Матица Српска основана је 1909. као задужбина трговца Константина Вучковића. Дубровачка православна црквена општина купила је 1907. зграду Дубровачке народне штионице и наменила је за седиште Матице. Управу Матице сачињавало је Туторство српско-православне црквене општине у Дубровнику.

У Управи Матице српске били су : председник Никола Бабић, секретари др.Франо Кулишић и др. Стијепо Кнежевић, чланови : поп Саво Барбић, Јово Берберовић, Јово Бердовић, Саво Вулетић, Јово Герун, Михаил Милишић и Милан Тројановић. Циљ Матице био је : 1) издавање српских књига искључиво ћирилицом; издавање периодичних листова за наставу, просвјету и привреду; куповање књижевних рукописа и старина за издавање за свој рачун; 2) награђивање књига и чланака; 3) ширење издатих и награђених књига било поклањањем или продавањем уз нижу цену; 4) оснивање библиотеке Матице српске, приступачне свима у Дубровнику; 5) помагање из закладних прихода школских установа и ученика. Управа је бирала књижевни одбор који је давао мишљење о делима и награде, и именовала једног књижевника за секретара књижњвног одељења Матице. Секретар је водио бригу о штампању свих издања и водио је библиотеку. Правилник је донет 21.априла 1909. Књиге су коришчене у библиотеци, осим ако секретар или Управа не дозволи некоме да уз реверс добије књигу ван књижнице. (1).

Издавала је књиге Срба примораца: Ива Војновића, Марка Цара, Ива Ћипика, Данила Петрановића, Светозара Ћоровића, Вида Вулетића Вукасовића, Вица Адамовића, Божа Ловрића и других. Српска књижевна задруга, Матице Српске у Новом Саду и Дубровнику поклањале су своја издања Српској зори за задружне књижнице. Матица је од 1909. до 1914. објавила 16 књига ( приповетке, литерарно-историјске расправе, драме, песме и пољопривредна дела) и формирала библиотеку од 4.000 књига. Своју библиотеку Матици је завештао Рафо Марић, угледни Србин католик. За време Првог светског рата рад Матице је обустављен а прегаоци похапшени.

Савез српских земљорадничких задруга у Загребу 1920. откупио је неколико стотина примерака књиге „Напредна земљорадња“ коју је објавила Матица српска у Дубровнику. Исту књигу је 1925. издало Српско пољопривредно друштво у Београду под насловом „Земљорадникова читанка“ у едицији „Тежакова библиотека“. (2)

Матицина основна главница од 160.000 аустријских фјорина, била је у аустријским обвезницама. После пропасти Аустрије тај новац није надокнађен. Туторство српско-православне црквене општине у Дубровнику трудило се да обнови рад Матице. Управни одбор српско-православне црквене општине одржавао је књижницу. (3) Станојло Димитријевић, уредник „Српског Косова”, посетио је 1930. Дубровник на повратку са Крфа. Пловио је на броду „Србин” од Крфа преко Бара до Дубровника. У Дубровнику је одсео у хотелу „Лапад”. Трамвајем је отишао у град. У православној цркви упознао се са претплатницима „Српског Косова”. Први му је пришао судија Душан Башић, упознао га и представио осталој господи у цркви. После разгледања цркве, изашао је у друштву Башића и Милоша Бобића да обиђе Матицу српску у Дубровнику. Остао је дуже разгледајући богату библиотеку, у којој је запазио копију Мирослављевог јеванђеља. Из Матице српске изашао је у српском друштву на чашу пива. Ту је срео старог пријатеља Милана Томановића. Срби у друштву у коме је био жалили су се како не смеју да србују. У Дубровнику је остао три дана. Прегледао је дубровачке старине и продужио бродом „Карађорђе”за Сплит. На њега је Дубровник оставио изванредан утисак. (4)

Матица Српска поново је отворена 27. септембра 1936, предавањем др. Владимира Ћоровића „Карађорђев устанак и Дубровник“. Сем предавања Матица је отворила кружоке словенских језика, у првом реду руског.

Матица Српска у Дубровнику своје свечане сједнице и предавања приређивала је у просторијама Дубровачког Српског Пјевачког друштва „Слога". У свечаној дворани „Слоге" Матица је одржала предавања о Руђеру Бошковићу, Вуку Караџићу, Пушкину ... . На дан 300-те обљетнице смрти Ђива Франа Гундулића 8 децембра 1938. приредила је свечану сједницу, на којој је проф. С. Бурина одржао предавање о Гундулићу. Др Хенрих Барић, родом из Дубровника, одржао је 1937. предавање на тему „менталитет једног покољења“, у којем је изнио улогу предратне Српске народне странке на Приморју. Истакао је да су у тој странци значајну улогу имали Срби римокатолици. Они су „доказивали да Српство није везано искључиво с православљем“. Професор универзитета др Барић је затим говорио о поријеклу Дубровчана од 13. вијека, „па је рекао да се дубровачка властела женила дјевојкама из српске околине Дубровника“. (5) Задруга Срба Привредника одржала је у Матици Српској 4. априла 1937. своју II редовну скупштину. (6)

