''Чувајте се лажних пророка, који вам долазе у овчјем руху, а изнутра су грабљиви вуци.'' Јеванђеље по Матеју 7"

Миодраг Лукић

Ако сте вјерник или чак атеиста лако ћете разумјети ово о чему говорим, али ако сте пак Новодбац боље да се не упуштате у читање јер све ово што пишем је усмјерено против Ваших назора. Новодобци и онда када говоре против Новог Свјетског Поредка су његов саставни дио, па били они свјесни тога или не и уопште не воле истину и чињенице, него лажи и небулозе о долазећем царству мира које ће донијети, створити и водити виши духови.

Одавно сам намјеравао да напишем један текст о јавним личностима којима је дозвољено да критикују најмоћније људе и организације у свијету, али стално то одлажем јер ми се чини да су и остали, као и ја, одавно спознали да је све то смишљено да задовољи незадовољне знатижељнике којих је сваким даном све више.

Не тако давно појавио се ни одкуда један историчар и „истраживач мира“, тако сам себе назива, по имену Даниел Гансер и залудио велики број Срба у Швајцарској. Не, нису само Срби залуђени овим, несумњиво шармантним младићем, залуђени су и Швајцарци, Нијемци и Аустријанци, али ми је до Срба највише стало па зато и пишем овај текст. Даниел Гансер није класичан теоретичар завјере који збуњује читаоца или слушаоца мноштвом контрадикториних информација. Он је мудрији од других јер напада скоро искључиво НАТО пакт. Истина, дрзне се и да говори о 11 септембру или терористичком нападу на Шарли Ебдо, али никада не додирне коријен зла. Не може и не смије то да учини јер то му очигледно није дозвољено док остало јесте.

Замишљам Гансера као дјечачића који швајцарским џепним ножићем напада на чудовиште са сто руку, које у свакој руци држи по један мач, а на сваком мачу пише назив силе коју тај мач представља. На једном мачу спуштеном према земљи пише крупним словима „НАТО“ и наш симаптични „јунак“ јуриша и звецка по огромном мачу без могућности да га оштети и без намјере да ни „случајно“ повриједи руку која мач држи. Поред мача који представља НАТО ту су мачеви као што је „ЛУЦИС ТРУСТ“, „НУ ЕЈЏ“, „УЈЕДИЊЕНЕ НАЦИЈЕ“, ТРИЛАТЕРАРНА КОМИСИЈА, БИЛДЕРБЕРГ ГРУПА, КОМИТЕТ 300 итд., али наш дјечак-јунак ни у сну не би сјецнуо неки од ових мачева нити руке које их држе, он је свој „моћни“ џепни ножић усмјерио само на један мач.

Да би се одбранио од епитета „теоретичар завјере“ у листу Фрее 21 изјављује да сви они који критикују свјетски финансијски систем су ништа друго до латентни антисмемити.

Ми од Гансера и немамо много шта да научимо већ само желимо да нам потврди оно што већ знамо, то јест да је НАТО злочиначка организација која крши међународне законе и напали су нас без одобрења Савјета безбједности Уједињених нација. Човјек је то све лијепо написао и документовао и наравно ми смо се одушевили. Наши у Швајцарској су се чак потрудили и Гансеру организовали наступ који кошта око 1000 евра, а колико добија од директне продаје књига на наступима стварно не знам.

Зашто ја овде прозивам човјека када је написао истину? Да ја нисам постао злоћа као она фрустрирана жена (Јелена Милић) из Београда која ради за НАТО и гомила фрустрираних вјештица и вјештаца који раде за Сороша у Србији?

Нисам, нисам злоћа да нападам човјека на правди Бога нити ми пада на памет да кажем о НАТО-у и једну лијепу ријеч, али ипак пишем о Гансеру као о лажном пророку!

Морам да признам да ја мноштво познатих личности сматрам лажним пророцима па и тако позната имена као што је Ноам Чомски, или од недавно познати њемачки талк-шоу филозоф Прехт, амерички режисер Мајкл Мур и још мноштво других мање или више познатих личности. Све оне које други дочекују као наду да ће истина о свијету у коме живимо изаћи на видјело на овај или онај начин прозивам као лажне пророке, а данас сам се окомио на Гансера који је „отворио очи“ многима.

