У организацији Града Краљева, Народне библиотеке „Стефан Првовенчани” Краљево, Друштва историчара Рашког округа Краљево и Српског историјско-културног друштво „Никола Васојевићˮ из Берана у Краљеву је у четвртак, 14. март 2019, 15:30 часова на Трећем спрату краљевачке библиотеке представљена књига историчара Горана Киковића „Васојевићи у борби за српско и југословенско уједињење од 1914. до 1918. годинеˮ и 38. број часописа „Глас Холмијеˮ.

У програму су учествовали: Горан Киковић, аутор,др Драгољуб Даниловић, историчар,Бранислав Оташевић, књижевник,Давид Лалић, пјесник и публициста,Милоје Радовић,пјесник, водитељ програма,Синиша Петрић, млади гуслар и проф. др Славољуб Ђукић. Док је скуп у име домаћина поздравио Сретен Јовановић, помоћник градоначелника Града Краљева.

Са промоције у Краљеву


С лијева на десно : Милоје Радовић, пјесник, водитељ програма,Др Драгољуб Даниловић, Горан Киковић, Бранислав Оташевић, Миличко и Давид Лалић

О књизи Горана Киковића '' Васојевићи у борби за српско и југословенско уједињење од 1914. до 1918. године'' говорио је историчар Др Драгољуб Даниловић, предсједник Друштва историчара Рашког округа.

Он је истакао следеће:

'' Књига уваженог пријатеља и колеге Горана Киковића “Васојевићи у борби за српско и југословенско уједињење од 1914. до 1918.године“, представља драгоцену монографију о догађајима који данас изазивају подељена мишљења. Зато је значај овог историографског дела још већи, јер нам осветљава и чињеницама поткрепљује српско и југословенско уједињење и учешће Васојевића у борби за уједињење. У уводном делу аутор се осврнуо на богату историју и границе простирања племена Васојевића. Многобројни манастири и цркве и вишевековна историја говоре о Васојевићима и чињеници да су изнад свега „љубили слободу“. Прича о слободи је и главна нит ове изузетно значајне књиге.

Из пера професора др Александра Животића, књижевника Бранислава Оташевића и песника Давида Лалића, написане су рецензије које високим оценама препоручују књигу Горана Киковића. Читалац упознаје на првим страницама занимљиву причу о Великом рату и учешћу Васојевића у четворогодишњој одбрани части, поштења и слободе. Аутор нас веома детаљно упознаје са структуром, поделом и посебношћу црногорске војске. Историјат Васојевићких бригада и реорганизација црногорске војске довели су до стварања Васојевићког одреда 23.новембра 1915.године на челу са војводом Лакићем Војводићем. Од овог датума па све до 10.јануара 1916.године када је пало Беране, Васојевићки одред је водио жестоке борбе против аустроугарских и немачких јединица.

Горан Киковић у својој књизи приказује положај и карактер црногорске војске и у оквиру ње Васојевићких јединица. „Народна“ или „шарена“ војска није имала свој јединствени Генералштаб, оскудна је била у официрском кадру, наоружање није било одговарајуће али је имала храброст и издржљивост. Са укупно 35.000 војника борила се против Аустријанаца и Албанаца. Аустријанци су нападали Црну Гору са око 75.000 војника и више од 500 комада артиљеријског оруђа. Херцеговачки и Санџачки фронт су били најосетљивији, стога је пажња историчара и усмерена на учешће Васојевића у догађајима из 1914.и1915.године. Потом се презентују чињенице везане за бој на Гласинцу и учешће Васојевића у борбама у Северној Албанији. Врло детаљно се читаоци упознају са борбама Васојевићких бригада 1915.и 1916.године. Заједничким борбама са Српском Првом Армијом, Киковић је са разлогом посветио велико интересовање. Борбе на Мојковцу и повлачење српске војске ка Албанији су догађаји од посебног значаја, јер су и Васојевићи играли запажену улогу.

Сведочење Василије, ћерке сердара Јанка Вукотића, о борбама за Беране представља изузетно интересантан изворни податак о бурним догађајима из 1916.године. Наредна поглавља су посвећена борби Васојевића у време аустроугарске окупације и коначном ослобођењу 1918.године. Улози Васојевића у коначном уједињењу српског народа 1918.године, Киковић је посветио највише простора, са мноштвом богатих илустрација, фотографија и карата. Захваљујући Зорану Зечевићу из Београда, Киковић је објавио све фотографије и биографије учесника Велике Подгоричке скупштине српског народа Црне Горе са подручја Васојевића.

