„...А који саблазни једног од ових малих који верују мене, боље би му било да се обеси камен воденични о врату његовом, и да потоне у дубину морску...“

— Јеванђеље по Матеју, глава 18:1-10 (превод Вука Караџића)

Они који воде оно што је остало од државе нам, давно су себи камење воденично о вратове обесили, и упорно не тону сами него и нас заблуделе са њима вуку, дубље и дубље. Делом, а све више, отворено, а делом сакривено, тајински.

Један од најскандалознијих јавних/скривених чинова српске владе у 21. веку је обављен 2008. године од стране језичке струке и Института за стандардизацију Републике Србије. Јавних кажем, зато што су и тада и сада документи који презентују сам чин били доступни јавности, а скривеним га називам зато што јавност (како лаичка, тако и стручна) није промишљено, циљано и активно о томе обавештена.

Наиме, 07. Априла 2008. г-дин Сретен Угричић, тадашњи Директор Народне Библиотеке Србије, заједно са г-дином Иваном Крстићем, тадашњим Директором Института за Стандардизацију Србије, у договору са г-дином Тихомилом Маштровићем, Директором Националне и Свеучилишне Књижнице Хрватске, и г-дином Драгутином Фундом, Директором хрватског Института за Норме, дакле стручно профилисана делегација Републике Србије у договору са стручно профилисаном делегацијом Републике Хрватске се обратила Конгресној Библиотеци Сједињених Америчких Држава као међународном телу овлашћеном за регистрацију шифара под којим се воде светски језици. (документ у прилогу)

Међународна Организација за Стандардизацију (ISO) је, у спрези са Infoterm-ом (Међународни Информациони Центар за Терминологију - http://www.infoterm.info/ ), а који је основан од стране UNESCO-а овластила (између осталих - http://www.infoterm.info/es/registration_authorities.php ) и Конгресну Библиотеку САД (Вашингтон) да може да укида, мења и усваја шифре језика (Language Codes) као стандарде на међународном нивоу.

Њихово обраћање је садржавало захтев да се дотада употребљаване шифре Хрватског Језика под називом Српскохрватски Језик писаног латиничним писмом (Serbo-Croatian-Roman): scr, и шифре Српског Језика под називом Српскохрватски Језик писаног ћириличним писмом (Serbo-Croatian-Cyrillic): scc, промене у циљу јасног разликовања Српског и Хрватског Језика. У образложењу су навели да: „...Ситуација није згодна (пригодна – convenient) за све четири поменуте институције, као и за наше језике, а нарочито не за наше библиографске базе и библиотечке каталоге.“  

Предлог је садржао следеће ставке које су, у основи биле наизменично или образложења или предложене измене:

  1. Службени Језик у Републици Хрватској је Хрватски. Службени Језик у Републици Србији је Српски.
  2. Имена Језика и тзв. Двословне шифре за Хрватски (hr), и Српски (sr), респективно, су већ уведене у прво издање Међународних Стандарда за шифре за приказивање имена језика ISO 639: 1988.
  3. Предлажемо hrv као трословну шифру за Хрватски и srp за Српски Језик, за библиографске и терминолошке сврхе...
  4. Наш предлог је заснован на чињеници, да према ISO 639-2 први критеријум за одабир шифре језика је преференца (жеља) земље која језик користи.
  5. Шифре Језика би такође требало да буду изведене из назива језика – CROATIAN или Хрватски и SERBIAN или Српски

Итд.

Овај предлог је 17.06.2008.г усвојен од стране „Заједничког Саветодавног Комитета“ RAs и уведени су нови ISO језички стандарди. (https://www.loc.gov/standards/iso639-2/php/code_list.php )

Овим је хрватском језику први пут у историји додељена дистинктна шифра као независном, самосталном и по језичким нормама дистинктном језику (сиц!). („Pro Patria!!“ узвикну (не)једном (не)један заступник у Хрватском сабору са карактеристично подигнутом десном руком...)

Одавно смо свесни да етно секте (тзв. нације бивших југословенских република) генеришу нове језике из српског језика и његовог националног бића, крадући систематски његове особености, одреднице, вредности и на крају, културу и идентитет, у циљу оформљавања свог сопственог, непостојећег идентитета. Овде Хрвате морамо оставити ван номенклатуре, ослањајући се на Константина Порфирогенета, али никако и ван реченог поступка.

Ово је први и одређујући корак, који широм отвара врата именовању, а тиме и стандардизацији свих осталих самопроглашених и ко зна још колико сањаних непостојећих језика. Простодушан и добронамеран човек би дошао до закључка да је такав след ствари добар јер произноси нове културе, идентитете и, у свом исходишту обогаћује земаљски шар. И био би у праву кад не би било тог канибалног опонирања нетом испиљене државице, ниподаштавања, сталне потребе да се извориште негира, анулира, избрише, закључно са булдожерима на гробљима..

Када би само били у моћи да схватимо праве димензије времена, болно би постали свесни облапорне брзине којом настају и преплављују нас de novo „национи“ и за то неопходни de novo „језици“, међу којима је у апсолутном нонсенсу мртва трка између тзв. бошњачког и тзв. црногорског.

Све и да Директорима некако, на силу и багателишемо ово шуровање са трагичним последицама*, како да им опростимо константно трпање данас искључиво хрватске латинице у српско национално биће (Иван Клајн на многим линковима)** или недавно објављени 19. Том Речника Српскохрватског Језика од стране Српске (ја бих опет сиц!) Академије Наука и Уметности (http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:570960-Tomovi-nepostojeceg-jezika )...

Знајући све ово,

Требамо ли да говоримо о српским школама Основним и Средњим, Факултетима, Домовима Културе, Позориштима, Професорима и њиховим струковним Удружењима и употреби Латинице у Српском Језику? Да ли уопште знају за промену међународног стандарда језика или још увек мисле да је Српски Језик јединствен на земаљском шару јер се пише на два писма?

Да ли је ико од нас потуљених и погубљених Срба свестан следећих  поражавајућих чињеница:

Од 17. Јуна 2008. Године СВЕ што је написано Латиницом спада у хрватску Културну Баштину.

Од 17. Јуна 2008. Године САМО ОНО што је написано Ћирилицом спада у српску Културну Баштину.

 

Хоће ли неко да преброји?                                          

 

Момчило Мирић, Српско Удружење „Ћирилица“, Београд

 

* могућа рационализација: српски Директори прихватише иницијативу хрватских Директора не би ли их се (Хрвата) некако отресли, јер, кад једном остану без нас како ће се даље развијати, као по генетској дефиницији паразити, када остану без живог ткива организма домаћина?

Међутим, бојим се да им то неће представљати проблем, с обзиром на брзину прилагођавања и уништавања живог ткива организма домаћина (прим.аут.).

 

** Клајн уживо:

http://www.danas.rs/danasrs/drustvo/ivan_klajn_cirilica_ce_postati_arhaicno_pismo.55.html?news_id=294276  

http://www.naslovi.net/2012-11-06/pravda/cirilica-akademik-ivan-klajn-zeli-da-jedino-srpsko-pismo-bude-latinica/4050079

http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:403899-Lingvisti-o-izbacivanju-latinice

http://www.bastabalkana.com/2016/01/odbrana-srpskog-jezika-i-cirilice-od-branitelja-iste-dr-ivan-klajn/