Приликом боравка у Дубровнику 1937. Ђура Јанковић, министар шума и руда посетио је библиотеку Матице Српске. Њено уређење оставило је на њега врло леп утисак, потпуно схватајући културни задатак ове установе.(7)

Матица Српска приредила је децембра 1937. Вуково вече. Пред елитном публиком у просторијама Слоге говорио је професор Назечић. Остале тачке програма испуњавала је музика композитора Римски-Корсакова, Рахмањинова, Гречанина и Шопена. Б. Бубало рецитовао је народну песму “Буна на дахије”. Као последњу тачку женски соколски нараштај извео је ритмичку вежбу. Народни мотиви старосрбијанске песме уз ритмичку пратњу вежбе те народног кола одушевило је публику, која је са задовољством пратила и уживала у игри и народним ношњама вежбачица.(8)

Два пароброда Дубровачке пловидбе превезла су првог маја 1938. у Цавтат дубровачка културна и национална друштва са њиховим члановима, на челу са „Матицом Српском" у Дубровнику да походе и положе вијенце на гроб и споменик Валтазара Богишића. Дубровачка друштва и установе дочекали су грађани Цавтата. Истог дана увече у дворани „Слоге" у Дубровнику одржано је комеморативно вече гдје је говорио др. Лујо Бакотић. У Одбору за комеморацију 30-годишњице смрти дра Валтазара Богишића били су : Светозар С. Барбић, предсједник „Матице Српске"; Душан Башић, предсједник „Јадранске Страже" у Дубровнику; Луко маркиз Бона, предсједник „Дубровачке грађанске музике"; др. Ђуро Орлић, предсједник дубр. срп. пјев. друштва „Слога"; Даница Радовић, предсједница „Кнегиње Зорке" у Дубровнику; Нико кап. Папа, предсједник „Нове Југославије";

Иво Шуберт, предсједник „Дубровачког радничког друштва"; Нико А. Шутић, старјешина Соколског друштва у Дубровнику; ... . Одбор је 1938. издао Споменицу дра Валтазара Богишића (9).

За редовне чланове Краљевске Српске Академије Наука изабрани су 16. фебруара 1940. професори др. Милан Решетар и Марко Мурат. Дубровачке културне и националне установе упутиле су адресу новом академику Решетару у Фиренцу, а њихова делегација посетила је сликара Марка Мурата честитајући му избор. На поздравну депешу Матице Српске у Дубровнику др. Милану Решетару приликом његовог избора за редовног члана Краљевске Српске Академије Наука, госпар Милан је одговорио: „ ...Најтоплије захваљујем „Матици Српској” мојега незаборавнога роднога Дубровника, што се је сјетила мене врло старога Дубровчанина, ...али се веселим, вјерујте ми, ради нашега Дубровника више него ли ради себе, а особито ми је мило што је та иста почаст дата г. Марку Мурату-још једном Дубровчанину из броја старих бораца Срба католика, ...”(10)

Споразумом Цветковић-Мачек 26.8.1939. Дубровник је одвојен од Зетске бановине и додељен новоствореној Бановини Хрватској. ХСС је у Бановини Хрватској одмах почео са отпуштањем државних службеника и прогонима. Упркос прогонима Савјет дубровачких културних и националних установа (Дубровачка Грађанска музика, Дубровачко Радничко друштво, Д.С.П.Д.„Слога”, Матица Српска, Народна Одбрана, О.Н.О.„Нова Југославија”, Пододбор друштва Књегиња Зорка и Соколско Друштво) прославио је годишњицу ослобођења свог града 13 новембар 1940. Лист дубровачких Срба „Дубровник” је констатовао да док су српска и југословенска друштва истакла државне заставе „као преставници истинског и правог Дубровника - Опћина и хрватска удружења тог дана давали су изглед потпуно једнак свим XIII новембра у бившој Аустрији.”(11)

Скромна прослава Дана Уједињења у Дубровнику 1. децембра 1940, ограничена је на свечаност приређену у Соколани у Спонзи. Лист „Дубровник” писао је о прослави : „Друштвима која би се усудила да не послушају .....г. шеф полиције запретио је употребом силе и хапшењем чланова управе. ... Пред вратима свих зграда у којима се налазе нацијонална друштва стајало је на дан Уједињења по два и три полицајца у униформи или без ње. (12) Рад Матице престао је 1941. у НДХ.

