала излете у ближу и даљу околину.

Соколско друштво у Тивту је 28 јула 1935. заједно са четама Кртоли и Богдашић одржало годишњи јавни час у Кртолима. Друштво је приредило излет на плажу “Пржна” са целокупним чланством у свечаним одорама. Учествовала је музика морнарице. По доласку на пристаниште “Око” кренули су сви учесници у поворци, са музиком на челу, кроз село где су били поздрављени од мештана. По повратку са плаже “Пржна” одржан је јавни наступ у Кртолима. Програм је пратила музика морнарице. Прво је говорио је старешина жупе Гавро Милошевић. На часу је изведено 12 тачака. Начелница друштва Невенка Ковачевић увежбала је балет. (1) Залив Пржно био је близу дворца Милочер.

Глас Боке пренео је 1936. атмосферу вече уочи краљевог имендана – Петровдана : „Кад се спустио мрак, упаљене су ватре по свим селима, истакнутим главицама и на врху паштровске планине .... Свети Стефан, који је засјао великим бројем ватара на старим зидинама и свијећама запаљеним по прозорима кућа те низом пламенова дуж лијепих плажа. И манастир Прасквица, повише самог Милочера, пружао је лијепу огњену слику, док се доље, на самој обали, у врло лијепој расвјети одразивало село Пржно у тамном мору. ...” (2)

Соколска друштва организовала су летовања на Јадрану као таборовања под шаторима. Соколска жупа Мостар користила је заједно са жупом Цетиње плажу за таборовање на обали Соколовац код Траста-Пржна (Тиват). Ту је био одржан састанак делегата Соколских жупа Мостар, Цетиње и Сарајево 8. августа 1937. ради разраде програма рада у оквиру Соколске Петрове петољетке. Соколска друштва II окружја жупе Цетиње у присуству представника жупа Мостар и Сарајево, приредила су приредбу на плажи Соколовац. Сем сокола дошли су и њихови пријатељи из многих места Боке Которске. Учествовала је музика морнарице. Излетнике је дочекао славолук и село, пристаниште и плажа искићена заставама. Док се омладина забављала, старији соколи су зборовали. (3) Жупа Цетиње била је подељена на 4 окружја од којих је 2 окружје са седиштем у Тивту обухватало Приморје. Друго окружје обухватало је 13 друштава и 24 чете : Тиват (2 чете), Котор (10 чета), Прчањ, Рисан, Кути, Зеленика, Јошица Ђурићи, Доња Ластва, Бијела, Ђеновић, Херцег Нови, Луштица, Морињ и Пераст. (4)

Соколска друштва из унутрашњости тежила су да летују на соколским плажама. Управа Соколског друштва Београд I решила је да од 15 јула до 15 августа 1939. летује на плажи Пржно, названој Соколовац у месту Радвићу код Тивта у Боки Которској. Плажа је била заклоњена од свих ветрова и погодна за купање деце и непливача. Могли су се приређивати врло често излети због добрих комуникација. Место је било погодно за снадбевање са намирницама и осталим потребама за соколско таборовање. Друштво Београд I је располагало са довољним бројем шатора за таборовања. На летовање су могли да иду само дисциплинирани чланови, нараштај и деца. Цена летовања за цео месец, са путним трошковима, била је 700 динара. (5)

Половином јула 1939. требало је да стигну у летовалиште „Соколовац” око 250 чланова и чланица соколских друштва Београд I и Тузла. (6)

На иницијативу Соколског друштва Тиват и чете Радвићи, Соколска жупа Цетиње радила је да залив Пржна претвори у стално соколско летовалиште на мору. У томе је жупи пружена помоћ од војних и цивилних власти. Нарочито су јој помогли командант дивизије на Цетињу, генерал Варјачић и командант Боке Которске, генерал Арачић. Они су омогућили да се замисао спроведе у дело, да плажа, на самом улазу у заштитну базу ратне морнарице, постане гнездо сокола. Соколско друштво Тиват је откупило из својих средстава један комплекс земљишта на обали, и на њему подигло павиљон дугачак преко 20 метара, као почетак радова. Пројекте за павиљоне израдио је члан сокола Лах, морнарички капетан из Тивта, један од најагилнијих пионира у раду на изградњи Соколовца. Општина Радвићи, поклонила је Савезу Сокола један комплекс земљишта од око 10 хиљада квадратних метара, на којем су требали да се изграде стални павиљони од стране соколских жупа и друштава. Плажа је требала да постане зборно место сокола из свих крајева Југославије за време жарких летњих дана. Плажа Соколовца је била покривена најфинијим песком каквог је имао још једино Херцегнови. Соколовац је био плажа са дивним изгледом на отворено море. Залив је био ненасељен и одвојен од ближих већих насеља. Најближе насеље је било село Радвићи, удаљено 2 километра од Соколовца. Организатори су замислили да соколи проведу у Соколовцу за време летовања живот, који би се заснивао потпуно на соколским принципима, са свима соколским васпитним методама. Соколовац је почео као соколско летовалиште 17 јула 1939, када је дошло на летовање стотину београдских сокола, припадника друштва Београд I. Тога дана први пут је залепршала соколска застава у заливу Пржно, забелели се шатори и одјекнула песма „Соколском снагом свом...”. (7) Савез Сокола послао је 1939. Соколском друштву Тиват помоћ за уређење летовалишта од 30.000 динара. Тим новцем требало је градити бунаре и бараке. У „Соколском гласнику” сматрали су да када буде завршено уређивање, „Соколовац” је требао да буде једно од најуређенијих летовалишта за соколе на Јадрану. (8)

