Поштовани господине Председниче, упућујем Вам овај Меморандум, јер сте Ви, по положају који заузимате, врховна власт у Србији, па сте у могућности да решите проблем који Вам представљам. Вама, као Србину и челном човеку државе Србије, је стало у највећој мери до судбине србског народа и његове државе Србије.

Судбина србског народа се не одређује само кроз економско финансијска пословања, него много више кроз образовање и национално васпитање. У томе главну улогу има национална историја и њено познавање. Срби у 21. веку духовно изумиру, а духовно изумирање претходи физичком, јер не познају своју прошлост, своју историју, па не могу да се снађу у садашњем времену и немају никаквих идеја о својој будућности Срби су изгубили самосвест и лако се одричу националног идентитета и претварају у друге народе, јер не знају ко су пошто им је све у вези са својим пореклом омаловажено и понижено. За духовно изумирање Срба данас криви су наши историчари и наша просвета. Народ који није написао своју историју, па је није ни схватио, није могао да формулише јасну националну политику. У политици се све заснива на историји. Видели смо на примеру западних агресора који су пред отимање појединих србских земаља прво писали историју тих земаља. Иако потпуно лажна она им је служила као неко оправдање. То су били случајеви историје Косова и историје Босне.

Није могуће, господине Председниче, васпитавати младе генерације да воле своју Отаџбину и да буду спремне да свој живот за њу дају, ако им је у тој Отаџбини све приказано као најгоре, све ублаћено лажнма и пропагандом. То је рађено, од Берлинског конгреса до данас у Србији. Зато Срби незнају своју прошлост, па и оно мало што знају не разумеју и виде као у кривом огледалу. Да би србски народ преживео ова тешка времена потребно му је охрабрење и самопоуздање.

           ПРОБЛЕМ

 Наша омладина, ђаци и студенти, уче лажну националну историју. Уместо научне историје ваши уџбеници и наставни програми садрже антисрбску и антисловенску пропаганду. Ту представу наше националне историје формулисала је Аустро Угарска почетком 20. века као стратешко оружје за покоравање и уништавање Срба и других Словена.

  КАКО ЈЕ НАСТАО

Ослобођена Србија, још мала и нејака, била је на удару тадашњих колонијалних европских сила, у првом реду Немачке и Аустрије. Посебно је била забринута Аустрија јер су Словени под њеном окупацијом почели да гледају према Србији као бакљи будуће слободе. Сметала је њиховом „продору на исток“. Уз њих је стајала и моћна Католичка црква која није желела ширење и јачање једне православне државе на Хелму (Балкану). Британска империја је настојала да сузбије руски утицај у Европи, а у Србији је видела малу Русију, па је и она подржавала антисрбску политику. Све те силе сложно наметле су Србији на Берлинском конгресу 1878. године услове који ће Србију спречавати да се развија и омогућити да се она временом уништи. Тада је, на једном међународном конгресу, једној нацији и једној држави забрањена стварна историја и наметнута лажна.

1.     Србији се забрањује да изучава своју историју из времена од пре Немање.

Овим налогом је сакривена историја Србије из раног средњег века, од првог до десетог века. То је оно време када су на Балканском полуострву живели само Срби и Грци, пре доласка Бугара, Мађара, Хрвата и Шиптара. Да се не зна да је у осмом и деветом веку западна граница Србије била на реци Сочи. Да је Франачка империја напала Србију да би јој отела Истру.

2.     Србији се забрањује својатање Срба и територија птеко Дрине и Дунава. Дат је мандат Аусто-Угарској да окупира Босну и Херцеговину.

Да би се испоштовао налог Беча да је Србија само до Дрине настао је проблем око Херцеговине. Херцеговина је Немањина очевина, Немањин отац, бан и војвода Деса, био је бан Хума и сахрањен у Требињу. Немања је рођен у Рибници, савременој Подгорици, која је била у власти бана Десе. Ово су потврдили сви наши ранији и страни историчари. Из Беча је наређено да се мења име Немањиног оца, да се он не зове Деса него Завида, неки чобанин из Рашке. Тако се, до дана данашњег, предаје по нашим школама и факултетима. Али бечки историчари нису знали ко је био Завида, то отворено признају Јиричек и Ћоровић. Али патријарх Пајсије је оставио запис о Завиди, он је био Немањин старији брат, који је био против Немање и погинуо на челу византијске војске у битци код Вучитрна. Кнез Хума Мирослав је Завидин син и није Немањин брат него братић. То је пример какву историју наши ђаци уче.

3.     Дат је налог да се у србске школе уведу нови програми историје у којима ће бити заступљене сеобе Словена у седмом веку. Све до тада та теорија није постојала у Србији.

