Ко да су знали ови што вребају
Да теби докази њини не требају
Под прстима твојим твога дара фрула
Дигла се изнад овог расула
У сваком слову између редака
Твојих светли част и образ предака
Што их твоја песма и судба сврста
У подножје страшно Христовог крста
На које пада целог света рђа
Од уранијум анђел-милосрђа
А ти си у тај ужас урањао
По Србију да би је у песме склањао
Одакле ће у стиху вечније и дуже
Да живи с тобом поред твоје Груже

Благоје Баковић