Милка Свет. Вуловић враћала је 1899. 4 питомице Београдског женског друштва, после завршеног школовања, њиховим родитељима на Косову. У сусрету са националним радницима и српским конзулом у Приштини, уверила се о тешком стању у коме су се налазили Срби на Косову. На предлог и уз помоћ конзула при повратку у Београд основала је Одбор госпођа „Кнегиња Љубица”.

Друштво „Кнегиња Љубица” је основала уз сарадњу са Дафином Протић, Милевом Константиновић, Катарином Спасић, Јеленом Стокић, Даринком Лешјанин, Савком Панић и Даницом Соларевић. Одбор је помагао цркве и манастире у Старој Србији и Македонији. Рад Друштва је до 1912. био тајан. Ствари су преносили поверљиви људи. После Првог светског рата друштвени рад проширен је на културно-просветно и национално поље. Друштво је образовало 35 помоћних пододбора широм земље. Пододбор у Панчеву хранио је 60 до 80 деце дневно. Пододбор у Загребу одржавао је домаћичке течајеве којима је руководила председницмагао је и сиромашну децу. Пододбор у Бихаћу радио је на просвећивања жена на селу, одржавао предавања по селима. Пододбор у Урошевцу водио је надзор над Домом Милосрђа у Штимљу. Пододбор у Сплиту поред забавишта имао је и своје обданиште. Пододбор у Котору имао је ђачку трпезу, и зими је исхрањивао преко стотину сиромашне деце .... . (1) Друштво Кола Српских Сестара у Котору сарађивало је са пододбором ,,Књегиња Љубица” које је преко зиме бесплатно издржавало Ђачку трпезу. Заједно са њима дежурале су и радиле у просторијама трпезе. (2)

Друштво „Кнегиња Љубица” подигло је спомен-цркву у Штимљу на Косову, посвећену палим војницима. Црква је подигнута 1913. и 1914. Икону Мајке Ангелине израдила је и подарила сликарка Полексија Тодоровић. (3) За време рата Бугари су цркву руинирали, па је друштво „Кнегиња Љубица” приступило обнови. Дом Милосрђа је био на два спрата, и обухватао је две учионице, две спаваће собе и просторије у којима су требали да станују учитељ и свештеник. За изградњу дома све снаге су уложили Одбор друштва „Кнегиња Љубица” заједно са одборима у Косовској Митровици, Урошевцу, Битољу и Загребу. Одбор Госпођа Књегиње Љубице је 1922. одликован орденом Св.Саве III степена. Друштвена застава је била у храму Св. Архангела Михајла у Штимљу.(4) У Загребу је маја 1922. основано друштво “Пододбор Кнегиње Љубице”. Пододбор је приређивао забаве скупљајући новац за Дом Милосрђа. Извели су “Анкету женских удружења”. У анкети биле су заступљење делегаткиње десетак друштава. Председница друштва Олга Кермиц-Пелеш, говорила је о сврси анкете. Друштво је приредило 1.априла социјално просветно вече за Дом Милосрђа. А 22 априла приређен је “Духовни концерат”у православној цркви у Загребу у корист зидања “Светитеља Саве” на Врачару. (5)

После оправке цркве 1923. ударен је камен темељац Дому Милосрђа у Штимљу. Друштво је отворило склониште за сиромашну децу. После свршене основне школе, мушка деца слата су преко Привредника на занат. Од 1925. друштво је уступило просторије у Дому Милосрђа за основну и домаћичку школу, која је радила као косовска домаћичка школа Друштва „Кнегиња Љубица” и Задужбине Николе Спасића. У Дому су се одржавали и пољопривредни течајеви за сеоску

омладину. На имању око Дома налазио се виноград, воћњак и градина, који су давали поврће за исхрану деце. За обраду имања добијали су помоћ од Вардарске бановине и Задужбине Николе Спасића. Одбор се обратио министарству пољопривреде и вода и министарству народног здравља са молбом да се селу Штимљу и насеобини Петровићи доведе вода за пиће. Вода је спроведена из села Рачка. Осим водовода Дом је имао сопствени бунар. Краљ Александар је дао идеју за изградњу цркве у Штимљу и потпомогао спровођење водовода у Штимљу и Петровићима. (6)