Прича о сеобама Словена је највећа подвала у историји уопште. Та прича је настала у 17. веку и Србији наметнута после Берлинског конгреса. Сама прича је потпуно луда и бесмислена, физички неизводљива. За ту причу нема никаквих доказа у археологији, историји и лингвистици. Темељи се на само једном једином фалсификату који датира из 17. века и закачен је за име византијског цара Константина Порфирогенета из десетог века. Шта су хтели постићи са том подвалом је следеће. Као прво оспорити Србима тапију историјског права на своје територије и ту тапију пренети на један други народ – Шиптаре. Међувремено један немачки историчар, Тиман, је поставио тезу да Срби нису Илири него су то Шиптари. Тако да они полажу право на све србске територије као и на Београд. Видели смо какве су последице биле тих подвала. Срби су дошљаци у шиптарску земљу коју треба вратити њеним историјским власницима. Као друго, сеобама Словена се искључују Срби, а преко Срба и сви Словени јер су се раније сви називали Србима, из било каквог удела у стварању европске културе и цивилизације и трпају се међу неписмене варваре. Срби који су дали писменост Европи и свету, Винча, проглашени су за неписмене варваре. Целокупна србска култура из античког времена је приписана Грцима, а србска култура из средњег века Византији. Са теоријом о сеобама Словена извршен је највећи културно историјски геноцид на свету и на њему се темеље сви наредни геноциди над Србима. Размере тог геноцида се виде боље данас, када је генетика заузела своје место у науци, него раније.

4.     Нарећено је да се дотадашњи професори историје у Србији смене са наставе, у првом реду Милош Милојевић и Пантелија Срећковић.

Смену србских историчара је Беч постигао преко свог миљеника краља Милана. Одмах су пришли стварању нових србских историчара према бечком укусу. Родоначелник тог новог таласа био је Константин Јозеф Јиричек. Пореклом Чех, рођен у Бечу 1854. године. Школован је у Бечу на вишој „Језуитској школи“ „Теренианум“ и постављен за професора историје на Бечком универзитету. Убрзо је постао виши саветник Балплаца, аустријског министарства спољних послова. Јиричек и Хрват Ватрослав Јагић су били професори историје и код њих су завршили факултет Срби: Стојан Новаковић, Станоје Станојевић и Владимир Ћоровић. То су писци наше званичне историје која се предаје у школама. Јиричека су послали у Бугарску да буде министар просвете и да напише историју Бугара према бечким интересима. Пошто је био загрижени католик дошао је у сукоб са бугарском црквом и морао је да напусти Бугарску. Потом га шаљу у Дубровник да напише историју Срба. Та његова историја Срба требала је да буде приручник за аустријске политичаре и дипломате како да манипулишу Србе. То његово дело требало је да одреди границе србске историје, шта Срби смеју да науче, а шта не смеју да знају.

У време Берлинског конгреса председник србске владе Јован Ристић представљао је Србију на конгресу и није хтео да прихвати ове уцене. Зато му нису дали реч да се обрати Конгресу, а бечки двор је преко краља Милана успео да одмах смени Ристића и да спроведе све ове налоге.

           КАКО СЕ СВЕ ТО ОДРЖАЛО

Створена је нова, про бечко-берлинска, интелекуална елита на челу са Стојаном Новаковићем и Иларионом Руварцем. Настало је ругање и исмејавање свих србских историјских личности и свега што је србско. Нови професори, нове историјске школе стварали су своје кадрове и преносили бечко „знање“. Да не би признали да су њихове дипломе обично парче папира и да они шире непријатељску пропаганду међу својим народом, они су упорно заступали оно што су их бечки ђаци научили. Ту су били у питању лични интереси, каријере, а и сама помисао да су издали свој народ чинила их је још више тврдоглавим. Има их таквих и данас. Када им донесемо запис у камену у стању су да кажу да камен лаже. У томе су били добро подржавани из Берлина, Минхена, Беча и Париза. То је била потпуна доминација немачке историјске школе која је имала за циљ понижавање, подцењивање и потискивање свих Словена и стварање „лебен плаца“ за ширење Германа. Од утицаја немачке историјске школе нису се лако ослобађали ни трезвенији интелектуалци у Србији. После обнове србске историјске школе и појаве низа дела из научне историје немачка Академија наука се одрекла њихове историјске школе из 19. века као нетачне. Али, авај, ње се није одрекла САНУ ни наше министарство просвете, код нас је још увек на снази. Код нас је била ограничена историјска наука и сведена на само оно што су написали Јиричекови ђаци, а ви знате, да ниједна наука не може да се ограничи. Сви антички писци и сви средњевековни писци, који су писали о Србима, били су склоњени и занемарени. Примера ради, у Народној библиотеци Србије нема ниједног античког историчара,ни географа. Књига византиског писца Михаила Аталиоте, савременика и сведока довођења Албанаца у Србију 1043. године је склоњена из свих библиотека у Србији. Ко би год у Србији изнео неки податак у прилог србској националној историји, различит од бечке школе, био би проглашаван пустим и лудим. Нашу Академију наука и универзитете држали су бечки ђаци и њихови следбеници, па је то случај и данас. Да није једна група интелектуалаца обновила србску историјску школу у иностранству, не би се никада сазнала истина о нама и нашој историји.

