Ових дана је у Општини Нови Београд обележен почетак изградње Новог Београда. Председник скупштине општине Нови Београд примио је чланове Удружења акцијаша Србије и Удружења омладинских радних бригада који су од 11. априла 1948. учествовали у изградњи Новог Београда. У чланку у “Политици” истакнуто је да је крајем четрдесетих и почетком педесетих година 20 века више од 200.000 омладинаца подигло Палату федерације, Студентски град, .... .(1) У књизи др Слободана Ристановића “То су наших руку дела” истиче се да су акцијаши са песмом “Да нам живи рад” кренули у насипање мочвара Новог Београда. (2)

 

Још Краљевина Југославија је радила на насипању и изградњи Новог Београда. Председник владе Милан Стојадиновић посетио је Нови Београд при почетку радова. Априлски рат 1941. прекинуо је рад на насипању песком.

Подигнут је аеродром и фабрика Рогожарски. У Земуну је била ваздухопловна индустрија (Икарус, Змај). Подизањем моста краља Александра омогућено је повезивање Београда са Земуном и изградња сајма 1937. Сајам је био повезан са Београдом, Земуном и са аеродромом. Приређени су салони аутомобила, авиона, ... . Приређиване су радио изложбе. (3) На сајму је холандска фирма Филипс приказала телевизијски пренос 1938. Сем за изложбе технике Сајам је имао и друге намене. На сајму су организоване културне манифестације. Потпорна задруга београдских новинара приредила је за време Ваздухопловне изложбе (1938) први народни фестивал већих размера, на којем су учествовали играчи, певачи и свирачи из народа у народној ношњи. Фестивал је био отворен Русалијама из села Мировче код Ђевђелије. Затим су следиле игре из Лупоглав-Божјаковине, из Блинског Кута, из Лазаропоља код Галичника. Наступали су Срби из Бјеловара, Барањци, Паори из Баната, Личани из Бабиног Потока, Морешка са Корчуле (Кумпанија са Блата на Корчули). Публика је за 16 вечери фолклора показала велико интересовање и одушевљење. (4) На београдском сајму одржан је 1939. Други фестивал југословенских народних игара и мелодија. За 12 вечери прошле су групе играча и певача из свих крајева Југославије. Већ прве вечери фестивала привукле су публику, које је сваким даном било све више, а последња 2 дана у павиљону на сајму није било места. (5) У листу „Дубровник” који је писао о фестивалу у Београду истакнуто је да је терен Београдског сајма некад био запуштен и пуст, а да је после изградње сајма постао украс Београда. (6) На сајму је Главни задружни савез приредио 16 јуна 1940. Југословенско-бугарску задружну изложбу.

За Аероклуб компанија Шкода подигла је на Сајму 1938. падобрански торањ висок 74 метра. Падобрански торањ био је највиши у свету у то време. Платформе за скакање налазиле су се на висинама од 40 и 60 метара. (7)

Са приближавањем рата Савез Сокола је организовао предвојничку обуку. Соколски течај за падобранство Соколске Жупе Београд од 26. јуна до 26. августа 1940. окупио је 250 нараштајаца. Течај је припремио Стручни одбор жупе, а водио заменик начелника жупе Милан Роксандић. Предавања су одржавана у вежбаоници Савеза Сокола на Теразијама, увече сваког дана, од 19 до 21 час, а практична обука је вршена на падобранском торњу на Старом Сајмишту (Нови Београд). Увежбавало се скакање са падобраном (8).

У Београду је одржано заседање пленума Савезне управе у свечаној дворани Савеза Сокола 9 јуна 1940. (у згради Протикола на Теразијама). После седнице Савезне управе, пошли су сви учесници седнице на београдски аеродром, где су им, захваљујући Аеро-клубу, приказане вежбе спуштања падобранаца из авиона. На аеродрому је била присутна и једна група из четничке организације, па су сви пратили спуштање наших падобранаца. Након тога су пошли до падобранске куле, на сајмишту, где су им показане вежбе у спуштању падобраном. Том приликом се спуштало и више чланова Савезне управе, са савезним начелником Иваном Ковачем на челу. (9) Априлски рат 1941. прекинуо је градњу планираних објеката при проширењу сајма.

За време рата у НДХ сајам је служио као логор. После рата на сајмишту су били смештене омладинске радне бригаде које су градиле Нови Београд. По сећању Ивана Стојановића, уредника Нове Искре, уз акцијаше који су обављали просте радове, радили су немачки ратни заробљеници занатске радове. Док је грађен Нови Београд у Београду је стајала као ругло града тзв. Митићева рупа на Славији. Ту је пре Другог светског рата индустријалац Митић планирао да подигне солитер. Али власти Титове Југославије су подизале само веће целине као што је био Студентски град, Филмски град, Пионирски град, ... .

Саша Недељковић

члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

 

Напомене :

1. Д.А, „Обележена годишњица почетка градње Новог Београда”, „Политика”,Београд, 15.април 2015, стр. 15;

2. Бојан Билбија, „Ура за ОРА“, „Политика”, Београд, 1 април 2015, стр. 8;

3. Ал. Орјехов, Земун, „Радио изложба на I међународном Београдском сајму”,„Југословенски Радио часопис Тесла”, Нови Сад, бр. 28, Октобар 1937, стр.1;

4. Љубица С. Јанковић, „Београдски фестивал народних игара и песама”, „Вардар XXVII Календар Колa Српских Сестара за просту 1939 годину”, Београд, стр. 65-69;

5. „Фестивал југословенских народних игара и мелодија”, „Дубровник”, Дубровник, 3 јуна 1939, бр. 22, стр. 4;

6. „Међународни сајам у Београду”, „Дубровник”, Дубровник, 22 априла 1939, бр. 16, стр. 3;

7. Душан Бабац, „Специјалне јединице југословенске војске у Априлском рату“,Београд, 2006, стр. 25;

8. „Годишњи извештај за XX редовну годишњу скупштину 7. априла 1940“, “Око соколово”, Београд, бр. 4, стр. 15;

9. „На седници пленума управе Савеза сокола К.Ј. донети важни закључци за соколски рад”, „Соколски гласник”, Београд, 14 јуни 1940, бр. 24, стр. 3, 4;