Засебан воз из Београда возио је изасланике важнијих вароши из Југославије на Видовданску свечаност у Штимљу. Воз је примио у Скопљу изасланике и госте и на Косово стигао 27. јуна, где је свечано дочекан. Урошевац је био искићен, а народ је дочекао госте најсрдачније, обучен у свечано одело. Јутрење је служио владика призренски Михајло, а око 9 сати придружили су се владика нишки Доситеј и владика Чехословачки Горазд. У 10 сати и 30 минута обилазило се око храма, а затим је одржан помен косовским јунацима уз суделовање Певачког друштва “Мокрањац” из Скопља. По свршеном парастосу владика Доситеј одржао је говор. Одао је признање Друштву Госпођа Књегиње Љубице на труду око подизања храма у знак захвалности Косовским Осветницима. Истакао је : Овај свети храм, који је подигнут на овоме месту, биће свећа за цело Косово. Православни Чехословачки владика Горазд говорио је о Косову Пољу, истичући радост Чехословака, што је Косово освећено. На крају је рекао : свако зло које постигне вас, знајте, да је постигло и нас. А свака радост ваша, она је и наша. Милка Свет. Вуловић била је заједно са подпредседницом друштва Смиљанићком, секретарицом С. Радичевићевом, благајницом Наком Спасић, чланицама Сидом Јовановићевом, Јел. Мутавџићком, Анком Ђуровићком, ... . У свом говору Милка Свет. Вуловић истакла је да је Павле Чемерикић после ослобођења из тамнице дошао у Београд и предложио Одбору Госпођа да обнови цркву у долини Штимљанске речице, у чијој је порти била школа. Одбор Госпођа примио је молбу и почне са радом. Услед албанске побуне радови су обустављени. После ослобођења Г.П.Чемерикић са сељацима и војском изашао је у сусрет престолонаследнику Александру. Александар му је рекао : “ту треба цркву да подигнете”. Одбор Госпођа „Књагиња Љубица” на ванредној седници решио је да на вису “М. Тарабошу” у Штимљу подигне цркву у част и славу “Осветника Косова”. План је израдила архитекта Јелисавета Начићева. ... Црква Св. Архангела Михајла је предата владици рашко-призренском, Штимљанима и српско православној школској општини Штимљанској. Говорила је Олга Пелеш, председница Друштва „Кнегиња Љубица” из Загреба. (7) Гуслар Петар Перуновић спевао је пјесму “Зидање и освећење цркве Светог Арханђела Михаила у Штимљу на Косову” 15 јуна 1923. (8) Олга Керниц-Пелеш, председница Одбора Друштва „Књагиња Љубица” из Загреба и Софија Фетер Ћук, подпредседница истог одбора, одликоване су орденом Св.Саве IV степена. (9) Одбор госпођа „Кнегиње Љубице” решио је да се у знак признања једна соба у дому Милосрђа у Штимљу назове гђе Милке Вуловивићке, а друга гђице Савке Радичевићеве. (10)

Друштво је прославило 25-годишњицу рада 1924. на Три Јерарха. Уочи прославе у Народном позоришту приказана је свечана представа “Коштане”. На дан прославе Одбор Госпођа присуствовао је архијерејској служби у Саборној цркви у Београду,

а затим је одржано благодарење уз чинодејство патријарха. Патријарх је поздравио беседом племенито друштво “Кнегиње Љубице” и захвалио им се на трудољубивом раду на подизању старих задужбина и саграђеној цркви у Штимљу. Патријарх је подарио Одбору икону са својим архијерејским благословом. У кући Наке Спасић одржана је свечана академија. На академији био је присутан патријарх Димитрије, а од стране двора госпођа Хаџићка, као и многи гости, као што јебио генерал Ђура Јосиповић и вицеадмирал Прица. Из Загреба је дошла Софија Фетер-Ћук, а са Косова госпођа Сара Попадић. Свечану академију отворила госпођа Вуловић. Усвом говору је истакла : “Добро нам дошли мили наши Косовски Гости!” Секретар друштва Савка Радичевић у свом говору изнела је све тегобе кроз које је друштво пролазило. Милка Вуловић обдарена је од Хришћанске Заједнице младих људи скупоценом библијом. Прво Београдско Певачко друштво подарило јој је своју повељу у знак признања. (11)

Другу спомен-цркву Друштво је подигло на Делиграду у знак вечитог признања и захвалности Србима и Русима који су пали у ратовима од 1876-1918. Издали су албум цркава и манастира 1935. у корист подизања храма Св. Саве у Београду. Исте године су издали књижицу „Спомен Црква” на Делиграду. Одбор госпођица из Београда прикупио је 60.000 динара. План за градњу цркве израдио је бесплатно архитекта Момир Коруновић, према плану цркве у Штимљу.

