После пет деценија Соколски покрет је из илегале прешао на легални рад. Милорад Јевтић, носилац Албанске споменице, Ордена Св. Саве и Југословенске круне, и члан највишег соколског руководства пре Другог светског рата, 8. августа 1991. упутио је преко „Политике” позив др. Слободану Ђорђевићу и старим члановима сокола на окупљање и обнављање соколских друштава.

Стари чланови су на скупштини у Београду 23. јула 1992. обновили Савез сокола Југославије. На скупштини усвојен је Статут заснован на изворним и традиционалним соколским принципима. Соко је ванстраначко витешко удружење за истовремено телесно, морално и народносно васпитање деце и одраслих. Независно од стања у земљи у иностранству је наставио да ради Југословенски соко као део предратног Савеза Сокола Краљевине Југославије. На састанку у Београду 8.5.2004. Југословенски соко у расејању ушао је у састав Савеза сокола Југославије. Српски соко обновљен је у Републици Српској и у Црној Гори. На иницијативу Мојсија Секуловића Саборна витешка организација Српски Соко српских земаља обновљена је на Савиндан 1991. у Сарајеву и окупила је 15 друштава.

Насупрот спортским друштвима чији је циљ постизање успеха кроз селекцију такмичара, соколи теже свестраном телесном вежбању. Соколи развијају код младих такмичарски дух али без личне користи. На XIII Свесоколском слету у Прагу 2000. Буњевац Антун Катанчић (82 године) из Суботице је у такмичењу ветерана у петобоју, освојио прво место и златну медаљу. Учествовао је у вежбовном програму приликом освећења соколских застава 2001. у Београду и на гимнастичким сусретима у Новом Саду 2003. Упоредо са телесним васпитањем, циљ сокола је да свом народу однегује здраву, просвећену и морално снажну омладину. Кроз појединца уздиже се народ. Соколи настоје да у свом раду што више сарађују са школама. Теже да код младих кроз васпитање развију свест о потреби поштовања других људи, учтивости и човекољубља. Организују се самосталне и заједничке хуманитарне акције са другим организацијама (Коло српских сестара, Црвени Крст ... ). Развијање код соколића пријатељства и дружељубља. Неговање љубави према свим врстама уметности, посете музејима, изложбама, концертима и позоришту. Бављење певањем, посебно соколских песама и неговање народних песама. Упознавање и неговање народне поезије, родољубиве поезије из раније и савремене књижевности. Упознавање и развијање поштовања према националним културним вредностима из прошлости и садашњости. Како је истакао др. Лаза Поповић : „Идеју соколску чини синтеза вежбе и националне културе“. За соколе је косовски завет био и остао основа српске духовности. Старешинство Савеза сокола је 1997. расписало конкурс за ученике соколиће на тему „Зашто славимо Видовдан”. Организује посете историјским споменицима као што је Опленац. Истицање значајних личности из прошлости као пример садашњим генерацијама (Стева Тодоровић, Владан Ђорђевић, Игњат Павлас, Љубомир Јовановић итд.). Маја 1995. соколи су у Београду приредили помен оснивачу телесног вежбања и соколства у Србији академику Стеви Тодоровићу. У Сремским Карловцима одржан је 2 јуна 2001. „Дан сећања на др Лазу Поповића”, националног и соколског великана.

На Соколској академији у Југословенском драмском позоришту 1995. представљен обновљени гласник Соколске жупе Београд „Око соколово“.

Научни скуп „Улога обновљеног Соколства у телесном, здравственом, моралном и родољубивом васпитању младих и одраслих“ одржан је 1996. на Учитељском факултету у Београду. Скуп су организовали Институт за здравствену заштиту Србије, Соколска жупа Београд, Учитељски и Факултет спорта и физичког васпитања. На основу материјала и ставова са скупа приступило се писању „Идејне платформе рада соколске организације“ објављене 1998. у 1 књизи Соколске библиотеке. Поводом прославе 100 година Соколског друштва Нови Сад у Матици српској одржан је 28. новембра 2005. Научни скуп ,,Истакнути претходници и носиоци соколског покрета у Новом Саду”. Скуп је отворио др. Божидар Ковачек, председник Матице српске. Као завршна манифестација прославе 100 година, одржана је 1 децембра 2005. Свечана академија у Новом Саду.

