После оснивања пјевачког друштва „Братимство” 1910. у Бару је јула 1911. основана „Прва Народна Музика у Бару”. Музика се определила за соколско одело као своју униформу, са намером да се временом оснује соколски одсек у Бару. Музика је учествовала као војна музика у балканском рату.

Два друштва су се ујединила 1913. под називом „Барско Пјевачко Прво Музичко Друштво Братимство”. За друштво је приложила 1914. 28 перпера Каролина Добречић, мајка арцибискупа Добречића. По избијању Првог светског рата Музика је мобилисана у Ловћенски одред. Сва имовина друштва је уништена после капитулације Црне Горе. Друштво је обновљено 16. децембра 1918. По правилнику Омладинско Друштво Братимство имало је соколски одјел и певачки хор. Наступало је самостално као градска музика или као секција соколског друштва у соколској униформи. Чланови су називани соколаши. Правилник је донет 1918. пре оснивања Соколског друштва у Бару. (1)

Соколска жупа Мостар је почетком маја 1926. предузела ходочашће на Ловћен и поход кроз целу Црну Гору. После похода дошло је до ширења соколства у Црној Гори. Основана су нова соколска друштва, а у постојећим радило се удвострученом снагом. Соколско друштво Бар основано је 1926. У другој половини августа 1926. био је упућен јавни апел за оснивање соколског друштва у Бару. Оснивачка скупштина одржана је 5 септембра 1926. у дворани друштва “Братимство”. Први јавни наступ друштва био је 1 децембра 1926. под вођством начелника Марка Франете. Била је интензивна сарадња са суседним соколским друштвима а нарочито са друштвом из Будве. Старешина друштва био је Доманчић. Друштво је организовало заједнички излет са соколским друштвом Београд I на јавну вежбу у Улцињу.(2) Крајем јуна 1928. црногорска друштва су заједно са друштвима из Боке Которске, основала решењем жупске скупштине своју жупу „Његош“. Жупа „Његош“ прославила је педесетогодишњицу ослобођења Бара и Улциња заједно са војском, која је извела величанствене маневре ослобођења Бара. Учествовала су соколска друштва Боке и Црне Горе и три музике. Жупа „Његош“ је 1928. прославила у свим местима десетогодишњицу Уједињења. Први слет жупе „Његош“ у Котору одржан је јуна 1929. (3)

У Соколском друштву Бар било је 1930. 436 чланова. (4) У Бару Дан Уједињења 1931. прослављен је уз опште одушевљење грађана. Изјутра одржано је благодарење, затим је пред зградом барске гимназије формирана поворка сокола, ђака свих школа и грађанства која је продефиловала кроз варош Стари Бар, уз музику и пуцање прангија. Поворка је била бурно поздрављена. У дворани барске гимназије одржана је соколска свечана седница. У присуству представника месних власти, културно-просветних и националних друштава, грађанства и сокола, седници је отворио заменик старешине Јагош Поповић. Између тачака програма свирала је музика друштва „Братимство” композиције свечаног карактера. Приступило се превођењу соколске деце у соколски нараштај, а нараштаја у чланство и свечаном полагању завета нових чланова. У 18 часова соколи,грађанство, учитељи на течају, и ђаци приредили су поворку на челу са музиком и бакљадом, која је прошла кроз варош Бар. У 20 часова приређена је свечана академија у Соколани. Академију је припремио Крсто Грујичић, вођа течаја код друштва Бар и предњаци Булатовић и Никезић. У извођењу програма учествовали су учитељи и учитељице који су се налазили на похађању друштвеног течаја у Бару. (5)

Соколско друштво Бар прославило је стогодишњицу рођења др. Мирослава Тирша свечано 5. марта 1932. У соколани је одржана свечана седница управе. Седницу је отворио старешина Јагош Поповић у присуству чланова свих категорија, представника месних власти, културних, просветних и осталих друштава, одржавши свечани говор о др. Тиршу. Увече одржана је свечана академија. Просветар Марко Страхињић одржао је предавање о животу, раду и значају др. Мирослава Тирша. Концертни део попуњен је свирањем друштвеног оркестра, који је увежбао капелник В. Черња. Мешовити хор који је увежбао Мр. Р. Глиго, отпевао је дует и финале из опере “Зрињски”, у коме су се као солисти истакли М. Пишел и Љ. Радошевић и чланови сокола Р. Глиго и Ч. Петровић. За клавиром је пратила Т. Девеља. У гимнастичком програму наступила је соколска чета из Мркојевића, предвођена учитељима Душаном Марковићем и Јовом Поповићем. После програма била је забава и игранка, на којој је свирала музика друштва „Братимства”. (6)