Зашто то чиним?

Да сам рођен као Швајцарац можда бих и ја тек ове године отворио једно око и повјеровао да је Гансер човјек који доноси свјетлост у мрак који нас окружује. Србин сам па ме је нужда натјерала да отворим очи далеке 1991 године када сам схватио да медији у „неутралној“ Швајцарској безрезервено подржавају наше непријатеље преписујући лажи од Американаца и Нијемаца или измишљајући сопствене док су истовремено продавали оклопна возила Хрватској. Пошто сам тада прогледао све оно што је Гансер написао за мене није ново, па умјесто да му се дивим одлучио сам да видим ко стоји иза овог „храброг“ човјека који се усуђује да баци рукавицу у лице Голијату какав је НАТО. Када сам брижљиво проучио позадину схватио сам да Гансер ником не отвара очи него нам скреће пажњу у страну далеко од истине која би за обичне смртнике била болнија од истине о НАТО пакту. Он нас истином о НАТО пакту усмјерава према оном једном мачу који је премда моћан није одлучујући, а очигледно је да чудовиште које мач држи у руци одобрава Гансеру и Гансерима да пишу књиге које свакако не служе за помоцију те војне алијансе.

Не звучи логично да господар НАТО пакта, дозвољава људима попут Гансера да пљују по његовом чеду? Наравно да не звучи, али за оне којима је познато да у будућности једина војска на свијету треба да буде војска Уједињених Нација или нечег сличног што ће из ове организације изнићи, јасно је да су Гансерови напади на Нато дио припрема за гашење ове алијансе односно пресвлачење исте у униформе војске Ујдињених нација.

Против кога ће ратовати војска Уједињени нација?

Против непослушних народа који не прихвате Нови Свјетски Поредак. Поредак са једном владом, једном религијом, једом валутом, једним језиком итд. Али да не би све било тако провидно „господар“ (онај са сто руку) нас деценијама припрема на долазак ванземљаца. Дакле војска Уједињених Нација (настаће прије свега пресвлачењем НАТО пакта) ће имати и озбиљан задатак да нас заштити од ванземљаца који се никад неће појавити, али као да ће бити тешко приказати нам мало летећих тањира на небу и један мањи или већ рат против њих? Наравно неће бити зачуђујуће ако ти страшни ванземаљци нападну баш на онај регион у коме се буду налазили непослушни народи, односно групе које не прихватају Нови Свјетски Поредак.

Наравно ништа неће моћи да се догоди преко ноћи, али ни припреме за стварање Новог Вавилона не трају ноћ или двије него се врше вијековима...

Први траг и свакако један од најзначајнијих је онај који води ка Рудолф Штајнер школи коју је Гансер завршио. Увидјевши да је Даниел производ ове школе умало попут Архимеда нисам повикао „Еурека“, али сам се суздржао јер ми је одмах било јасно да ме чека мучан задатак како да неупућеним објасним везу између школе коју је он похађао и Новог Свјетског Поретка. Задатак није нимало лак јер и они који слове као познаваоци оног што се назива „теоријом завјере“ нагутали су се текстова које су писали управо они који раде за оне који нам припремају ново робовласништво. Истина, ја не тврдим да смо ми данас слободни, али може бити горе и биће ако се неко чудо не деси.

Да би онима који још нису отворили очи и конзумирају вијести онако како то желе они који им сервирају, мораћу да будем мало опширнији.

У Швајцарској постоји мноштво приватних школа. Од оних које су резервисане за дјецу богаташа из цијелог свијета, до оних које су направљене за шишање наивних оваца, нпр., разни колеџи за сва могућа занимања, али са дипломама тих колеџа наивне овчице могу да траже посао у цијелом свијету осим у Швајцарској, јер Швајцарска те дипломе не признаје премда школе које их издају не забрањује. Занимљиво зар не?