Соколско друштво Београд Матица је заједно са Друштвом пријатељства Југословена, Чеха и Словака организовало циклус предавања о Чешкој, Словачкој... у Београду 2001, 2002, ...(Коларац, Библиотека Србије, Чешка амбасада, Народни музеј). Соколско друштво Београд-Матица примало је у згради Градског центра за физичку културу (стари ДИФ) Матицу Словачку из Ковачице. Организовало је предавања књижевника Владе Јанковића, члана Извршног одбора Међународног свесловенског комитета о Словенству.

У сарадњи са Образовном редакцијом ТВ Београд средином 1997. снимљена је документарна серија „Лет сокола“. Серија приказује рад Сокола од настанка у Прагу 1862. до 1997. Град Суботица снимио је документарни филм ,,Соколски дом Суботица”. Приказан је 25.1.2012. у Суботици.

Соколи су наставили своју сарадњу са осталим словенским народима у духу словенске узајамности. У Прагу Соко Србије учествовао је на Свесловенском конгресу 1998, на XIII (2000.) и XIV (2006.) Свесоколском слету. Српску делегацију од 27 чланова на Свесловенском конгресу 1998. чинили су представници српске Цркве, српско-словенских друштава, Соколи, научне институције и појединци, међу њима и Милић од Мачве. На организацији конгреса учествовали су Светска српска заједница, Српско-српсколужичко друштво, Српско украјинско друштво, Српско-бугарско друштво, Друштво пријатељства Југословена, Чеха и Словака, Друштво пријатеља јужнословенских Муслимана, Срба и Црногораца и други. Соколе на Свесловенском конгресу предводила је Габријела Крагујевић.

У оквиру слета 2006. одржан је састанак Светског Соколског Савеза и Изборна скупштина на којој је за члана Надзорног одбора изабрана др Гордана Рајновић, старешина Соко Србије. Соко Србије окупља 18 друштва са око 5.000 чланова. Сабор соколских друштава Србије одржан је 11 октобра 2008. у Сремским Карловцима у свечаној сали Карловачке гимназије. На сабору су учествовала соколска друштва СД Београд Матица, СД Београд Звездара, Чукарица, Земун-Матица, Батајница, Обреновац, Сремска Митровица, Шабац, Вршац, Панчево, Сефкерин, Смедерево, Стара Пазова, Сремски Карловци, Бор и Ниш.

Сем слетова соколска друштва одржавају регионалне приредбе. Витешка организација Српски Соко Републике Српске приредила је Први Сабор и Витешке игре Српских Соколова 29. августа 1998. на градском стадиону у Теслићу.

Учествовало је 10 српских соколских друштава. Од 2003. у Новом Саду одржавају се слетови под називом Дан генералне гимнастике. Четврти Дан генералне гимнастике одржан је 17 јуна 2006. на отвореним теренима Соколског друштва у Новом Саду. Учествовало је 400 учесника. У Шапцу је 26. априла 2008. одржана манифестација ,,Традицијом против духовног сиромаштва” уз учешће соколских друштава Батајнице, Сремске Митровице и СД ,,Душан Силни” из Шапца. У Ћуприји је 15. новембра 2008. одржан Гимнастички полигон на коме су учествовала соколска друштва из Панчева, Батајнице, Смедерева и Ћуприје. У Сефкерину соколи организују сваке године Сеоску олимпијаду. Сусрети Соколских друштава Вршац одржани су 18. 9. 2011. У Батајници је 27. маја 2012. одржан Јавни час на коме су учествовала соколска друштва из Панчева, Смедерева, Шапца и Батајнице. Соколски сусрети ,,Смедерево 2012.” одржани су 19. маја 2012. Учествовали су соколска друштва из Вршца, Батајнице, Шапца и Смедерева. Соколски полигони Србије одржани су 15. 9. 2012. у Сремској Митровици.

Први слет Соко Србије одржан је 11.11. 2006. у Београду. Учествовало је 10 соколских друштава и 401 вежбач из Србије. На слету је учествовало 50 вежбача соколског друштва Бежиград (општина Љубљане) из Словеније. У оквиру јубиларне прославе „150 година организованог телесног вежбања и спорта у Србији“ 22.11.2007. отворена је Изложба у Скупштини града Београда (Стари двор), одржана Свечана академија у Народном позоришту и одржан II слет Соко Србије у Спортском центру Шумице. На слету су учествовала и соколска друштва из Словеније и Чешке. Изложба је сем Београда, обишла Нови Сад и Косовску Митровицу. На трећем слету Соко Србије одржаном 14.11.2009. у Београду, учествовала су и соколска друштва из Словеније и Словачке. У Београду у новембру 2010. у кафани-галерији ,,Знак ?” отворена је изложба ,,Соколи у ? “. Отварању су присуствовали др. Слободан Ђорђевић и Душан Цветковић.