Соколско друштво Бар заједно са са Соколском четом Мркојевићи, музичким друштвом “Братимством”, ученицима гимназије, женске занатске и основне школе и великим бројем грађана приредило је 6. маја 1932. ђурђевдански уранак у месту званом Добра вода. На уранку је друштвени просветар Марјко Страхињић одржао предавање о значењу ђурђевданског уранка и о догађајима, који се помињу у вези са Ђурђевданом. Затим су чланови друштва и чете натицали у трчању, скакању, бацању камена са рамена и у стрељању. (7)

Соколско друштво Бар са својом четом Мркојевићи и „Братимством” посетило је 14. августа 1932. Будву. При доласку у Будву дочекала их је на пристаништу маса света на челу са соколском музиком. Затим се формирала поворка на челу са две музике, која је прошла кроз град до општинског дома, где их је дочекао начелник општине Љубиша. У име излетника Будву је поздравио судија општинског суда Ђуро Шоћ. На поздрав је одговорио Љубиша зажелевши излетницима добродошлицу и пријатан боравак. Обе музике спојене прошле су кроз град, а соколи су ступили на вежбалиште, где их је поздравио старешина жупе Цетиње Гавро Милошевић. Истакао је да су се Приморци увек борили за државно и народно јединство и стављајући у дужност млађима да попут предака чувају крвљу стечену домовину, а све у духу соколства и братства: један за све, а сви за једнога. После говора вежбало је чланство, нараштај и деца. Соколска чета Мркојевићи извела је вежбе у народној ношњи. После вежби настало је народно весеље уз свирку двеју музика све до 21 сата, када се са пучине чула сирена брода “Србин”, који је од Јадранске пловидбе излетницима стављен на расположење за излет. Соколи из Будве су са својих десет чамаца пребаци излетнике из Бара до пароброда. Соколска музика из Будве је из пристаништа непрекидно свирала соколски марш. На броду је музика “Братимства” поздравила Будвљане. Из Барског пристаништа излетници су у поворци са музиком прошли кроз варош. (8)

На рођендан престолонаследника Петра у Бару је 6. септембра 1932. одржано свечано благодарење у свим богомољама, којима су присуствовали сви чланови сокола у свечаном оделу, заједно са музиком „Братимства”. После благодарења формирана је поворка, која је прошла кроз варош до општинске зграде. Увече је приређено друштвено вече у соколани, које је својим говором отворио старешина Јагош Поповић. Затим су изведене вежбе свих категорија. Од прихода од вечери друштво је поклонило осморици сиромашних ученика школске књиге. (9)

Соколско друштво Бар дочекало је 1934. соколско друштво Београд I које је у Бару изводило јавне вежбе. (10) Старешина соколског друштва у Бару 1934. био је Ђуро Чејовић, народни посланик из Барског среза и од фебруара 1939. министар за физичко васпитање народа у Цветковићевој влади. Заменик Петар Кнежевић, просветар Вуко Стојковић, начелник Јован Никезић, ... . Чланови Управе Рикард Глиго, Ђуто Ивовић, др.Гојко Гвозденовић, ... . Суд части Андрија Рађеновић, Марко Вукасововић, Јагош Поповић, ... . (11)

На Главној годишњој скупштини Соколског друштва Бар 1935. изабрана је нова управа. Изабрани су: старешина др. Марко Поповић, заменик Јагош Поповић, тајник Петар Кнежевић, благајник Шпиро Мишчевић, просветар Стјепан Франковић, начелник Јован Никезић, I заменик Мило Павићевић, II заменик Ахмет Скејовић и начелница Лепосава Јовановић. (12)

За разлику од већине католичких свештеника у Југославији др Никола Добречић, арцибискуп барски и примас српски, подржавао је соколе. Посланица католичког епископата против Сокола 8. 1. 1933. године није читана у црквама барске арцибискупије. Дон Иво Котник, викар Барске арцибискупије, пријавио се за члана соколског друштва у Бару изјавивши : „Понос ће ми бити када на хаље свештеничке, пригрлим витешки знак соколски. Уз завет Богу и вери, полажем и завет Краљу и Отаџбини” . (13)

Бан Зетске бановине др Алекса Станишић посетио је 1934. године Приморје. Приређен му је банкет у Српској примасији у Бару. Арцибискуп др Никола Добречић дочекао је бана на улазу у Примасију у свечаној одежди. На банкету арцибискуп је једну здравицу подигао у част Сокола наздравивши им с овим речима : „Поздрављам наше дичне Соколе, који су се увек борили за „крст часни и слободу златну”, за напредак Краља и домовине, те радећи у том смеру, ја ћу бити готов да им … увек помогнем, јер нема никакве сметње да са Вама сарађујем на ширењу Соколства, … а сви треба да радимо за добро Краља и отаџбине.” (14) Поводом прославе 10-годишњице свог рада 1936. барски соколи су одлучили да сакупе прилоге за набавку друштвених справа. Међу првима који се одазвао својим прилогом соколима био је арцибискуп барски и примас српски др. Никола Добречић, који је Соколском друштву даровао 500 динара. Та вест је наишла на одушевљен пријем код јавности. (15) У Краљевини Југославији 500 динара био је велики новац. Арцибискуп др. Никола Добречић помагао је и друга национална и просветна друштва (Народна Одбрана, Јадранска стража, Добровољци, Женско добротворно, Братимство,...). (16)