Међу многобројним приватним школама на које нећу да трошим вријеме, посебност су Рудолф Штајнер школа и Мариа Монтесори школа ( на жалост присутне су и у Србији). Прва позната као и Валдорфска школа, основана од стране бившег теозофа, а касније оснивача антропозофије Рудлофа Штајнера и друга основана од стране Марие Монтесори која је такође била члан теозофске секте (овде то кажу, покрета). Дакле, као и остале приватне школе и ове двије су легалне, али да би се послије основне школе могло наставити школовање у гимназији нужно је да ученик полаже државни испит што нимало није лако, пошто су поменуте школе у ствари играонице у којима дјеца науче све о митологији, призивању демона, коболдима, гномима и осталим митолошким бићима, али се не макну даље од четири основие рачунске радње у математици.

Даниел Гансер је завршио, како рекосмо, Рудолф Штајнер Школу и вјероватно је био изузетно бистар дјечак који је и код куће учио оно што у школи није могао да научи.

Да ли је лоше то што је Гансер завршио баш ову школу, а не неку државну основну школу?

Не би морало да буде да није оног што нас тек чека, што наравно Гансер зна као што знам и ја, али већина ни не слути нити жели да повјерује у сценарио који нам је припремљен.

Да би било јасније о чему говорим морам да се на кратко вратим у 19 вијек када настају многе секте, а међу њима и теозофска из које ће касније нићи како антропозофија тако и Њу Ејџ (Ново доба), али и Луцис Труст издавачка кућа из Њу Јорка која одaвно влада Уједињеним Нацијама.

ТЕОЗОФИЈА

Према Ј. К. Баалену: "Теозофија или Божанствена мудрост је незаконито дете спиритизма помешаног са будизмом. Далеко је компликованија и замршенија од спиритизма; у исто време поглед на живот и свет је потпунији и фасцинантнији" ("Хаос култова").

Оснивач теозофије била је Јелена Петровна Блавацки, позната својим следбеницима као мадам Блавацка или једноставно "Ј. П. Б."

Рођена је у Русији 1848. у породици племенитог порекла; била је унука кнегиње и потомак, кроз породицу Долгоруки, светитеља из XII века, Михајла Черниговског.

У својој младости одбацила је православно Хришћанство и у ствари, током читавог свог живота тврдила је да постоји "жестока мржња Хришћанства" (Марион Мид, "Мадам Блавацки").

Мада је један бивши теозоф и обраћеник у православље рекао овој списатељици да је Блавацка умрла као покајник и измирена са Руском Црквом у својим последњим данима, ово није било потврђено. У ствари, истраживање "каријере" Ј. П. Б. је застрашујући ако не и немогућ задатак. Марион Мид, биограф, написала је:

"Када је (Ј. П. Б.) имала четрдесет и пет година, осврнула се унатраг на четири и по деценије испуњене немиром и напоменула, "Човек не може преправити своју прошлост, једино је може поништити сходно својој снази." Заправо, она је то покушала и обзиром на неисцрпну енергију, њени напори нису били сасвим неуспешни. Последњих петнаест година свог живота, напорно је радила на свом пресаздавању. Брисала је погрешне поступке, убацивала нови материјал, непрестано представљајући себе као особу каква би желела да буде". По овоме Блавацка личи на осниваче култова који покушавају да елиминишу негативне аспекте свог деловања.

Чињенице њеног живота, како су документоване и реконструисане, показују да је Блавацка у најмању руку била психолошки поремећена, а повремено, права варалица и шарлатан. Данас, у наше "толерантније" доба, многи више воле да је посматрају као живахног "ексцентрика", а и као харизматичну претечу модерног "феминизма" и Покрета Новог Доба. Али са објективне, хришћанске тачке гледишта, међутим, она је била по свој прилици опседнута нечистим духом који је често говорио и диктирао јој путем аутоматског писања.

На пример, Ј. П. Б. је непрестано засењивала своје ученике необичним и разноврсним медијумским техникама, и "чудима" материјализујући писма невидљивих "учитеља". Телепатски "трикови", гласови, звукови, музика и поруке: све је то "долазило" на начин који се чинио сасвим "чудесан" њеним следбеницима, па чак и скептицима.