П. Бринић описао је у „Соколском гласнику” један дан у соколском табору у Соколовцу. На таборовању било је 90 сокола. У свом чланку истакао је : „ Соколовац је плажа на отвореном Јадрану. Оивичен брежујцима, с вечито зеленом одећом, он се дубоко увукао у копно... То је летовалиште београдских Сокола. На двеста корачаја од аутомобилског друма, на средини плаже, уздиже се велика капија, на којој се с обе стране лепршаку две велике државне заставе као да соколски поздрав с плавог Јадрана шаљу поносном Дунаву и Сави и нашој белој престоници. Табор још спава, само дежурни чланови и чланице послују око кухиње. Шатори носе име знаменитих соколских радника : Тирш, Паунковић, Гангл, др. Белајчић, др. Поповић, Жакула и др. Јутарње сунце нечујно буди табор. До шест сати скоро сви су на ногама, а пола сата касније трубач “Ганди” окупља их у збор. Деца, нараштајци и одрасли чланови журе к одређеном месту. Ту поред правнице сврставају се соколи без разлике звања и положаја.” Старешина табора Михајло Николић је у другој половини летовања примио дужност од Миленка Ћасића. Заједно са начелником и начелницом сачекао је да се сви соколи окупе, а затим је трубачу дао знак за молитву. Тада је одјекнула песма „Соколском снагом свом...”. У чланку је настављено : „.. вежбачи одлазе на јутарње вежбе. На оближњој ледини у сенци гранатих маслина, брују дечија песма, праћена ритмичким покретима нараштајки : „У Милице, у Милице, дуге трепавице ...”. Мало даље чланице изводе своје слетске вежбе. Доле на жалу нараштајци се такмиче у трчању и скоковима, а изнад њих, на песку, чланови вежбачи врше вежбање. На понован знак трубе табор се окупља и креће на доручак. Пролази се поред “Кухиње код масне варјаче” и табор закреће лево на широку терасу, која се диже изнад круга. С ње се улази у простран павиљон где дежурне чланице служе јутарњи оброк. ... Постепено павиљон се празни. Под шаторима и около њих обављају се јутарњи послови, намештају се кревети, доводе се у ред одела, шаторске редуше мету шаторе и њина “дворишта”, док дежурне сређују круг. .... Нараштај и чланство врше јутром и вечером полусатно вежбање. Ускоро ћемо овде давати јаван час, а у Тивту соколску академију. Сем тога, свак је дужан да се сам брине о својим личним потребама. Оваковим начином живота желимо да код варошке младежи, која је навикла да увек долази на готово, развија смисао старања о самом себи. ... Ми овде имамо чланова разних професија и разног васпитања..... Економ Пера прилази старешини да се споразумеју за сутрашњу храну. Треба се побринути да се деведесет морем надражених апетита пет пута дневно задовоље. ... Кроз то време плажа, која се налази с јужне стране до самог логора, лагано се пуни. ..... Како вам се допада овде ? питам сестру Мару. -- Одлично. Соколовац је јединствен. Прошле године обилазила сам многе наше плаже, али се ни једна по својим природним лепотама не може мерити са Соколовцем. .... Око чесме у табору све већа гужва. Спира се журно песак и морска со свежом бунарском водом. .... После ручка трочасовни одмор, који свако искоришћује по својој вољи. Неки с ћебетом у руци траже хладовину испод крошњастих маслина, други свраћају у оближњи бифе на хладно пиће, а трећи севраћају павиљону с писаћим прибором. Али већина опет иде к плажи. То су они који никад нису сити сунца и мора. Сем тога, у то доба и мештани долазе на плажу с којима су таборовци већ од првих дана у другарским везама. “Ганди” и Лека, у шаторској тишини, с друговима, спремају репертоар дилетантског позоришта. Прва тачка вечерње представе биће “Хотел код масне варјаче”, у којој се комично приказују незгоде незадовољних табороваца. Друга тачка : “Лекција из астрономије” -- судбина оних који се мешају у туђе послове о којима појма немају. Паузе ће испунити брат Облак песмом о Катаринети и др. Биће и гостију, зато се улоге озбиљније уче, да би представа испала на општи смех и да би се касније уз хармонику веселије играло и певало. А на плажи је све живље. Неколико мештана леже затрпани до грла и гранчицама смрче бране се од сунчане жеге. Десно и лево шарене се групе купача и купачица : једни пливају, други се такмиче у трчању, стварајући водоскоке широких млазева, трећи изводе разне вежбе и акробације пљускајући на све стране око себе загрејану морску воду. И тако све до вечера. Многи до тог доба и не сврате у табор. Следовану ужину другари примају и додају један другоме по песку, по хридинама у мору и по чамцима. Једино вежбачи у шест часова настављају своје редовно дневно вежбање. Тек кад сунце зађе, табор оживи. У седам сати глас трубе позива збор. Тада се дели приспела пошта, врши се дневни рапорт и одређују се за идући дан дежурства и пожарчења. Са збора се у прописном реду иде на вечеру. Павиљон поново забруји као пчелињак. У очекивању јела коментаришу се дневни догађаји у првом реду с вежбалишта. ... . за скорашњу приредбу, за коју се већ почиње уређивати бина и гледалиште на пространој тераси. .... публика почиње пунити “дом”, и грабити се за боља места, и посматрајући завршетак “сценских радова”, очекује појаву својих љубимаца. .... као да причају о Немањића Сави, који је ту у близини, на Превлаци, подигао беше духовни светионик Боке Которске, манастир св. Архангела Михаила; шуме као да говоре о о морским вуковима бокељским, браниоцима слободе .... шуме као да певају вечито опело херојима Плаве Гробнице.” (9)

