Подстакнути округлим столом на тему „Остваривање, проблеми и унапређење језичких права грађана по Закону о службеној употреби језика и писама“ који је одржан 16. јуна 2014. (а на које није било позвано те није могло ни да учествује) Српско удружење „Ћирилица“ Београд упутило је писмо заштитнику грађана Саши Јанковићу писмо следеће садржине:

 

Поштовани господине Јанковићу,

Путем широке мреже наших сарадника и чланова добили смо информацију о састанку који је одржан у Вашој организацији , a на тему „Остваривање, проблеми и унапређење језичких права грађана по Закону о службеној употреби језика и писама“.

С обзиром на позитивна искуства у дописивању са институцијом којом Ви председавате овим вас информишемо да Српско Удружење „Ћирилица“ Београд жели да учествује у свим јавним активностима ваше институције, а имајући у виду да је коришћење језика и писма од фундаменталног значаја за успешно функционисање Републике Србије.

С обзиром на то да је наш основни циљ залагање за доследно поштовање Устава Републике Србије, где се у јавној комуникацији користи српски језик и ћирилично писмо као Уставно одређење молимо вас да нас благовремено обавештавате о јавним расправама, округлим столовима, конференцијама за медије, као и о осталим активностима ваше институције на адресу назначену на меморандуму. 

Подвлачимо да је латиница (Гајева латиница, гајевица) којом је урађена презентација ортографски хрватска латиница и по међународном стандарду ISO 12199 ( Alphabetical ordering of multilingual terminological and lexicographical data represented in the Latin alphabet ), међу језицима који користе латинична слова не наводи се српски језик. Пошто је Хрватска регистровала хрватски језик својом латиницом (коју ми и даље користимо),све што се напише на таквој Гајевој латиници се књижи као хрватска културна баштина.Ушавши у Европску унију Хрватска је тамо регистровала свој језик и писмо на основу члана 12 Устава Хрватске. У информационим технологијама по међународној пракси, језици се означавају само по њиховом називу, јер ту важи правило један језик – једно писмо, тако да све што се постави у електронској форми у сајбер простор на латиници (хрватској) у свету информационих технологија се такође третира да је написано на хрватском језику, а само што је написано на ћирилици (српској) сматра се да је написано српским језиком.
С обзиром на свеукупне наводе предлажемо Вам да на јесен поновите тему, али са жижом на негативна искуства у употреби Уставног ћириличног писма у јавној употреби.
Због значаја употребе језика и писма у јавној употреби ова наша намера је јавно достављена и редакцијама дневних и недељних листова у Републици Србији а такође је дистрибуирана и преко друштвених мрежа.

Срдачан поздрав,
У Београду, 23. јун 2014. године,

Управни одбор Српског Удружења Ћирилица Београд