Патријарх Павле био је веран и у малом. јер веран у малом веран је и у великом.И обратно.
 Тако нас учи Писмо.

 

Учио нас је да поштујемо сваку мрву хлеба, пре свега својим примером:
На крају јела лизнуо би прст и њиме покупио све мрвице око тањира. Да се не баци!
Колико великих поука, колико мисли се рађа при сећању на тај поступак:
Господ је научио чак и птице и мраве да покупе сваку мрвицу хлеба са земље.Јер хлеб је добро, а добро се не гази. Пазите да ни ви не погазите ни мрву добра у име виших циљева или ко зна чега. Верујте, није ни добар, ни велики циљ који тражи да се згази и најмањи човек.
Ко гази ближњег, гази истовремено и Христа и себе. Јер смо сви мрве једног целог Хлеба - Христа.
И највећи човек на свету мањи је од најмање мрве пред Богом. Људи су мрвице које Бог пажљиво скупља - не презире нас нити баца.
Не презиримо ни ми људе, чек иако нам се учине мали као мрва. Христос је и у тој мрви. А оно што је Христово не може бити мало. Јер је семе,
Све врлине које постоје у свету су Христове врлине.Ми смо мрве којима Бог поклања мрвице својих врлина. Не гордимо се, него са страхом, вером и љубављу захвалимо великом Дародавцу.

            Патријарх Павле није оставио за собом ни мрву зла. На то је позивао и нас. И када је говорио ''Будимо људи'' и када је, стојећи на царским дверима олтара са путиром у руци, питао сваког ко прилази светињи над светињама: ''Када сте се последњи пут исповедили ?'' и оне који то нису скоро учинили није причешћивао.
Патријарх Павле није пропуштао да учини ни мрву доброг, ако је био у могућности.
Угледајмо се бар мрву на њега.

Лидија Поповић