Од Александра (Луке) Бојовића, протојереја ставрофора, до Томице (Илијиног) Ивановића било је укупно тридесет и двоје учесника скупштине, чије су занимљиве биографије описане. Потом су презентовани спискови одликованих јунака златном и сребрном медаљом Обилића из Васојевићких бригада. На крају је Киковић објавио и биографије знаменитих официра који су командовали Васојевићким бригадама, наводећи сердара Јанка Вукотића, ђенерала Радомира Вешовића, војводу Лакића Војводића, Костадина Микића, Уроша Ђукића, Мила Саичића, Бошка Ђуричанина, Трифуна Вуковића – Бабовића, српског официра из Ђулића код Андријевице. На страницама ове драгоцене монографије могу се пронаћи и биографије Милана Ненадовића Цимбаљевића, солунског борца из Васојевића, Есад паше Топтанија, Димитрија Јевтића Полимца, Дивне Вековић, Милосава Барјактаревића, Мила Кењића, команданта шекуларско – требачког батаљона.
Књига колеге Киковића представља сигурно значајан допринос проучавању историје Црне Горе и југословенске идеје у XX веку. -зекључио је о књизи Др Драгољуб Даниловић

Проф. др Славољуб Ђукић је говорио ''РЕЧ-ДВЕ О ЧАСОПИСУ ГЛАС ХОЛМИЈЕ''

Поштовани промотери и драги гости - дозволите ми да и ја овако из публике кажем нешто, али не о овом броју Гласа Холмије и књизи, јер их до сада нисам имао у рукама, али сам прочитао око двадесетак бројева овог часописа, те о истом могу да изнесем своје мишљење. Али, али пре тога желео бих нешто рећи, господо о вама неимарима у очувању српства на васојевићком простору, и о условима под којима неимарите. Можда моји Краљевчани не знају да сам и ја са васојевићког простора, те зато са великим интересовањем пратим све што се дешава на том простору који припада данашњој Милогори. Ово „Милогори“ нисам казао ироније ради, него је то де факто тако већ трећа деценија, и сваким даном је све горе и теже по опстанак српства на том простору. Најновија афера „Коверат“ и сукоб Кнежевића и Ђукановића износи на видело да је црногорски диктатор Ђукановић под капом Америке и читавог запада новцем од криминалног рекета финансирао све што је радио у протеклом периоду почев од референдума 2006. године којим је, како то изјави његов доскорашњи пријатељ и финансијер Душко Кнежевић, под сумњивим околностима одвојио Црну Гору од Србије, а затим је од Црне Горе направио своју приватну државу која је већ попримила незванични нови назив Мигора. У своју службу ставио је Дукљанску академију која сасвим неосноано фалсификује црногорску историју и проглашава окупаором Црне Горе династију Немањића, иако и врапци на грани знају да је оснивач те династије рођен управо на подручју Подгорице. Окупаторима су прогласили и српску војску која је 1918. године заједно са комитским одредима из Црне Горе ослободика Црну Году од Аустроугарске. По наруџбини исте милогорске власти је извесна стручна екипа биохемичара 2010. године вршила ДНК анализу са циљем утврђивања порекла црногорског народа. То је својеврсни пандан немачке расистичке теорије по којој су Аријевци једина чиста немачка раса која је наводно детерминисана да влада светом. Наиме, у узорку од наводно добровољних четрдесетак особа – „утврдили су“ да Црногорци немају ништа са Србима по генетичком основу, већ да припадају тзв. динарском хаплоидном мушком типу, те да су наводно влашког поријекла. То је ван сваке памети, и тотално супротно генетичкој науци, јер због укрштања хаплоидних гена већ после седмог паса (колена) код потомака скоро да нема првобитних гена. Да није тог генетског укрштања дошло би до дегенерисања потомства било које популације. И истих разлога и православна црква не одобрава бракове између особа уколико су родбински сродници уназад више пасова

Милогорци су из школског програма избацили просветитеља и оснивача СПЦ Светог Саву, протерују свештенство СПЦ и прете да ће им одузети свете храмове. Милогорска власт је по наруџбини ангажова лингвисте ван простора Црне Горе који су плагирањем српског језика „направили“ црногорски језик. „Најзаслужнији“ за то је извесни Аднан Чиргић, који је написао црногорску граматику и речник црногорског језика који просто врви од хрватских речи. Тим и таквим радњама коначно је потиснут српски језик и ћирилично писмо, и на сцени су речи из Немањиног завештања које је он оставио свом сину Светом Сави: „Два народа могу живјети у миру, али њихови језици могу само ратовати.... Најпосле се чује само један. Битка је завршена. Нестао је један језик, нестао је један народ.“ То, нажалост, данас тежи у Милогори – да нестане све што је српско.

Све у свему, постојеће стање у Црној Гори је за Србе и СПЦ теже него икада у свеколикој прошлости. Оно је, како то изјави патријарх Иринеј у јулу прошле године – „теже и горе него у време Османлија, а статус Срба је као у доба озлоглашене фашистичке творевине Независне државе Хрватске“.