У својој класичној студији "Православље и религија будућности", покојни јеромонах Серафим (Роуз) каже да је медијум "особа са извесном психичком осетљивошћу која јој омогућава да буде средство за манифестацију невидљивих сила или бића... постигнутих средствима извесних јасних техника и психичких стања која се могу култивисати и спровести у употребу вежбањем и која немају никакве везе са Божијим деловањем или светошћу. Медијумска способност може се стећи или наслеђивањем или преносом путем додира са неким ко има дара или чак читањем окултних књига. "

Затим истиче како су ове медијумски "перформанси" добро познати Православној Цркви још од времена Христа, да су увек били опасни и да су изискивали егзорцизам и молитву, а не дивљење. Као млада жена, Ј. П. Б. два пута се удавала, касније је родила бар једно ванбрачно дете. Била је страстан пушач, користила је дрогу, а можда је била и наркоман, много је путовала (а путовања су увек била пропраћена скандалом) по Европи, Северној Америци и Индији, и тврдила је да је иницирана у "више мистерије" у Египту и на Тибету. У Америци је прво радила као спиритиста и медијум, а 1875. у Њујорку основала је Теозофско друштво заједно са пуковником Хенријем Олкотом, ветераном грађанског рата.

Ова онижа, угојена жена "гуру" умрла је у Лондону 1891, а до тада су теозофске ложе постојале у већим градовима Европе и Америке. Мада њено Друштво никада није имало велики број чланова, његов утицај на подземни свет окултног и данас тако популарног Њу Ејџ менталитета је далеко превазишао очекивања оснивача. Теозофије је постала "модерна" чак и у време њеног живота, а међу поштоваоцима било је писаца (Јејтс), песника, уметника и политичара.

Наследник Блавацке била је Ани Безант (1847 1933), и ћерка и супруга англиканског свештеника. У Индији, године 1925, она је усвојила младог Индуса, Кришнамуртија, проглашавајући га "новим Месијом", аватаром, или "учитељем света" за ово доба. (Године 1931. он се одрекао овог назива и напустио теозофију, стварајући нову групу интернациналних следбеника који су га прихватали као свог "гуруа" све до његове смрти у Риму, пре неколико година.)

Блавацка је "видела своју мисију као узвишено месијанску: да спасе свет... (теозофија) је била удружена са хришћанским гностичарима, јеврејским кабалистима и учењима Јакоба Бемеа и Парацелзуса. Теозофија мадам Блавацке била је ништа мање него покушај да се синтетизује браманизам (вид хиндуизма), будизам и окултизам у нову религију. Заговарала је универзално братство, проповедала мудраце са надљудским знањем који су живели на Хималајима. Она је била убеђена да су ови људи њу обучили и послали у свет са дозволом да обелодани нека тајна знања која би могла да расветле немилосрдну и несхватљиву васиону" (Мид).

Мадам Блавацки је била "чудесан" писац (нека од њених дела такође доказују знату књижевну крађу). Најзначајнији текстови теозофски су њена огромна дела "Разоткривена Изида" и "Тајна доктрина", која показују јак утицај "розенкројцера". Када је Ганди као млад човек живео у Лондону, читао је " Кључ теозофије" од мадам Блавацке. Она је, рекао је, "подстицала у мени жељу да читам књиге о хиндуизму и ослободила ме је заблуде коју су ми наметнули хришћански мисионари да је хиндуизам крцат празноверјем" (цитат из књиге Марион Мид). У тринаестој години, будући премијер Индије, Нехру, придружио се Теозофском друштву и током своје политичке каријере увек је изражавао дивљење за учење тог друштва.

Укратко, јер је "систем" Блавацке врло сложен и закучаст, теозофија верује да је све Бог и да је Бог све. Стога је Бог "универзалан живот, бескрајна свест... извор свега што постоји. "Пошто ништа није изван Бога и ништа, чак ни зло, не може бити одвојено или одсечено од Бога, следи да су све религије у суштини једно. Зато треба да се уједине ради пуноте истине као што то интерпретира теозофија.

Мада је Бог безлично "То", теозофија учи да постоји врста "Тројства" сила у Богу, са четвртим, женским аспектом, Божанском Мајком, нејасно повезаном са Девом Маријом, који представља "Мудрост" ("Софију").