Народни одбор града Дубровника тражио је 1950. од Управе црквене општине у Дубровнику да градским властима уступи на коришћење велику дворану и остале просторије на другом спрату палате Бонда у Улици од пуча, у којој се налазила библиотека и читаоница Матице српске. Ту су планирали да сместе клуб просветних радника. Црквена општина се жалила, па је Конзерваторски завод решењем од 14 јуна 1950. заштитио као споменик културе палату Бонда и сав инвентар библиотеке. Упркос том решењу градске власти донеле су решење о одузимању просторија. На интервенцију Савезног института за заштиту споменика културе у Београду није дошло до одузимања просторија. (13)

У саставу Музеја икона и портрета српско-православне црквене општине у Дубровнику налази се библиотека са око 25.000 свезака закладне установе „Матица српска“.(14)

Дубровник је био културни центар Приморја. Пре Првог светског рата Матица Српска у Дубровнику издавала је књиге српских писаца са Приморја. После рата Туторство српско-православне црквене општине у Дубровнику трудило се да обнови рад Матице. Због недостатка новца Матица више није издавала књиге. Управни одбор српско-православне црквене општине одржавао је књижницу Матице. Посетиоци који би посетили Дубровник обилазили би књижницу. Матица Српска поново је отворена 27. септембра 1936, предавањем др. Владимира Ћоровића „Карађорђев устанак и Дубровник“. Сем предавања Матица је отворила кружоке словенских језика, у првом реду руског. Матица Српска у Дубровнику своје свечане сједнице и предавања приређивала је у просторијама Дубровачког Српског Пјевачког друштва „Слога".

 

Саша Недељковић

члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

 

1.Унутрашњи правилник „Матице Српске" у Дубровнику, стр. 24, Марко Цар, „Наше Приморје", Српска Дубровачка Штампарија, 1910, Дубровник; Татјана Ракић, „Матица Српска у Дубровнику", стр. 12,14,15, Ирена Арсић, „Улога српске православне цркве у оснивању и у раду Матице српске у Дубровнику", стр.20, „Љетопис Матице српске у Дубровнику", Зборник радова I, Београд 2010;

2.К. Милутиновић, „Матица Српска у Дубровнику",стр.313, Југословенски књижевни лексикон, Матица Српска, 1971, Нови Сад ; Софија Божић, „Срби у Хрватској 1918-1929, стр. 305, Београд 2008; „Земљорадникова читанка“, Београд 1925;

3. „Поновни отвор „Матице Српске у Дубровнику“, „Дубровник”, Дубровник, 2 фебруар 1937, бр.1, стр.2; Никола Жутић, „Српство, либерално југославенство и хрватство у Далмацији 1918-1941 .“, „Љетопис Матице српске у Дубровнику, Зборник радова I“, Београд 2010, стр.205;

4. „На светлим гробовима јунака и мученика”, „Српско Косово”, Скопље, 24 маја 1930. год, бр. 10-14, стр. 57, 58; 5. „Поновни отвор „Матице Српске у Дубровнику“, „Дубровник”, бр.1, Дубровник, 2 фебруар 1937, стр.2; Никола Жутић, „Српство, либерално југославенство и хрватство у Далмацији 1918-1941 .“, „Љетопис Матице српске у Дубровнику, Зборник радова I“, Београд 2010, стр.205;

6. „Задруга Срба привредника у Дубровнику”, „Дубровник”, Дубровник, 10. априла 1937, бр. 10, стр. 4;

7. „Госп. министар Ђура Јанковић у Дубровнику“, „Дубровник“, Дубровник, 2. октобар 1937,бр. 36, стр. 4;

8.„Вуково вече”, „Дубровник”, Дубровник, 18.децембар 1937, бр. 47, стр. 4;

9. „Дубровачке вијести", „Дубровник”, Дубровник 30 април 1938,бр. 17,стр. 3; 10. „Захвала Госпара др. Милана Решетара”, „Дубровник”, Дубровник , 9 марта 1940, бр.10 стр.4;

11. „Кроз град и предграђе”, стр. 3 - 4, бр.45, „Дубровник”,16.новембра 1940, Котор-Дубровник

12. „Прослава Дана Уједињења у Дубровнику”,стр. 4,бр.48, „Дубровник”, 7 децембра 1940, Бокешка штампарија (Д.Ј.Челановић); „Мозаик данашњице”,стр.3-4,бр.49, „Дубровник”, 14 децембра 1940, Котор-Дубровник;

13. „Култура Срба у Дубровнику 1790-2010”, Београд-Дубровник, 2012, стр.362, 363; 14. „Дубровник туристички информатор“, Књижара „Иван Горан Ковачић“ – Дубровник 1958, стр. 59;