Јуче смо уручили протестно писмо уредништву Н1 у вези са коришћењем неправилног родно сензитивног језика. У продужетку је писмо уредништву и негативан став САНУ о родно сензитивном језику.

Уредништву Н1 и главном и одговорном уреднику господину Југославу Ћосићу

Поштована господо,

У прилогу овог писма Вам достављамо мишљење највишег ауторитета у вези са српским језиком, Српске Академије Наука и Уметности, а у вези са родно сензитивним језиком. САНУ је оценила да је родно сензитивни језик неправилан а самим тим његово коришћење у јавном оглашавању представља већу одговорност од случајне омашке у контексту приватног разговора. Те Вас молимо да ову врсту новоговора који наликује оном из чувеног Орвеловог романа, уколико је могуће, елиминишете. Свесни смо да сте приватна компанија, те да следствено имате право да у Вашем извештавању не поштујете правилан језик, но наша молба ипак остаје.

Свесни смо да је родно сензитиван језик део Ваше уређивачке политике која би требало да буде својеврстан социјални инжењеринг са циљем уподобљавања нашег јавног дискурса према неким критеријума који не произилазе из нашег историјског и културног континуитета. Дозволите нам опажање и у вези са тиме. Уколико је Ваш циљ својеврсно преумљење не само грађана Србије, већ и неколико околних држава, сматрамо да је прилично неспретна тактичка опција ићи директно против, условно, идентитетских елемената једног у великој мери конзервативног народа. Често се у новијој историји ова врста насиља према културном континуитету у нашем контексту показала као драматично неефикасна. Можемо искористити у вези са овиме епизоду из не тако давне прошлости - личност која је победила Слободана Милошевића је био Војислав Коштуница као тактичка опција која се показала као вишеструко ефикаснија, пре свега у погледу конзервативизма, у контексту тадашњих избора од Зорана Ђинђића. Преведено на сасвим конкретне појмове – уколико је један од циљева Ваше куће промена тренутне власти (из овог или оног разлога), други циљ насилна елиминација битних елемената нашег идентитета и наметање новог који одговара савременом глобалном и либералном контексту, а трећи само извештавање, сматрамо да би много рационалнија и ефикаснија била својеврсна мимикрија. Мимикрија која би подразумевала избегавање парања ушију орвелијанским новоговором родно сензитивног језика („суткиња“, „метеоролошкиња“ и сл.), ословљавања клирика СПЦ само именом без одговарајуће форме ословљавања, сасвим тенденциозног и неприродног коришћења англофоније („локдаун“ уместо „закључавање“ и сл.), намрштеним спикеркама и новинаркама које бахато прекидају саговорника (вероватно на линији „америчке“ школе новинарства) сасвим супротно овдашњем традицијском обрасцу пристојности, и сл. Сакривени иза ове врсте мимикрије, неки фундаментални аспекти глобализма, идеологије рода, феминизма, инклузије, LGBTQ интереса, практичне артикулације монетарног и економског колонијализма анонимне међународне мултинационале би можда и прошли код просечног узорка српског аудиторијума. Родно сензитивним језиком и другим наведеним формалним елементима Вашег ивештавања, Ви постижете својеврстан контраефекат и потпуни дебакл у погледу утицаја на формирање јавног дискурса.

И једно реторичко питање за Вас око кога ћете се зачудити колико ће вам бити тешко да дате одговор. Уколико бисмо се хипотетички (и реторички) сложили да су западна друштва у погледу цивилизацијских тековина, владавине права и изграђености институција на вишем нивоу од српског друштва с почетка двадесетпрвог столећа, зашто се у енглеском језику за реч „meteorologist“, у медијској сфери не чује реч „meteorologistesse“, или за „judge“, реч „judgesse“? То не чујемо чак ни на медијима са ултралиберално оријентисаном уређивачком политиком, као што су на пример CNN или BBC.

Све најбоље,

Дејан Дамњановић

шеф кабинета ЊКВ Принца Владимира Карађорђевића

 

ОДЛУКА САНУ О РОДНО ОСЕТЉИВОМ ЈЕЗИКУ, 24. фебруара 2011. (одлука бр. 60)

1. Поглед на свет, систем културе или друштвени систем нису условљени пуким постојањем или непостојањем одређених граматичких категорија, те се они стога не могу ни мењати њиховим увођењем или инсистирањем на доследности њихове употребе. Став да је само родно диференциран језик – језик родне равноправности, те да генеричка употреба мушког граматичког рода, или претпоставка да је таква употреба аутоматски „родно неутрална“, нарушава ту равноправност, представља управо банализацију лингвистичке теорије зато што савремена лингвистика сматра да се на основу присуства или одсуства неке граматичке категорије не може закључивати о присуству или одсуству претпостављене одговарајуће логичке категорије, нити пак о ванјезичкој стварности.