Теозофи су философски еволуционисти: путем узастопних "подраса", човечанство се развија кроз миленијуме на физичкој, менталној и духовној равни. Човек је божанска "искра" или делић Божанства (кабализам). Развијајући се кроз реинкарнацију (будизам), он путује натраг свом извору или пореклу, Богу. Његова судбина није небо или пакао већ "нирвана" или "блаженство" ништавила (будизам и хиндуизам). Физичко тело има и "дупло етерично" и "астрално тело" (медиумизам), с тим што се ово друго тело може "пројектовати" у сну или стањима попут транса.

Свака наредна подраса даје јединствен допринос еволуцији кроз аватара или "врховног учитеља света" који преузима већ постојеће људско тело. Тако, овај врховни учитељ поседовао је тела Буде у Индији, Хермеса у Египту, Зороастера у Персији, Орфеја у Грчкој и Христа (у време Његовог крштења на Јордану). Ускоро ће се овај аватар појавити поново у још савршенијој форми. Кришнамурти, који је већ спомињан, требало је да буде "тај један", али касније је одбацио такву улогу (Са тачке гледишта православног Хришћанша ово је јасно наговештавање антихриста.)

Са светским штабом на великом имању у А -Дугу, Индија, Теозофско друштво данас броји 4000 чланова широм света (око 5500 у САД), са центрима у шездесет земаља. Теозофи славе годишњицу смрти Ј. П. Б. осмог маја као "Дан Белог лотоса".

Мада је бројне елементе теозофије асимиловао данашњи Покрет Новог доба, један од најнеобичнијих и најопаснијих изданака теозофије је "Либерална католичка црква", основана после II светског рата; основали су је теозофи који су се отцепили од Старокатоличке цркве у Холандији. Један од њених оснивача, Чарлс Ледбитер, заједно са Ани Безант открио је Кришнамуртија, и у ствари старао се за одгајање и обрзаовање дечака.

Мада не проповеда никаква уверења или доктрине (отуда назив "Либерална католичка црква") њена ексклузивна употреба обреда пре II ватиканског концила и церемонија Рима учинили су да буде варљиво привлачна за наивне и неуке католике и англиканце. Ван Баалан упозорава да "људи наклоњени литургији могу ући у једну од ових 'цркава' и пратити службу а да не примете озбиљно застрањење од вековима старих начела Хришћанске Цркве."

"Иницирани" су, међутим, обично и чланови локалне теозофске ложе и проучавали су Ледербитерову књигу "Науке о Сакраментима", која проповеда безбожну теозофску гнозу иза сваког ритуалног геста и речи римске литургије.

Као што је био случај са мадам Блавацки, и Ледбитеров живот је био пропраћен скандалима и неморалом. Али док су теозофи, многи од њих били су "слободни мислиоци", могли да игноришу хетеросексуални промискуитет њихове оснивачице, избацили су хомосексуалног Ледбитера из својих редова када је откривено да је подржавао маструбацију међу својим "дечацима из олтара" (Мид, стр. 459). После три године прогонства, Ани Безант га је повратила у свој "унутрашњи круг".

Колико можемо да установимо, Либерална католичка црква данас је подељена у две подгрупе у САД, са 23 "центра" или "парохије".

Још један, мањи огранак теозофије је "Школа Аркане", је основала Алиса Бејли 1923. Године 1918. Бејлијева је пришла Теозофском друштву у Калифорнији, развила је у многоме медијумске вештине и чак је имала контакт са реномираним психотерапеутом Карлом Јунгом који јој је рекао да су њена "мистична" искуства и "посетиоци" били једноставно из њене подсвести. Несумњиво исто би рекао за мадам Блавацку.

Биограф Ј. П. Б. закључује да је мадам патила од "вишеструке или дезинтегрисане личности... изгледа, прилично јасно да је поседовала хистеричну личност и током свог живота периодично је патила од подвајања личности заједно са јасним изменама исте... да је Јелена била обична варалица како су је многи описали, она би прешла свој бешчасни пут без нарочитих психичких застрањења... Али она је створила себи акутну психолошку дилему "самонаметнуту шизоференију".

Међутим, ако чак и елиминишемо очигледан поремећај личности или очите преваре и слепарије, остаје нам да судимо о "плодовима" теозофије и њених изданака: суморна сага о десетинама хиљада душа које су одвучене далеко од слободе у Христу у таму неверја, празноверја, неморала и чак везе са демонима, као што је нарочито евидентно у несрећном животу Ј. П. Б.

