У Сарајеву бијаше предсједник државе Ватикан. Ни мање државе, нити моћнијег човјека. Заиста. То је најчудније обучени предсједник једне државе и његов изглед и понашање баш одудара од свих могућих протокола уобичајених за понашање једног државника у међудржавним пословима.

 

Нејасно је зашто је долазио баш у Сарајево, када ту има најмање римо-католичких сљедбеника од цијеле БиХ државе. Па су пред њим и за њим морали доћи његови сљедбеници из унутрашњости, а и из других римо-католичких бивших југославенских република. Из извјештаја званичних медија сигурно нећете дознати праве разлоге папине посјете. Више је варијанти у оптицају: прва је да је у ствари дошао да цијелом свијету стави до знања, да је у вишевјековном ватиканском напредовању преко Срба према Дрини стигао до те тачке. Друга варијанта је да стави на знање цијелом свијету, а и шире, да се у вишевјековном напредовању Ватикана према Дрини преко западнодринских Срба стигло до Сарајева.

Такође је недовољно јасно зашто је баш долазио датума 6.6.? Недостаје још једна шестица, па да се испуни и сатанистички обичај утројења шестица када то представља симбол ђавола. Иначе, ко није обавијештен да кажем да у езотеријским круговима шестица представља убиство. Ко мисли да трабуњам, нека погледа слику уз овај текст и уочи симболику коју практикују сатанисти. Чак је и крст на светој столици окренут наопако, што је иначе познати сатанистички обичај окретања свега наопако.

Сарајево иначе има прекретнички значај за свјетску историју, Сарајево је камен граничник послије кога нешто престаје, а нешто друго почиње. Свима је већ знано како је прошао један други страни државник у Сарајеву на Видовдан 1914. године када је аутомобилом пролазио поред Гаврила, послије чега ништа није више било исто, и то је обиљежило једну епоху, при чему је Принцип најмање крив, он је био само извршилац, а организатори свега се још не знају, нити излазе на видјело.

Сарајево очигледно има неки езотеријски значај којег нисмо још докучили. Још је у свјежем памћењу посвећених људи догађај који се десио за Олимпијаду када су се у Вијећници окупили завјереници из цијелог свијета и палили завјетне свијеће у име нечега што још није процурило у јавност. Посљедице тога и дан данас осјећамо, јер се спроводи договорени план, са више или мање успјеха, али се спроводи.

Какве ли ће догађаје покренути посјета Ватиканског државника овом магијском граду још увијек недокучене магије, остаје да се види.

А оно што се такође могло запазити, прије и током посјете је заокружено на слиједећим сликама.

Како нама Србима не дају да се бавимо икаквим битнијим и значајнијим пословима, нити нас пуштају на нека важнија мјеста са којих се може управљати или утицати на догађаје, пошто постоји могућност да окренемо ствари у своју корист, нас неколицина смо одлучили да се бавимо магијом. Сконтали смо да једино ту можемо доћи до висина, са којих се могу мијењати ствари и утицати на догађаје. Шта’ш ми Срби волимо да управљамо и владамо, такав нам је генетски материјал.

Знали смо одавно да је влашка магија међу познатијим и ефикасинијим. Али не оних Влаха из Србије, него овијех Влаха сарајевско-романијске области. Свима са ове стране Дрине је знано да је име Влах у ствари друго име за Србина, додуше мало тврдокорнијег. У тој градацији своје мјесто има још један често коришћен назив „четник“, али то сада није тема. 

И тако смо у доколици због беспослице, између два јављања на биро за незапослене, смислили начин како да испробамо да ли влашка магија коју смо искомбиновали са циганском ради и има ли ефекта. Сједећи у оближњој љетној башти уз сарајевску катедралу над чијим вратима стоји кип са познатим поздравом са три раширена прста, смо обављали три дана ритуал са визуализацијом наношене штете кипу папе Војтиле. Имали смо морално право на то, пошто је он доста учинио на растурању нама ипак драге Југославије, а и под његовим патронатом се води акција беатификације Степинца којег су југославенске власти осудиле за ратни злочин.

Како је најслабија тачка кипа био штап као констукцијски најрањивији због своје танкоће претпостављате на шта је био бачен фокус нашег ритуала. И десило се да је штап „пукао“ „несмотреношћу“ једног „туристе“. Одушевљени учинком комбинације влашко-циганске магије, отишли смо корак даље и испробали шта ће да буде са штапом папе Франциска током посјете Сарајеву, и то можете видјети на насловној слици.

Заиста је магија моћна ствар, али како смо видјели да ствари могу отићи предалеко, а могле би и још даље, а нама је и ово сасвим било довољно, престали смо да је даље практикујемо. Нека се њоме баве они који су у томе вјештији, дакле вјештице и вјештци које су иначе ватиканци спаљивали у мрачном средњем вијеку, који је у ствари био мрачан тамо гдје су спроводили они своје методе. У нас није било мрачног средњег вијека, био је обичан и уобичајен. А ми настављамо да се редовно јављамо на биро за незапослене, можда искрсне какав нормалан посао без употребе магије.

Душко Бошковић 9.6.7523. године