Друштво је помагало сиротињу у свим крајевима Југославије, шаљући преко својих пододбора, основних школа и општина одела, рубље и обућу. Одело и рубље су саме чланице прикупљале, прекрајале и шиле. Друштво је слало школама књиге. Прикупљали су прилоге за градњу цркава у Љубљани, Марибору, Црквеници, Вису, Сињу и Самодрежи на Косову. Прикупљале су прилоге за Руску цркву у Берлину и Хоргошу. Друштво је награђено 1937. за свој културно-национални рад из Фонда Блаженопочившег Краља Александра I Ујединитеља са 10.000 динара. У великој дворани Коларчевог универзитета у Београду 7 маја 1939. прослављена је четрдесетогодишњица од оснивања друштва. (12)

Пододбор друштва „Кнегиња Љубица” основан у Скопљу 1921, проширио је делатност на околину и основао пододборе у Качанику 1926, у Приштини 1928. Пододбори друштва „Кнегиња Љубица” имали су 200 чланица у Скопљу, 12 у Качанику, 60 у Приштини, и 40 у Ханријеву. У Приштини је пододбор имао свој дом. (13)

Пододбор друштва „Кнегиња Љубица” у Лесковцу у свом извештају 1939. навео је да је за сељанке одржао 15 течајева, у својој згради. Њихов циљ био је одржавање народне ношње и васпитавање у националном духу. Пододбор друштва „Кнегиња Љубица” у Шибенику помагало је 14 деце из основне школе. Свако јутро су добијали шољу топлог млека са комадом хлеба. Такође пододбор је помагао школску децу у књигама и школском прибору. Помагао је упис својих штиченика у занатску школу, а два дечака упутио је у Дом милосрђа у Штимљу. (14) Друштво „Кнегиња Љубица” приредило је своју приредбу 1935. у просторијама Ауто-клуба у Београду.

Председница друштва „Књегиња Љубица” Нака Спасић сарађивала је са друштвима као што су били Црвени крст, Савез сокола, ... . У својој кући у Београду примала је делегације чланица друштава „Књегиња Љубица” из унутрашњости.

Соколска жупа Београд приредила је марта 1938. у Београду Бал словенских народа. Под покровитељством Владе Илића, председника Градског поглаварства, бал је одржан у просторијама Соколског друштва Матица. У Почасном одбору биле су … Нака Спасић, председница друштва „Књегиње Љубице”;… Милица Јовановић, председница друштва „Књегиња Зорка”; Лепосава Петковић, председница Југословенског женског савеза. (15) Добротворна женска друштва учествовала су у соколским прославама Дана Уједињења у Београду. Соколска жупа Београд одлучила је да се 1. децембра 1938. на свечан начин обележи двадесетгодишњица ослобођења и уједињења. За ову прославу прихваћена је сугестија Савеза сокола да у њој узму учешћа престолничке ратничке, националне, културне организације и савезна управа и то у соколској поворци и на свечаној жупској седници где би представници ових организација дали своје изјаве и солидарисали се са соколским погледима. Хиљаде старих ратника, резервних официра, добровољаца, чланова Народне одбране, Јадранске страже, Кола српских сестара, Југословенског и Српског културног клуба, Савеза емигрантских удружења Истра-Трст-Горица, чланови Друштва словенска мисао, Народна свест и маса студената београдског Универзитета. Сви су били са својим заставама а студенти са транспарентима и натписима. У Савезном дому, данашњем Протоколу на Теразијама, одржан је део свечаности а настављен у Соколском дому у Тиршовој улици. Ту су представници удружења из Београда говорили о значају 1. децембра. (16) Предлог о организовању прославе 550-годишњице Косовске битке 1939. дали су соколи из жупа Скопље и Цетиње, та прослава остала би само соколска, да није, у последњи час, Удружење Косоваца у Београду створило план о прослави на широј основи, и тиме омогућили и ширим слојевима народа да учествују. Стизали су представници и чланови четника, добровољаца, Народне одбране, Кола Српских Сестара, ... . (17)

Јубилеј Соколског друштва у Приштини прослављен је 22. октобра 1939. На тај дан 1912. Приштина је ослобођена од Турака. У очи прославе приређена је свечана соколска бакљада, са војном музиком на челу. У поворци су сем сокола учествовала и остала национална удружења. (18)