Мидова нам говори да, када је дошло до тога да се Блавацка обелодани као преварант, она је тајно одлазила на литургију у Руску Православну Цркву у Паризу, привучена нечим њој необјашњивим. Тамо она није видела "своје невидљиве тибетанске Махатме", већ нешто много мање очекивано. Имала је осећање да стоји испред своје драге мајке, и онда је размишљала колико је година прошло од смрти мајке и како она сада не би препознала своју угојену ћерку. После тога, напуштајући цркву, она се насмејала и рекла да је глупа и недоследна јер је дозволила себи да буде опхрвана погледом на Руску Цркву". Несумњиво, Бог је допустио њеној покојној мајци да допре до своје ћерке, сада изгубљене у греху, али Хелена је одбацила ову могућност подарену са неба.

Можда највише од свега говори са духовне тачке гледишта крајње помањкање једноставне смерности у животима Блавацке и њених наследника. Цитирајући епископа Игњатија Брјанчанинова, Отац Серафим описао је ово стање "непогрешивости" као најопасније. Нека то нама буде крајња реч у овом поглављу:

"Епископ Игњатије пише да се "извесно 'самопоуздање и дрскост' обично примећују код људи који су у самообмани (прелести), претпостављајући да су свети или да напредују у духовном смислу. Посебна помпезност се пројављује код оптерећених овом обманом: они су такорећи отровани собом, својим стањем самообмане... Они су огрезли, преплављени високоумљем и гордошћу".

Године 1891. на чело теозофског покрета стала је Ана Безант (1847-1933). Она је свог усвојеника, Џидуа Кришнамуртија, прогласила очекиваним теозофским месијом, Мајтрејом, али је младић ту почаст одбио и напустио теозофске кругове, основавши своју мистичарску школу. После Безантове на чело покрета дошла је Алиса Бјели.

Алиса Бејли

Алису Бејли је водио дух Џвал Кхул. За живота (живела је од 1880. до 1949.) написала је преко 20 књига, руковођена идејом о окултном буђењу човечанства и његових спиритуалних сила. Двадесетих година овог века у Њујорку је основала Издавачку компанију Луцифер („Lucifer Publishing Сотрапу“), која је касније постала „Lucis Trust“ (данас је са том издавачком кућом повезано око 6000 људи; међу пријатељима куће су Хенри Кисинџер, Џорџ Шулц, Дејвид Рокфелер, итд.)

Бејлијева је у младости била хришћанка, али је, после неуспешног брака, почела да се занима за онострано, и до руку јој је дошла „Тајна доктрина“ Блавацке. По њеном сведочењу, док је читала књигу своје претходнице, схватила је да у свету постоји план којим руководе „виша бића“. На планети се смењује једна по једна раса, и припрема се скок ка „натчовештву“. „Узвишени учитељи“ и „духовна хијерархија“ која стоји иза Плана су они „представници човечанства који су тријумфовали над материјом“ и постали божанска бића, па желе да на том путу помогну својој млађој и слабијој браћи у телу. Они су остварења Плана веома убрзали, и то од доба Блавацке, тако да је остварење истог ишло у три фазе:

1. ПРИПРЕМА, коју је обавила Јелена Блавацка, од 1875. до 1890;

2. МЕЂУИГРА, од 1919. до 1949, када је активна Бејлијева;

3. ОТКРИВЕЊЕ, усмерено према целом свету, које је требало објавити 1975, користећи радио, телевизију, филм и сва доступна техничка средства.

Бејлијева је маштала о претварању савременог друштва у неку врсту нове Атлантиде. Према новодопцима, Атлантида је била заједница највећих мистичких моћи, коју је уништио потоп (нимало случајно; потоп је дошао као казна љубави Божје због умноженог људског безакоња, а нарочито бављења магијом /Пост. 6, 4/).

Чему је Бејлијеву учио Тибетанац Џвал Кхул?

Као што смо рекли, основна идеја „откривења“ била је духовна еволуција; еволуција се постиже путем читавог низа нових инкарнација, које замењују хришћанску веру у Васкрсење и Суд Божји; астрологија најављује епоху која долази; медитација, која се муњевито шири са Истока на Запад, ускоро ће постати пракса већег броја негдашњих Хришћана и замениће „старомодну“ молитву. Да би човек ушао у општење са духовима – водичима, треба да се препусти измењеним стањима свести, која се, поред медитације, остварује и путем узимања халуциногених дрога, визуализације, астралне пројекције, итд.