          Најизразитији пример потурања антисрбске пропаганде за националну историју налази се у уџбенику „Историја за 6 разред, који је написао Раде Михаљчић, издао Завод за издавање уџбеника, одобрило министарство просвете и просветни савет. У том уџбенику је широко заступљена албанска и свака друга антисрбска пропаганда.

          Да би неко имао запослење и уживао привилегије друштва, хонораре од писања уџбеника, а изгледа и друге хонораре, он може да упропаштава генерације и да по школама и у уџбеницима прича монструозне будалаштине, као што чине поједини наши професори. Уместо да такви буду позвани на одговорност и кажњени, они деле и примају које какве награде.

           ШТА ЈЕ ВАША ДУЖНОСТ

 С обзиром да се налазите на положају на коме се налазите предпоставља се да је вама познато шта је ваша дужност и шта треба да радите. Неће бити на одмет да вас и ја на то подсетим. Приоритет приоритета савремене србске државе и нације, као и сваке друге озбиљне државе, јесте успешна и одговорна културна политика, и квалитетно и родољубиво образовање. Најбитније је за обезбеђење будућности србског народа демографска обнова, заштита културног наслеђа, очување националне свести и предаја истинске националне историје засноване на науци. Дужност просвете је да ствара поносне и образоване родољубе а не хулитеље и самомрзитеље који се сраме пред светом што су Срби. Више од једне деценије води се оштра расправа о ваљаности програма националне историје. На једној, можемо је назвати швапској страни, имате један једини документ за који је доказано да је фалсификат закачен за име Константина Порфирогенета, а на другој страни имате хиљаде докумената и чињеница из археологије, писане историје, лингвистике и на крају генетике која је све потврдила. Нико нормалан не може по школама да прича приче које се не темеље ни на чему осим њихове маште насупрот материјалним доказима, текстовима уклесаним у камену као што је србски законик на обелиску из Сирбина или текст на камену Розета.

     РЕФОРМА

Ову агонију неко са врха власти треба да пресече. Ви сте дужни да спроведете реформу наставе историје у нашој просвети и да поставите програм за историју на научну подлогу. Да вратите науку у предмет историје. Закључно са овом годином распон је постао толико велики између научне и пропагандистичке историје да више није могућа никаква дискусија по појединим питањима. Онај део наставног кадра који не прихвата да се подучи да би могао наставити свој посао, нека иде у пензију, доста су тровали нашу омладину. Доста је било лажи, преваре и самообмане. Сада је питање одлуке, ко је за једно а ко за друго.  Ми имамо већ ситуацију где родитељи забрањују својој деци да похађају часове историје, јер неће да им деца уче лажи против сопственог народа. Штетне последице по Србију биле су веће, у последња два века, него од свих ратова. Да је урађена и прихваћена права историја србског народа, не би никада била могућа она сатанизација Срба и Србије у свету каква је била приликом разбијања Југославије, а која и данас траје. Французи кажу: „Онај који не познаје историју свог народа, нека се не меша у политику“. Нама су наши неуки државници, који нису познавали националну историју, а доносили су историјске одлуке, више штете нанели него било који други непријатељ. Нити су знали, нити су имали од кога да науче. То су изразити случајеви краља Александра Карађорђевића и председника Слободана Милошевића. Да и не говоримо о полуписменим комунистичким руководиоцима.

Захваљујући њима, у највећој мери, Србија има ове и овакве проблеме данас.

          Господине председниче хоћете ли да дозволите, да и после једног века од пропасти Аустро Угарске, Срби уче своју историју из аустро-угарских књига. Ваљда, да се ником не замеримо, да и даље сами од себе правимо будале и да дозволимо да мам отимају земљу, културу, језик, историјске споменике и јунаке. Ја се обраћам вама, а ви изаберите шта ће да уче наша деца у школама ИСТИНУ или ЛАЖ!, по Јовану или по Јозефу.

 Академик др Јован И. Деретић