Отворих „случајно“ блог мог пријатеља Милошевића из „Паланке на вези“ и запазих Збиљићеву одбрану мале Саре Велимировић из Жиче. Ко не зна ко је Драгољуб Збиљић, укратко да кажем, то је један од најтврдокорнијих уставобранитеља, односно бранитеља члана 10 истог. Ко не зна шта каже члан 10 нека научи, јер ми је наставниковања мало преко главе. Испод Драгољубовог шињела испали су многи уставобранитељи, па чак и моја маленкост. Наравно то је по бабине линије, да се мало за почетак нашалимо, иако и није неко време за шалу. Драгољубова је можда мана што је своју тврдокорност пребацио и на живот па му је и пријатељи замерају, али о томе други пут.

 

Сара Велимировић                                                        фото РАС србија

Малу Сару Велимировић не познајем, али ми је било довољно да прочитам да је из Жиче за коју ме везује кумство, а кумство је светиња, а ја сам увек био протекционистички расположен, а нарочито према добрим питомцима и добрим ђацима. Протекција је уствари заштита, покровитељство или чак потпора, али се толико инволвирала :о) у срспски да смо скоро заборавили шта значе наше лепе речи које наведох. Дакле колико лепих српских речи за латинску скаредност.

Да се вратим на тему да ми идеја (основна мисао) не би утекла. Сара, па још Велимировић, ух како је то лепо, је избачена из даљег такмичења. Избацила је др Мркаљ, а Мркаља има вероватно толико мало да су сигурно сви неки рођаци покојног Саве, за кога знамо колико му је неправде учињено. Е, па докторко Мркаљ због рођака Саве, немате право да једној девојчици чините неправду и избацујете је, не дисквалификујете је, јер је дисквалификација исто тако фина као протекционизам, инволвирање, инпутирање, скаредност и томе сличне речи, које се сада по дифолту употребљавају.

Докторко Мркаљ, ко сам ја раб Божији пуковник у пензији, пилот, да се супротстављам Вама, страшној професорки, од које дрхте студенти и ђаци. Е, па ја сам онај који је волео Зону Зафирову и још је воли, а сигуран сам да жена која носи такво име не може да буде толико страшна. А ко су људи који ведре правописом, којима се ја уствари супротстављам? Италијанолог и човек због кога сам саветовао једног младића д не упише српски језик у Новом Саду, јер је рекао да ће да премлати оног другог. Видите, нећу ни имена да им наведем, јер би им дао значаја, а вас праве лингвисте и људе који љубе, а не љупе српски, молим да преузмете палицу нашег језика, извадите му магнет испод компаса, вратите му Мркаљево и Мушицково „Б“. Молим Вас да све мајке поставите на исто место. То је мајка Југовића, то је мајка Јевросима, то је и Стојанка мајка Кнежопољка , то је и она мајка које се син застидео. Све су оне наше, а и наше рођене би се наљутиле, јер ваљда међу Србима ваљда има још понеки Југовић.

Драга Саро, на крају да Ти се обратим, са великим „Т“ баш као што је то урадио професор Збиљић. Овај мали литерарни рад посветио сам Теби, девојчици која тек стасава. Немој да се секираш. Жича је близу. Оди до ње, запали свећу и за пријатеље и за непријатеље. Владика Велимировић је о томе лепо говорио.

 

Удружење за одбрану ћирилице

„Добрица Ерић“

пуковник авијације у пензији

Милорад Ђошић-пилот, члан УО