Из Теозофије, како сам већ написао, ће изнићи и Антропософија, на чијим учењима је настала Рудолф Штајнер Школа коју је завршио наш врли „јунак“ Даниел Гансер.

АНТРОПОСОФИЈА И ВАЛДОРФСКЕ ШКОЛЕ

Рудолф Штајнер, аутор преко стотину књига и брошура, поникао је из теозофског учења Јелене Блавацке, а циљ му је био да створи "хришћански окултизам". Данас антропозофски покрет има чврсте корене у САД и Немачкој, а у Русији отварање штајнеровских "Валдорфских школа" при државним школским установама одобрило је Министарство просвете, које је омогућило праву навалу окултних секти у руске основне и средње школе (муновцима је на употребу дато 2000 руских школа).

Штајнер се родио 1861. у Аустрији. Стекавши титулу доктора, заинтересовао се за дело Јохана Волфганга фон Гетеа, нарочито за његово окултно учење о свету и човеку. Следећи Гетеа, он је тврдио да космос прожима извесна " сила", коју неки зову "Бог". Сила је и и светла и тамна, и позитивна и негативна, и добра и зла "све је једно". Године 1902. Штајнер се учланио у Теозофско друштво и постао је секретар друштва за целу Немачку. С радошћу је прихватио учење о реинкарнацији, а Христа је прогласио "Господом карме". Иступа из теозофског друштва и оснива антропософију 1913. После десет година, у Дорнаху у Швајцарској саздао је духови центар "Гетеанум", који је антроософски штаб до дана данашњег.

Штајнер је еволуциониста, који верује да човек до натчовештва може да стигне употребом разних окултних техника визуализације, призивања духова, астралних путовања, итд. Медитацијом се открива стаза познања. Штајнер је негирао човеков пад у грех по опису Библије, и устврдио да је човек пао кад је изгубио "познање виших светова". Свако се кроз низ инкарнација, селећи се из тела у тело, "враћа блаженству". Планета земља такође пролази кроз еволуцију разних ваплоћења: сатурн (топлота), сунце (ваздух), месец (вода) и земља (минерал). Еволуцију човека и света надзиру духовна бића из горњих светова. Тренутно се води "рат духова" Сунца и Месеца, у коме ће "сунчани духови" победити, доносећи срећу човечанству.

Штајнер је тврдио да је "Христ" нешто што се достиже на мистички начин, да Еванђеља могу разумети само "иницираии", јер је реч о једној врсти тајне недоступне онима који нису посвећени. Нови Завет је за њега имао исти значај као и "Багавад Гита"; на крају, Исус је само највећа мера савршенства до које може доћи "иницирани човек".

Уместо другог Христовог Доласка, антропософија говори о доласку Сунчаног Бића које се још зове Скривени. Он је такође "Христ", само друге форме ("Христесенција"). По Штајнеру, Исус је стекао "Христесенцију" кад је крштаван на Јорадну. Такође, била су два Исуса један из Еванђеља по Матеју и Луки, а други "реинкарнација Заратустре". Тело Исуса су за појављивање у овом свету припремала духовна бића, међу којима је био и Буда. Што се васкрсења тиче, Апостоли су Исуса видели "у духу", "трећим оком", што и ми можемо постићи путем медитације.

Поред Дуге, један од антропософских символа је и Змија. Гетенаумска змија има реп у устима, што означава постајање индивидуалног духа делом "духа макрокосмоса". Други символ је купола, која је знамен достигнутог савршенства и ујединење мушког и женског принципа. Антропософи су основали своју "цркву", која се зове "Хришћанска заједница", и која има 350 свештеника у САД, Немачкој и Холандији. Они следбенике поучавају " преображавајућим силама љубави", које зову "Христ импулс". Имају обреде које је саставио сам Штајнер. Антропософи верују у постојање гнома, саламандера, силфа и осталих митских бића, сматрајући људско астрално тело делом "земаљске силе". Имају и пољопривредне технике и ритуале. које зову "биодинамика". Верују у светост краве, чија астрална аура негује "гноме".