Поштовани и драги Краљевчани,

Све ово што сам истакао чиним да вам предочим - у каквим се условима ова екипа, која по трећи пут борави у Краљеву и промовише часопис „Глас Холмије“ истрајно и неуморно бори за опстанак српства и очување српског идентитета на простору Васојевића и светих вода Лима, како то уме мелодично и елоквентно да каже овде присутни, господин Брано Оташевић. Ова екипа то са својим бројним ствараоцима и сарадницима, интелектуалцима и људима добре воље - не чини бунтом, већ на културан и цивилизовани начин, она то чини снагом живе и писане речи, аргументима, на јавним скуповима и ненасилним митинзима. Њихов основни циљ је да се изборе за опстанак српства, српске ћирилице, српског језика и српске културе на том простору. Они својим стваралачким радом бране српску историју од дукљанске фалсификаторске доктрине, чувају и негују српску традицију, обичаје, културу, српски национални идентитет, светосавско православље. Они већ четири године заредом организују Чакорски културни поетско-прозни меморијал крај мрамора Бранке Ђукић коју на Чакору убише обесни Албанци из Стреоца код Пећи 1975. године. Прошле године је поводом закулисних договора председника Црне Горе и Косова о померању граница ка Чакору, са тог меморијала упућена порука јавности – Чакорски мрамори опомињу , са Чакором се не тргује.

А једно од главних средства којим ови људи остварују свој циљ је управо овај већ афирмисани часопис Глас Холмије. Да је тако, потврђују заступљене рубрике сваког броја часописа из свих области друштеног живота из области, а то су: васојевићка историја, светосавско православље са духовним храмовима, обичаји, традиција, етнологија, књижњвност, уметности.... Ту су ликови знаменитих и заслучних личности из Васојевића, интервјуи, сусрети са песницима и књижевбицима, представљање нових књига, критички осврти, актуелности и др. Часопис Глас Холмије,чији је главни и одгоооворни уредник овде присутни Горан Киковић, је отворен за све заинтересоване сараднике који своје радове могу слати на овде назначену електронску адресу .

Из ових разлога поручујем – читајте Глас Холмије, у њему ћете наћи много чега корисног, занимљивог и вредног за саазнање о битисању српства на васојевићком простору – у прошлости и данас, нарочито овом друго које, нажалост, актуелна власт Црне Горе скоро три деценије систематски угрожава.-истакао је др Славољуб Ђукић из Краљева.

Говорили су и Горан Киковић и Бранислав Оташевић, који су истакли значај часописа Глас Холмије и књиге „Васојевићи у борби за српско и југословенско уједињење од 1914. до 1918. годинеˮ.

Горан Киковић је поздравио присутне и истакао да овај часопис Глас Холмије је пун података који свједоче о томе да је савремена Црна Гора, дукљанско-монтенегринска антисрпска творевина, утемељена на безочним фалсификатима и конструкцијама измаштаним у неким западним центрима моћи. Вођа мафијашко лоповско фласификаторске дружине је нико други него Мило Ђукановић, који покрао грађане са својом ужом родбином са око милијарду евра и пољачкао и покрао Црну Гору. Смисао и циљ фалсификаторског подухвата је затирање цјелокупне историје, традиције и меморије српског народа на овом простору, те његова насилна асимилација. Стога су данас Срби у Црној Гори обесправљени у толикој мјери да се слободно може казати да не постоји народ у Европи чија се права тако брутално газе као што је то случај са српским народом на овом простору. Режим у Црној Гори над српским народном спроводи политику апартхејда, односно политику националне, културне, духовне и економске дискриминације, сегрегације и обесправљивања. И то се једноставном анализом може доказати. Доказе за то можемо пронаћи и у овом часопису , који представља глас побуне против негирања историјских чињеница и глас протеста против дискриминације српског народа. Стога вам га, иако може звучати нескромно, топло препоручујем за читање'' - истакао је Киковић.

У свом слову о Киковићевој књизи публициста и књижевник, Бранислав Оташевић, је навео да се ради о научном подухвату који ће употпунити сазнања о борби Васојевића и других брђанских племена кроз вјекове за слободу српског народа.

– Пишући лаким допадљивим стилом, користећи бројне досад објављене књиге и радове познатих и афирмисаних стваралаца, Киковић је вјешто и зналачки компоновао свој рад и оставио читаоцима значајно ђело о прошлости Васојевића. Киковић се прихватио тешког, али одговорног посла и посветио стручну пажњу историјској грађи претежно наше, а ђелимично стране провенијенције и студиозније зашао у питања историје и борбе Васојевића у Првом свјетском рату и потом у борби за стварање јединствене државе. Својим радом Киковић успоставља континуитет сазнања и интерпретација догађаја и процеса у развоју и постојању овог племена – нагласио је Оташевић.

Док је пјесник Давид Лалић, рецитовао своју пјесму.Уз струне гусала публику је одушевио млади гуслар Синиша Петрић.