Соколско друштво Бар је 19 јула 1936. заједно са музиком друштва „Братимство” направило велики излет и једнодневно логоровање у Улцињу. Учествовало је 720 излетника, који су се два пута бродом „Морава” и аутомобилима превезли до Улциња и вратили у Бар. Приређен им је срдачан дочек у Улцињу. Формирана је поворка, која је прошла кроз град и вратила се пред соколски дом. Излетници су се по групама разишли да разгледају Улцињ и солану. Соколи из Бара заједно са друштвом Улцињ и музиком друштва „Братимство” приредили су јавни час са свим категоријама. После јавног часа било је народно весеље. После весеља излетници су се вратили у Бар. (17)

Соколско друштво Бар приредило је јавни час 14. јуна 1936. Чете друштва биле су Мркојевићи и Спич. Друштво Бар је 1936. прославило 10 годишњицу рада са развијањем друштвене заставе коју је поклонио М. Стојадиновић. Септембра 1936. године одржана је велика свечаност Сокола са преко 5.000 учесника. Из Улциња, Тивта, Зеленике, Ђеновића, Котора, Мориња, Рисна, Херцег Новог, Будве, Цетиња и Бара дошли су представници соколских друштава на вјежбалиште у Бару. Овој свечаности присуствовао је бан Зетске бановине, Петар Иванишевић и многи други гости. Свирала је музика друштва Братимство из Бара. (18) Место и вежбалиште били су украшени заставама, теписима и зеленилом. Свечаност је почела 19. септембра 1936. дочеком митрополита Гаврила. Поворка сокола пошла је испред соколане на “Гвозден брег”. Део сокола са војном музиком пошао је камионом на кеј, док је део сокола заједно са музиком I Барског железничког удружења остао на “Гвозден брег” и присуствовао освећењу цркве. Тендер “Марљиви” довезао је соколска друштва Тиват, Зеленику и Ђеновић с око 200 чланова свих категорија и морнарску музику. Лађа ”Морава” довезла је 70 чланова друштва Улцињ, а са лађом “Албанија” дошло је 500 излетника друштава Котор, Морин, Прчањ, Рисан, Херцег Нови, Будва, Цетиње, соколске чете са друштвеним заставама и учитељска школа Херцег Нови. Дочек је био срдачан. Поворка на челу са музиком кренула је у варош. На тргу у Бару формирана је поворка свих учесника са заставама, која са музикама на челу пошла ка соколани. На путу ка сокола среле су се поворке из Бара и Старог Бара, коју је предводила музика I Барског железничког удружења. Поворке су се спојиле и скупа дошле на вежбалиште. Соколи, музике, школе, корпорације и маса народа правили су шпалир. На вежбалиште је дошао бан Зетске бановине Иванишевић. У име соколског друштва бана је поздравио заменик старешине друштва Радовић. Бан је захвалио у име дародавца и кума заставе др. Стојадиновића и у своје име изражавајући захвалност на одушевљеном дочеку. Маса је приредила овације краљу, краљевском дому, Југославији и соколству. Овације су приређене и митрополиту др. Гаврилу. После њега дошао је изасланик краља, начелник штаба Зетске дивизијске области потпуковник Жупанчић заједно са мајором Маркешом, изаслаником министра војске и морнарице. Изасланик краља поздравио је соколе са „Помоз бог, јунаци” на шта су соколи одговорили „Бог ти помого”. После освећења бан је предао заставу заменику старешине Радовићу и истакао: „ … Чувајте је као зеницу ока и будите спремни да за њу и живот свој положите за Краља и отаџбину.” С трибине одржао је говор Ђуро Чејовић. Затим је говорио старешина жупе Цетиње Гавро Милошевић. Велика поворка са заставама и три музике кренула је са вежбалишта за Бар, где се разишла. На вежбалишту је приређен јавни час, на коме су поред барских сокола учествовале и остале јединице жупе. Увече формирана је велика поворка са бакљама и три музике која је прошла кроз град. Ватромети и осветљење давали су величанствен изглед Бару. Поворка се задржала на јавном тргу, где је говорио Јарош Поповић. Бан Петар Иванишевић отпоздравио је манифестантима и захвалио се. Музика је свирала химну. Манифестације су завршене песмом „Хеј Словени”, а музике су свирале „Свесловенски марш”. У 21 час одржана је свечана академија, а затим игранка. У току ноћи испраћене су јединице жупе Цетиње. Свечаност је настављена 21. септембра 1936. на Добру Воду, где је митрополит Гаврило извршио освећење обновљеног храма св. Краља Јована Владимира. (19)

Старешина соколског друштва у Бару Марко Петровић упутио је телеграм поводом ступања на престо краља Петра II изражавајући своју оданост и првреженост на многаја љета. (20) Друштво је радило до Априлског рата 1941. када је забрањено.