Валдорфске школе је подржао власник фабрике цигарета Валдроф-Асторија из Штутгарта, па се оне зову по њему. Наравно, њихов план и програм такође је осмислио Штајнер. Један од основних предмета је еуритмија, окултно играње засновано на хинду-концепту да су Бог и човек укључени у космички плес, и да је енергија свемира непрестано у покрету. У школама се предају нордијски митови, објашњавају се пагански пантеони, историја Индије, Вавилона, Сумера, Персије и Егилта; говори о схватању хармоније и музике у древној Грчкој. Нагласак ставља на бајке и вилинске приче, а повести Старог Завета, које се такође излажу, сматрају се такође неком врстом поучних бајки.

Учење о светлосним бићима и људском просветљење! као и о Сунчаном Бићу, сродно је учењу илумината који преко розенкројцерства, са Штајнером били духовно повезани.

Познати швајцарски љекар, оснивач аналитичке психологије Карл Густав Јунг је за Штајнера рекао да је болестан од шизофреније. Сумњам да је тако јер без обзира колико био школован и надарен човјке који је оболио од ове опаке болести тешко би могао да заврши толика дјела, а Штајнер је како рекох написао више од сто књига. Истовремено не држим до стручности Карла Густава Јунга јер овај Абраксасов вјерник је умро помућеног ума, па би лако било и њему приписати дијагнозу коју је он дао Штајнеру. Мада сумњам да је Штајнер био шизофрен, убијеђен сам да је био болестан, али је вјероватно да психијатри не би прихватили дијагнозу која би гласила: опсједнутост или посједнутост.

Дакле наш „јунак“ јунак нашег или јунак Новог Доба Даниел Гансер је завршио Рудолф Штајнер Школу и ни у једном тренутку се није оградио од школе, секте или оснивача секте него редовно цитира оснивача секте Рудолфа Штајенера.

Премда је Штајнер напустио Теозофију, његова антропозофска секта је саставни дио и важан чинилац покрета Ново Доба (Њу Ејџ), а Њу Ејџ је вјера Новог Свјетског Поректа. Као и Луцис Трус, Теозофија и Њу Ејџ не би заживјели без невидљиве подршке америчке масонерије. Олкот је са Блавацком утемељио Теозофију, а Бејли са супругом Алисом Ен издавачку кућу Луцифер Труст, касније преименовану у Луцис Труст, а данас институцију која влада Уједињеним Нацијама. Истина оснивачи Мормона и Јеховиних свједока Смит и Расел су такође били масони, али у овом тренутку ћемо се задржати само на теозофији и антропозофији.

Не наш јунак никад неће нападати на Уједињене нације јер Уједињене нације су будућност, а НАТО пакт, чије постојање одавно није оправдано, ће отићи у прошлост, наравно чим обави још пар важних задатака.

Не знам колико ће мојим читаоцима бити лако да прате нит која све ово повезује, али ако им није тешко нека потраже у интернету и примјетиће да Даниела Гансера промовише како покрет Зајт Гајст (Дух времена) тако и телевизија „Против ценузере“ која је власништво Иве Сусака оснивача једне минорне секте, која своје овчице дрогира „теоријом завјере“. Наравно ту је и Копп верлаг који слови као издавачка кућа која објављује књиге слободоумних аутора, али већ на први поглед је јасно да је то издавач који објављује превасходно дјела езотерика.

Да је Даниелу Гансеру дозвољено да ради оно што ради говори и чињеница да је стални гост у медијима које критикује, а зна се да оног ко медије критикује исти игноришу. Ако би медији обраћали пажњу на оне који их критикују дали би им тако огроман публицитет, па је зато правило да се игноришу они који то чине, али Гансера нико не ингорише.

Даниел Гансер је жив и ја му желим дуг живот без обзира што га доживљавам као лажног пророка односно човјека који ради само оно што му је дозвољено и вјероватно предложено ако му већ није наређено. Да он је жив, за разлику од момка који је снимио документарни филм о Феми који је био далеко мање опасан по Нато и Америку од дијела Данијела Гансера.

10.11.2017

Миодраг Лукић

--