2. Такође, став да је само родно диференциран језик – језик родне равноправности подразумева да језици који не познају граматичку категорију рода нису или не могу бити језици родне равноправности. Тиме се, имплицитно, дискриминишу говорници оних језика који не поседују одговарајуће граматичке категорије, попут енглеског језика. А управо је на англосаксонском говорном подручју питање родне равноправности у језику решено на сасвим другачији начин – потпуном неутрализацијом обележја рода у ретким случјаевима где се оно јавља: на пример, уместо chairman препоручује се коришћење chairperson, a уместо policeman – police officer. Ово имплицира постојање друкчијег става у оквиру теорије родне равноправности, потпуно супротног оном који се шири у нашој јавности, а то је став да се родна равноправност заправо обезбеђује употребом родно неутралних облика, док инсистирање на обележавању пола у контексту у коме је тај податак ирелевантан може указивати на дискриминацију.

3. Родна неутралност генеричког мушког рода у српском језику није претпоставка, него лингвистичка чињеница: граматички и природни род именица у српском језику нису идентични. Граматике српског језика у званичној употреби кажу да именице које значе врсту, звање или занимање означавају бића оба пола (човек/људи, пас, голуб, писац, судија…). Стога тврдња да употреба генеричког мушког рода угрожава права жена бива у нескладу са важећим ставом лингвистичке науке. И не само то ― оваква би тврдња подразумевала да су готово сви законодавни акти Републике Србије, почев од Устава, – родно дискриминаторски, јер се у њима не користе доследно облици женског рода. И у самом Закону о равноправности полова користи се генерички мушки род (сведок, послодавац…). При том, Закон о равноправности полова, сасвим у складу са важећом граматиком српског језика, изричито каже: Термини којима су у овом закону означени положаји, професије, односно занимања, изражени у граматичком мушком роду, подразумевају природни мушки и женски род лица на које се односе.

4. Граматичка категорија женског рода није једино средство за обезбеђивање видљивости жена у српском или било ком другом језику, нити пак може утицати на дискриминацију или равноправност жена. Равноправност не зависи од употребе појединих граматичких категорија, но од контекста у коме су оне употребљене, односно – од значења целине текста. Чак и уз доследну употребу граматичке категорије женског рода могу се изражавати дискриминаторски ставови о женама (нпр. Жене политичари (политичарке) неспособне су за обављање одговорних послова). Такође, текстови у којима се не користи граматичка категорија женског рода могу садржати ставове који афирмишу родну равноправност. Позитиван пример представља превод Повеље Уједињених нација на српски језик. Повеља се залаже за сваки вид равноправности, па и за равноправност полова, али се у самом тексту користи синтагма права човека, а не тзв. родно осетљива синтагма права мушкараца и жена (уп. „унапређивање и подстицање поштовања права човека и основних слобода за све без обзира на расу, пол, језик и веру“).

5. Стандардизација говора у званичној и јавној употреби може у одређеној мери подразумевати интервенцију у правцу слања пожељне политичке поруке. Међутим, нормирање језика се не сме руководити искључиво принципом слања пожељне политичке поруке, посебно када се то коси са увидима до којих је дошла званична наука о језику, или када би то значило нарушавање структуре датог језика, односно – било у нескладу са важећим граматичким и правописним нормама и добром језичком праксом. Стога свака стандардизација говора у званичној и јавној употреби у Републици Србији мора најпре бити усклађена са постојећом нормом српскога језика.

Препоруке и ставови одбора за стандардизацију српског језика САНУ

Облике женског рода за именице које значе професије треба употребљавати тамо где је њихова употреба у складу са постојећом нормом и добром језичком праксом. Када је реч о облицима женског рода за означавање професија који нису нормирани или уобичајени у језичкој пракси, исправно је користити генерички мушки род (нпр. борац, пилот, академик), јер његова употреба никако не имплицира дискриминацију жена, но подразумева свест о једнакој друштвеној (људској) вредности мушкарца и жене.

Уколико је у датом контексту неопходно нагласити да је носилац функције женског рода, то се може обезбедити и другим језичким средствима или навођењем личног имена. Пример 1: Прва жена космонаут Валентина Терешкова летела је у космос. Пример 2: Генерални конзул Александра Ђорђевић задужена је за конзуларно подручје GK Frankfurt. У првом примеру важно је у датом контексту нагласити пол, док је у другом примеру, управо због принципа родне равноправности, потпуно ирелевантно да ли је генерални конзул мушког или женског пола, а при том је видљивост жена већ обезбеђена навођењем личног имена конзула.

Коришћење паралелних форми или навођење форме у мушком роду са ознаком за наставак у женском роду непотребно оптерећује реченицу, уз сасвим изгледну могућност њеног довођења до апсурда (Сви присутни/присутне на овој прослави били/биле су недвосмислено разочарани/разочаране итд.), те их због тога не треба користити.

Нацрт одлуке сачинила је Софија Милорадовић, члан Одбора за стандардизацију српског језика. Нацрт је разматран на седници од 24. фебруара 2011. године и усвојен каo одлука бр.60.

Претходно је овај текст разматрало и усвојило Научно веће Института за српски језик САНУ