Није се Мојковац десио да би се заборавио.

На Мојковцу се васкрсло да би се заувијек било.

 

На Мојковцу је остао упис у књигу бесмртника.

Истинита доказница и дични Светосавник људске одступнице.

Најтврђа и најискренија ријеч у ријечнику ср(б)ског језика.

Величајна непоткупљива братимница, гдје се дивне погибије и чојствена јунаштва ишту.

У помет, да се слију у химну слободи, свету, да се сретну на крвишту и на бајонету.

Битка на Мојковцу јесте богозрачни и благословени вијек леднине, кроз прла и урвине, бадњацима што мушким прсима наздрављаху, сретњикајући ране.

Битка на Мојковцу је витешка бранилица и свеколиког Српства доказница.

Битка на Мојковцу јесте причест вјечнине и подвига, презир смрти.

Битка на Мојковцу је проговор предака и потомака, још једном и увијек (ако нас има) огледање лицем у лице.

Снагом Крста се вјеровало и постојало.

И са три прста Богу прислуживало, у новокосовском аманету, да се зна ко је вјера а ко невјера, а преци нам гласовљем и шкргутом љутње поручују, шта то би са свјетлилом Крста да се руши и да се са њим рати.

Јесмо ли их достојни, или би и мртве а заувијек живе поноснике још једном да их убијемо, да их почепамо и заћутламо као да нијесмо више њихови.

Коме се то услачало да се кидише на Крст, којим богокивницима и којим злопогледницима, што би да нас иселе из наше историје и уведу у „мртво море“ европског пројектованог кастигања и стидоће својих најбољих темељника.

Битка на Мојковцу и пјесма хаџи Радована Требјешког дата нам је за упис у Законик етичности, новорађања, јер без подвига и нема огњевитог богоозарја.

Пјесници заступљени у Зборнику одужили су се пјесничким радовима витезовима са Мојковачке битке, и показали своје родољубље, своју приврженост светим принципима на којима је наш народ увијек храбролико градио и бранио своје огњиште, слободницу истините епопеје .

Ова љеса стихова је најтврђа јапија којом ће се будући казивати, препознавати у предачким мостикама костију, изнад неба, хуком Таре, да из тог лучевитог потврђивања себе и своје ријечи, виде шта је искрено Братословље И Крстољубље.

Црне Горе што никада не бијаше страхоносна.

Више у биткама него у животу.

Бесконачне сјајке Српства.

У гуслама син призива оца.

Ништа друго, вазда ратничко причешће.

Од Мојковца до Мојковца.

Дивотништво ваше у звјездане ројеве се слива.

Неосвојно, као Бојна Њива.

 

 

У Подгорици, на Јовандан, 2016.                                            Мр Слободан М. Чуровић Апис