Генерал Милош Ђошан је, по војничкој методологији, добро про-ценио ситуацију па донео одлуку да напише ову књигу. Проучио је непријатеља, сопствене снаге, простор и време и закључио да се мора нешто предузети како не би доживели тотални пораз и нестанак нашег народа.

У тој процени непријатеља, које је он поделио у ешалоне, аутор је разобличио циљ оних, који командују тим ешалонима.

Он гласи: „Србима смо разбили државу, на реду је породица !“

Рафал из задњега ешалона је наставак његових књига „Од НАТО агресије до Хашког трибунала“ и „Окупирана земља“ и прати след догађаја у нашем друштву и нашој околини у последњој деценији двадесетог века. Посебно је обрађен део око припреме и организације преврата изведеног 5. октобра 2000. године и његове погубне последице по наш народ.

Одмах на почетку, аутор нас уводи у садржај књиге, показујући нам на веома конкретан начин, ко је тај, ко пуца рафалном паљбом из после-дњег ешалона баш по нашем народу.

Књига се бави нашом скоријом историјом. Говори о узроку, методу и средствима разбиања СФРЈ, као увертире за разбијање Србије и односу према НАТО агресији и њеним учесницима, како оних на страни агресора, тако и оних на страни браниоца.

Шеста београдска колона , коју чине поједине невладине организа-ције, поједини интелектуалци, независни новинари, самозвани аналити-чари и коментатори, по тврдњи аутора, главни је кривац моралног суно-врата нашег народа.

Кроз однос двоје младих, ученика једне београдске гимназије, пре-плићу се судбина већина наших породица. Вечита подељеност у нашем друштву, показана је кроз понашање њихових чланова. Аутор на веома вешт, али конкретан пример говори о ономе шта се пред нашим очима догађа, а ми као хипнотисани посматрамо трагедију своје деце.

Детаљно говори о деструкцији друштва, и патологији која нам је упа-кована у разне облике реформе и демократије. Показује како се врши про-мена свести, како се пред нашим очима губи језик и писмо.

Невладиним организацијама, као субјектима који одлучујуће обли-кују окружење у коме живимо, аутор прилази веома опрезно, свестан њи-хове моћи и утицаја.

Насиљу у породици, такозваном вршњачком насиљу, хомофобији, навијачима, ултранационалистима, маргиналним групама, сигурним жен-ским кућама и донирању органа, као доминантној теми, средства инфор-мисања прилазе на начин, да је тешко закључити да ли га популаришу, или указују на његову штетност. Овакве теме, смишљено потискују инфор-мације о збивању на Косову и Метохији, а тиме нас терају да га што пре за-боравимо.

На крају, након читања ове књиге, неће вас збуњивати догађаји у нашем окружењу, нити ће вас чудити оно што се управо ових дана дешава на улицама већих градова у Србији.

Када прочитате ову књигу, биће вам јасно, због чега вам се син још није оженио у четрдесетој години, нити кћерка удала у тридесетој. Схвати-ћете ко је тај, коме одговара управо овакво стање у нашем друштву.

Најбољу оцену ове књиге дао је отац Стеван из Вазнесењске цркве у Гепратовој 19 у Београду, који је лик из књиге. Она гласи:

„Ко има сина или млађег брата, морао би имати бар једну ову књигу, а кога је Господ обрадовао кћерком или млађом сестром, требао би имати бар две, тако да једну понесе у мираз!“

-Крај-