Ове две песме послала нам је наша нова чланица Ивана Милетић студент психологије Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици. Обе су настале у дане за које нас само туга везуе, а колико љубави је уткала у песме о Косову и Метохији процените сами.

Милорад Ђошић

Ивана Милетић

КО ВАМ ЈЕ ДОЗВОЛИО

Ко вам је дозволио да се дрзнете

да нам Косово из срца истргнете?

Ко вам је дозволио да правду делите

да нам Косово арбанасима населите?

Ви који реч слобода сричете

а притом живео рат кличете.

Тамо где најлепше свићу зоре

слободу гледају кроз прозоре,

кроз прозоре и затворена врата

где деца питају где су им брат и тата.

Где је Пећка Патријаршија опасана жицом

где се ватра пали бомбама, а не шибицом.

Тамо где је слобода крвљу плаћена

где уцвељна Српкиња никад није схваћена.

Ал’ кунем вам се мојих предака гробом,

никад се нећу звати вашим робом,

јер шта ћу сутра рећи својој деци

зашта су се борили сви наши преци.

Борићу се својим радом иделима

и свим људским правима и начелима.

Борићу се против ,,демократије” ваше,

Косово и Метохија је било и остаће наше!

2008. године

На дан једностраног проглашења независности КиМ

НА ВИДОВДАН

На данашњи дан пре 626 година,

слободу је скупо плаћала моја домовина.

Данас се за њу мало ко бори,

нико не реагује па да све изгори.

Некад смо бранили и своје и туђе,

данас је непријатељ добродошао нек' слободно уђе.

На данашњи дан смо спасили тебе,

жртвујући тако сами себе.

Кога ти спашаваш жртвујући нас,

Европо, питамте,

реци нам, пусти свој глас?

2015. године, Косовска Митовица