Рад на оснивању Соколског друштва у Бару почео је 1911. када је основана „Прва Народна Музика у Бару”. Музика се определила за соколско одело као своју униформу, са намером да се временом оснује соколски одсек у Бару. Ујединила се са друштвом Братимство. После Првог светског рата обновљено је друштво Братимство 1918. По правилнику Омладинско Друштво Братимство имало је соколски одјел, а чланови су се звали соколаши и наступали су или као градска музика или као соколска музика. Соколско друштво Бар основано је 1926, после похода Соколске жупе Мостар кроз Црну Гору. Друштво је наступало заједно са музиком “Братимства”. Помагао их је арцибискуп барски и Примас српски др. Никола Добречић. Соколско друштво Бар је 1936. прославило 10 годишњицу рада. Чете друштва Бар биле су Мркојевићи и Спич. После Априлског рата 1941. рад друштва био је забрањен.

Саша Недељковић

члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :

1. „Правила омладинског друштва „Братимство” у Ст. Бару”, Јасмина Растодер, „Од Братимства до Јединства”, Бар, 1998, стр. 10, 13, 14, 15, 16, 17, 101;

2. Саша Недељковић, „Срби католици на Јужном Приморју од 1918. до 1945. године”, Бока Херцег Нови 2011, бр. 31, стр. 138; Ј. П. „Десетогодишњица Соколског друштва Бар”, „Соколски гласник”, Љубљана, 4 септембар 1936, бр. 35, стр. 3;

3. „Жупа Цетиње“, „Соколски гласник“, Љубљана 1. јула 1929, бр. 13, стр. 11;

4. Саша Недељковић, „Срби католици на Јужном Приморју од 1918. до 1945. године”, „Бока”, Херцег Нови 2011, бр. 31, стр. 138;

5. „Соколско друштво Бар”, „Соколски гласник”, Љубљана, 23. децембра 1931, бр. 53, стр. 3;

6. Соко, „Соколско друштво Бар”, „Соколски гласник“, Љубљана, 7. априла 1932, бр. 15, стр. 5;

7. „Соколско друштво Бар”, „Соколски гласник”, Љубљана, 27. маја 1932, бр. 22, стр. 3;

8. „Друштвени излет”, „Соколски гласник”, Љубљана, 8 септембра 1932, бр. 36, стр. 4;

9. „Соколско друштво Бар”, „Соколски гласник“, Љубљана, 15. септембра 1932, бр. 37, стр. 4;

10. „Десетогодишњица Соколског друштва Бар”, „Соколски гласник”, Љубљана, 4 септембар 1936, бр. 35, стр. 3;

11. Уредио Анте Брозовић, “Соколски зборник”, Година I, Београд, 1934, стр. XXVI;

12. Д. А, „Главна скупштина”, „Соколски гласник“, Љубљана, 10 маја 1935, бр. 20, стр. 4;

13. Никола Жутић, „Соколи“, Београд 1991, стр. 93;

14. „Католички надбискуп госп. др. Никола Добречић о Соколима”, „Соколић”, Љубљана, Април 1934, бр.4, стр. 90;

15. „Надбискуп барски др. Никола Добречић подупире Соколе”, „Соколски гласник“, Љубљана, 1 маја 1936, бр. 18, стр. 2;

16. Јасмина Растодер, Исто, стр. 23;

17. „Соколски излет у Улцињ”, „Соколски гласник”, Љубљана, 15 аугуста 1936, бр. 32, стр. 4;

18. „Просвјетни извештај за 1936 годину”, „Гласник Соколске жупе Цетиње”, Цетиње, 1 маја 1937, бр. 5, стр. 89, 90, 101, 105, 106; Растодер Шербо, Јасмина, „Др. Никола Добречић, арцибискуп барски и примас српски”, Будва, 1991, стр. 63, 94, 112- 115, 137, 142;

19. Ј. П. „Велике соколске и националне свечаности у Бару”, „Соколски гласник“, Љубљана, 2 октобра 1936, бр. 39, стр. 3;

20. “Телеграми Савезу Сокола приликом ступања на престо Њ. В. Краља”, „Соколски гласник“, Београд, 28 март 1941, бр. 13, стр.7;