Његошева Црна Гора, a нарочито Брда су увек били бастион и угаони камен одбране српства и српске слободарске мисли. У тренутку када нагомилани шљам из себе избацује најгори латинични шлајм и више загађује Црну Гору него што је загадило бомбардовање `99-е и када је темељ српства у Црној Гори пољуљан више него она сама `79-е, појавила се снага која стоји на угаоном камену ћирилице. То је Српски национални савјет Црне Горе.

Данас када знамо да је 2006. године, прва наредба у Војсци Црне Горе после привидног вађења црногорског ока из главе српства била написана на латиничном писму, када знамо да су професори који уче ђаке српству и ћирилици отпуштани са посла и да то траје, када знамо да су пре сто година учитељи који нису хтели да пишу ћирилицу стрељани, ћирилична искра у виду црногорске браће заискрила је и ми је здушно подржавамо и зато у целости преносимо њихово писмо Заштитнику људских права и слобода Црне Горе.

за
Удружење за одбрану ћирилице
"Добрица Ерић"
Милорад Ђошић, члан УО