У „Протестном писму поводом обнове и одбране усташких злочина и идеја“, објављеном 29. јула 2020, изражено је огорчење двадесет шест академика, професора универзитета, научних радника, уметника светског значаја, због изјава редовних професора Одељења за историју Филозофског факултета у Београду, Николе Самарџића и Дубравке Стојановић. Да подсетимо, Дубравка Стојановић прогласила је атентат на Анту Павелића «насиљем» и «крвном осветом», а Благоја Јововића назвала је „убицом и насилником“. Никола Самарџић је, на друштвеној мрежи „Твитер“, јавно подржао анонимну, проусташку објаву, у којој се вулгарно вређа српски народ, а геноцид почињен у Јасеновцу назива „одговором на владавину“ Карађорђевића. У „Протестном писму“ је речено и да су ове изјаве двоје професора Универзитета у Београду део шире појаве обнове проусташких идеја у Хрватској, Босни и Херцеговини и Црној Гори, као и порицања нацистичких и усташких злочина, видљивог у земљама ЕУ и у САД.

Реакције на «Протестно писмо» показале су да је оно погодило у мету. Као да су хтели да поткрепе тврдње које су у њему изнете, иза изјава и објава Самарџића и Стојановићке стале су истакнуте личности из јавног живота Хрватске, Босне и Херцеговине, Црне Горе, земаља ЕУ, али и Србије (Латинка Перовић, Иво Голдштајн, Твртко Јаковина, Хуснија Камберовић, Динко Грухоњић, Радина Вучетић, Живко Андријашевић, Марко Атила Хор, Флоријан Бибер, и други). Мора се напоменути да је већина ових људи недавно заједнички иступила и у «Апелу 88», када су, предвођени Стјепаном Месићем, Харисом Силајџићем, Миланом Кучаном, Аземом Власијем, изразили јавну подршку намерама режима Мила Ђукановића да Српској православној цркви преотме цркве и манастире и да, по угледу на НДХ, успостави своју, нову православну цркву.

Вероватно охрабрена овом подршком, Дубравка Стојановић је у новим изјавама, потврдила своја становишта (Н1, 20. јул 2020, Данас, 1. август 2020). Никола Самарџић је отишао и корак даље па је, на дан обележавања годишњице «Олује», геноцида над српским народом у Републици Српској Крајини, 4. августа 2020, на «Твитеру» јавно подржао објаву извесног Драгана Суботића у којој дословно пише: „Шта коме није јасно па се просеравају цео дан… Море МАРШ српска БАГРО од народа…!!!!“

Последњих дана ова интересна група води праву кампању не само порицања геноцида, него, због тона којим се то чини, и поруге геноциду. Повод је одлука Министарства културе Републике Србије да за српске библиотеке не откупи књигу Јасеновац Ива Голдштајна, у којој се број српских жртава овог логора смрти умањује неколико десетина пута. Њен аутор је, поред осталог, не само један од потписника петиције подршке изјавама Самарџића и Стојановићеве, него и «Апела 88». Рецензенткиње његове књиге су Латинка Перовић и Дубравка Стојановић. Никола Самарџић се у кампању укључио текстом у коме критичарима Голдштајнове књиге поручује да је „Јасеновац поново зона комфора сваке јавно или тајно ангажоване хуље и менталног пробисвета“ (Данас, 14.8.2020).

„Протестно писмо“ прећутано је, са једним изузетком, у свим великим „опозиционим“ и „режимским“ медијима. Главне „опозиционе“ телевизије и новине марљиво су преносиле све одговоре и изјаве Самарџића, Стојановићке и њихових пријатеља. „Најстарији дневни лист на Балкану“, који је прећутао „Протестно писмо», позвао је Латинку Перовић да читаоцима објасни о чему је реч у Голдштајновој књизи.

Све указује на на то да се српској култури и данас, 40 година после смрти Јосипа Броза Тита и 60 година од смрти Анте Павелића, намеће хрватско старатељство, прикривено иза западњачких, титоистичких, југословенских фраза. Сарадња између комуниста и хрватских шовиниста одавно је утврђена историјска чињеница. Оно што је већ у бољшевичкој Русији уочио Станислав Винавер, удруживање хрватских франковаца и комуниста, остварено је у титоистичкој Југославији, распарчавањем српског народа и његовим претапањем у нове, синтетичке нације, уједињењем Хрватске и ширењем њеног утицаја на све југословенске републике. Очигледно је да је ова коалиција преживела распад друге Југославије.

Позивамо етичке комисије Филозофског факултета и Универзитета у Београду да се огласе поводом изјава Николе Самарџића и Дубравке Стојановић. Подсећамо да се умањивање броја жртава у низу европских земаља сматра порицањем Холокауста. Позивамо Србију и Републику Српску да спрече недостојно, јавно лицитирање бројем жртава Јасеновца и да се угледају на примере шеснаест европских земаља и Израела, у којима је порицање Холокауста законом забрањено. Захтевамо, по угледу на Русију, Израел и Јерменију, укидање било какве толеранције према свим видовима порицања геноцида над српским народом. Исто тако, захтевамо да проучавање геноцида постане приоритет наше науке, тако што ће Србија и Српска за то коначно обезбедити све институционалне услове. То дугујемо милионима наших светих мученика, који су страдали, три пута у 20. веку, у два светска рата, у „Блеску“ и „Олуји“, од исте, злочиначке руке. То дугујемо нашим потомцима, који морају да буду сачувани и одбрањени од овог зла.

У Београду, 16.8.2020.