По наређењу Небојше Родића, министра одбране Србије, у среду 9. априла 2014. Дом војске Србије је отказао заказану презентацију књиге пуковника ВРС Ратка Шкрбића „Сребреничка подвала,“ која је требало да се одржи следећег дана, 10. априла, у 18 часова. Презентација је била уговорена и потврђена са управом Дома војске месец дана унапред.  

 

На запрепашћење аутора Ратка Шкрбића и бројних лица која су се спремала да дођу на презентацију, разлог за напрасно отказивање је писмо које су Наташа Кандић и Фонд за хуманитарно право, који је она основала, упутили министру одбране Србије. У том писму највишим функционерима Војске Србије у императивном тону се предочава:

„Фонд за хуманитарно право (ФХП) захтева од Министра одбране Небојше Родића и Начелника Генералштаба Љубише Диковића да онемогуће одржавање овог скупа у просторијама државних институција и да на тај начин покажу поштовање према жртвама најтежег злочина почињеног на територији бивше Југославије у ратовима деведесетих, као и да Република Србије поштује своје међународне обавезе.“

Дрски захтев лажне „невладине организације“ Фонд за хуманитарно право, коју финансирају Сорошев фонд и други слични извори, упућен највишем војном руководству банана Србије, датиран је 9. априла 2014. а удовољен већ у раним послеподневним часовима истог дана. У среду 9. априла аутора Шкрбића позвао је потпуковник Славољуб Марковић, руководилац медијског центра Министарства одбране, да му саопшти одлуку коју је једна приватна организација раније тог дана изнудила од министра одбране његове земље.

Као што се из писма Фонда за хуманитарно право види, Наташа Кандић и њена организација немају ни један аргументовани основ или чињеничну примедбу на студију пук. Шкрбића. Шкрбић је два пута сведочио као вештак одбране пред Хашким трибуналом у предметима Толимир и Милетић и ауторова анализа сребреничких догађаја базира се искључиво на документима које је добио од тужилаштва за припрему својих експертских  извештаја. Закључци до којих је пук. Шкрбић анализирајући доказе тужилаштва дошао дијаметрално су супротни од теза изнетих у оптужницама у предметима у којима је сведочио. Знаковито је да ни Наташа Кандић ни функционери војске и министарста одбране Србије, који су учествовали у доношењу ове одлуке, не наводе ни једну специфичну чињеничну примедбу на садржај књиге „Сребреничка подвала.“

То сугерише, као једини могући закључак, да је аутору пук. Шкрбићу онемогућено да београдској публици представи своје дело искључиво због критичког става према службеном сребреничком наративу, а не због недостатака у начину како је образложио своју тезу.

Искуство аутора пук. Ратка Шкрбића у Србији под страном доминацијом и терором локалних агената страног интереса представља озбиљно упозорење народу Републике Српске да не дозволи да се у њиховој држави догоди слично. Зато „Историјски пројекат Сребреница,“ издавач књиге пук. Ратка Шкрбића, позива  „Удружење ветерана РС“ и његовог челника Душана Вукотића да без одлагања најоштрије осуде забрану презентације књиге „Сребреничка подвала“ у Дому војске Србије у Београду и да се јавно солидаришу са својим ратним саборцом и колегом, пук. Ратком Шкрбићем. Даље, „Историјски пројекат Сребреница“ очекује од „Удружења ветерана РС“ да на своју следећу манифестацију позове пук. Ратка Шкрбића да одржи јавни час на тему Сребренице.

 Стефан Каргановић