Поводом прославе ,,150 година соколства у Чешкој” 4. новембра 2011. у Градској галерији Центра за културу општине Бела Црква отворена је изложба докумената и фотографија ,,Соколство словенских народа у 19 и 20 веку”.

У амбасади Чешке републике у Београду отворена је 14. 2. 2012. изложба посвећена Соколском покрету са поднасловом ,,Др. Војислав Рашић – зачетник соколства у Србији” и промовисана књига о животу др Војислава Рашића чији је аутор Јевђа А. Јевђевић, старешина Савеза српски соко. Церемонији су присуствовали принц Александар II и принцеза Катарина, изасланик патријарха српског, г-ђа Хана Хубачкова, амбасадорка Чешке Републике у Србији, г-дин Предраг Марковић, министар културе и информационог друштва, који је званично отворио изложбу, др Јан Варшо, амбасадор Словачке Републике, г-дин Франц Бут, амбасадор Словеније, као и представници Савеза српски соко и Соколске општине Чешке. Изложба је отворена у свечаном салону амбасаде а организована је поводом 120 година од када је Београдско гимнастичко друштво узело име Соко.

Од сокола из Србије присуствовали су Гордана Рајновић, Јевђа Јевђевић и др. Никола Жутић. Највећи део изложбе био је посвећен Војиславу Рашићу. Поставка је касније изложена у галерији Завичајног музеја у Јагодини. Изложбу у Јагодини организовали су Завичајни музеј, Савез српски соко и Амбасада Чешке Републике. Поводом прославе 150 година од оснивања Сокола поставка је изложена 15 априла 2012. у Прагу. Слету је присуствовао у име Савеза српских сокола старешина Јевђа Јевђевић.

Поводом прославе ,,150 година соколства у Чешкој” Савез Соко Србије организовао је одлазак сокола из Србије на слет 2012. у Праг. У делегацији су били чланови друштава Батајница (27 чланова), Смедерево (24 члана), Београд Матица (12 чланова), Бор (4 члана), Панчево (2 члана) и Соколски кошаркашки клуб Стари Диф (6 чланова) на челу са председницом савеза др. Горданом Рајновић.

Савез Соко Србије прославио је 120 година сокола у Србији. Одржани су Свечана академија у Великој дворани Дома Синдиката 23.11.2012. и слет у Спортском центру ,,Шумице” 25.11.2012. На свечаној академији говорили су академик Василије Крестић, др. Вишеслав Хаџитановић и др. Владимир Достал. На академији присуствовали су чешки, словеначки и амерички соколи. Од словеначких сокола били су присутни чланови соколског друштва Бежиград и Метлика. Округли сто ,,Соколство данас и његове перспективе у будућности” одржан је 24.11.2012. у Прес сали Градског центра за физичку културу у Београду. О будућности сокола између осталих говорили су Петар Стакић и Габријела Крагујевић. Поводом излагања др. Николе Жутића вођена је расправа о улози сокола у Другом светском рату.

Слет у Спортском центру ,,Шумице” отворила је Гордана Рајновић, старешина Савеза Соко Србије. Говорио је и др. Владимир Достал. На слету учествовало је 12 друштава и клубова са око 350 учесника. Друштва из Београда, Новог Сада, Сремске Митровице, Сефкерина, Смедерева, Бора, Панчева, Батајнице и Вршца. На слету су учествовали соколи из Словеније. Биле су присутне делегације Америчког сокола из Чикага и Чешког сокола.

Соколи настоје, колико им средства допуштају, да наставе свој рад прекинут Другим светским ратом и послератном влашћу. Настоје да поврате соколске домове да би наставили васпитање нових генерација у соколском духу. Соколски дом у Обреновцу који је обновио Бранислав Јовановић, општина је одузела соколском друштву. Исто тако соколима у Шабцу.У Новом Саду после истека уговора о коришћењу и управљању соколским домом, соколско друштво је морало почетком 2011, да потпише уговор са ЈП “Пословним простором”. Историчари, чланови сокола писали су о историји Соколства. Небојша Рашо из Херцег Новог издао је две књижице “Српски соко Прилози за историју Соколства”. Издате су књиге о историји појединих соколских друштава (Смедерево, Нови Сад,...). Проблем за соколе је што јавност није упозната са соколском историјом. У СФРЈ одржавана су разна саветовања о соколима, али су била ограничена на стручне кругове, док шира јавност није знала ништа о соколима.

Саша Недељковић

уредник Соколске књижнице на Растку, српска култура на интернету