Соколско друштво у Тивту одржавало је годишње јавне часове у Кртолима. Друштво у Тивту је заједно са четама Кртоли и Богдашић приређивало излете на плажу “Пржно”. Плажа је била близу дворца Милочер. Крајем тридесетих, на иницијативу Соколског друштва Тиват и чете Радвићи, Соколска жупа Цетиње радила је на томе да залив Пржна претвори у стално соколско летовалиште на Приморју. Општина Радвићи, поклонила је Савезу Сокола један комплекс земљишта од око 10 хиљада квадратних метара, на којем су требали да се изграде стални павиљони од стране соколских жупа и друштава. Савез Сокола послао је 1939. Соколском друштву Тиват помоћ за уређење летовалишта „Соколовац” од 30.000 динара. Тим новцем требало је градити бунаре и бараке. Соколовац је отворен као соколско летовалиште 17 јула 1939. У „Соколском гласнику” сматрали су да када буде завршено уређивање, „Соколовац” је требао да постане зборно место сокола из свих крајева Југославије за време жарких летњих дана. Соколи су сматрали династију Карађорђевића за народну династију, и користили су сваку прилику да искажу своје поштовање. У летовалишту Соколовац могли су соколи да се окупе за манифестације испред дворца Милочер.

Саша Недељковић

члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :

1. Арх. Момир Коруновић, „Извештаји за 5 редовну редовну главну скупштину Савеза Сокола Краљевине Југославије у Београду 12 маја 1935, стр. 180; „Јаван час Соколског друштва Тиват у Кртолима”, „Соколски гласник“, Љубљана, 30 августа 1935, бр. 32, стр. 3;

2. Мила Медиговић-Стефановић, .„Урамљена љетовања”, Београд, 2013, стр.176;

3. „Соколска Петрова Петољетка 1936-1941”, Издање Соколске жупе Цетиње, штампарија “Напредак”, стр. 1,3, 4, 6; „На „Соколовцу”, „Соколско таборовање на плажи”, „Глас Боке”, Котор, 14.8.1937, бр.238, стр. 3;

4.„Просвјетни извештај за 1936 годину”, „Гласник Соколске жупе Цетиње”, Цетиње, 1 маја 1937, бр. 5, стр. 89, 90, 101, 105, 106;

5. „Летовање соколског друштва Београд I”, „Соколски гласник”, Београд, 16 јуна 1939, бр. 24, стр. 6; 6. „Кратке вести из нашег Соколства”, „Соколски гласник“, Београд, 14 јула 1939, бр. 28, стр. 7; 7. М.Н. „Соколовац, -- летовалиште југословенских Сокола”, „Соколски гласник“, Београд, 4 августа 1939, бр. 31, стр. 3;

8. „Кратке вести из нашег Соколства”, „Соколски гласник“, Београд, 14 јула 1939, бр. 28, стр. 7;

9. П. Бринић, „Један дан у табору Сокола у Соколовцу”, „Соколски гласник“, Београд, 25 августа 1939, бр. 34, стр. 2;

 

рад Горана Комара из Зборника