Пре Другог светског рата у краљевини Југославији радила су бројна женска добротворна друштва. Друштво „Књегиња Љубица” је основано 1899, пре балканских ратова да би помагало цркве и манастире у Старој Србији и Македонији. После Првог светског рата наставило је свој рад. Подигло је цркву и Дом Милосрђа у Штимљу. „Књегиња Љубица”, Коло Српских Сестара, „Књегиња Зорка” и „Српска мајка” радила су и заједно са соколским и осталим националним друштвима. Друштво „Књегиња Љубица” деловало је до Априлског рата 1941.

Саша Недељковић

члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :

1. „Четрдесетогодишњица рада друштва „Кнегиња Љубица”, „Гласник Југословенског женског савеза”, Београд, 30 Мај, 1939. бр. 5, стр. 38, 39, 40;

2. Коло српских сестара-Котор, „Извештаји о раду Главног одбора Кола Српских Сестара у Београду, њихових одбора у земљи и сродних друштава за 1938/39 пословну годину”, „Вардар Календар за 1940“, Београд, 1939, стр. 41, 42, 43, 44;

3. „Четрдесетогодишњица рада друштва „Кнегиња Љубица”, „Гласник Југословенског женског савеза”, Београд, 30 Мај, 1939. бр. 5, стр. 38, 39, 40;

4. “Велики добротвори “Српског Косова”, “Српско Косово”, Скопље, 15 Мај 1923, бр. 10, стр. 8,

5. “Пододбор друштва Кнегиње Љубице у Загребу”, “Српско Косово”, Скопље, 15 јуна 1923, бр. 12, стр. 14;

6. „Четрдесетогодишњица рада друштва „Кнегиња Љубица”, „Гласник Југословенског женског савеза”, Београд, 30 Мај, 1939. бр. 5, стр. 38, 39, 40;

7. “Сјајна Видовданска свечаност у Штимљу на Косову 1923. год.”, “Српско Косово”, Скопље, 1 септембра 1923, бр. 17, стр. 5-11;

8. Петар Перуновић, “Зидање и освећење цркве Светог Арханђела Михаила у Штимљу на Косову”, „Српско Косово”, Скопље, 1.фебруара 1924, бр. 3, стр. 6-8;

9. „Одликовања”, „Српско Косово”, Скопље, 1 септембра 1923, бр. 17, стр. 14;

10. „Косовски Гласник”, „Српско Косово”, Скопље, 15 марта 1924, бр. 5 и 6, стр. 28;

11. „ Прослава двадесет-петогодишњице Одбора Гђа “Кнегиње Љубице” у Београду”, „Српско Косово”, Скопље, 1. априла 1924, бр. 7, стр.8,9;

12. „Четрдесетогодишњица рада друштва „Кнегиња Љубица”, „Гласник Југословенског женског савеза”, Београд, 30 Мај, 1939. бр. 5, стр. 38, 39, 40;

13. Емилија Јовановић, „Женска удружења у Јужној Србији”, „Гласник Југословенског женског савеза”, Београд, 30 април 1938, бр. 4, стр. 33, 34;

14. „Извештај о раду пододбора друштва „Кнегиња Љубица” Лесковац”, стр. 7; „Извештај о раду пододбора друштва „Кнегиња Љубица” Шибеник”, „Гласник Југословенског женског савеза”, Београд, Јануар, 1939, бр. 1, стр.8;

15. „Годишњи извештај о раду Соколске жупе Београд за XVIII редовну годишњу скупштину 3 априла 1938 год.”, стр. 77, „Око соколово”, Београд, 1 април 1938, бр. 4;

16. „1. децембар 1938. г у Београду”, „Око соколово”, Београд, 1939, бр. 1, стр. 3-10;

17. „Свечаности на Косову”, „Соколски гласник“, Београд, 30 јуна 1939. бр. 26, стр. 1,2;

18. „Јубилеј Сокола у Приштини”, „Братство”, Осијек, 15. децембра 1939, бр. 12, стр. 232-233; „Соколске свечаности у Приштини”, „Соколски гласник“, Београд, 27 октобар 1939, бр. 43, стр. 5; Н. Виријевић, „Соколство на Косову и у Приштини”, „Соколски гласник“, Београд, 3 новембар 1939, бр. 44, стр. 3;