После увођења шестојануарске диктатуре 1929. краљ Александар донео је 5. децембра 1929. закон о оснивању „Савеза Сокола Краљевине Југославије”. Тим поводом одржана је изванредна главна скупштина Југословенског Соколског Савеза којој су присуствовали делегати свих соколских жупа.

На скупштини донет је закључак да ЈСС ступи у нову организацију „Савез Сокола Краљевине Југославије”. На ванредној седници Савеза Славенског Соколства примљен је „Савез Сокола Краљевине Југославије”.(1) У таквим приликама одржан је свесоколски слет у Београду 1930.

На иницијативу београдске радио станице и заузимањем старешине Соколског друштва Суботица Косте Петровића, соколи у Суботици приредили су прво радио-вече у Југославији 1930, које је преношено преко радио станица у Београду, Загребу и Љубљани. Ненад Ројић је са својом супругом изводио песме старе Војводине.

 

Пре почетка уметничког дела програма говорио је старешина суботичког соколског друштва и истакао : “… Често се чује мишљење, да је Соколство у нашој националној држави у многоме изгубило од значења, које је имало пре светског рата. Необавештени мисле и данас, да је Соколство само гимнастичка или омладинска организација. … Зато сада, када отварам ово соколско радио вече, кличем свима : Довиђења на Видовдан у Београду, Здраво! “ После говора старешине збор сокола отпевао је “Полети сиви Соколе”.(2)

Свесоколски слет у Београду одржан је од 8. до 30. јуна 1930. Свечаности су почеле дефилеом средњошколске омладине из целе земље 8. јуна. У дефилеу учествовало је 13.000 ђака. (3) После руских сокола наступала је поворка сокола из свих крајева Југославије. На челу, под огромном заставом, ступали су соколи из Врбаске бановине. Они су добили непрекидне овације. За њима су ишли соколи из Савске бановине са одредом сеоских сокола из беловарске околине. После њих ишла је жупа Цеље са музиком и 7 застава, жупа Крањ, жупа Љубљана са музиком и 20 застава, жупа Марибор, жупа Мостар са одредом некадашњих устаника, жупе Београд, Нови Сад, Скопље, Зајечар, Крушевац ... . За одредима чланства ишла је соколска коњица, а за њима дуга колона соколица. Пролазећи поред трибине, соколице су гранчицама поздрављале краљевску породицу. Половину дуге поворке сокола сачињавале су сеоске соколске чете, које су завршиле ревију.(4)

На слету у Београду учествовали су соколи из Чехословачке, Пољске као и руски и лужичкосрпски соколи. Соколи из Чехословачке пристигли су на слет 20. јуна 1930. Такмичења соколског чланства за првенство Савеза Славенског Соколства. У такмичењима су учествовали чехословачки, пољски и соколи из Југославије. (5) На завршној свечаности соколски одреди ушли су на стадион са 240 застава. (6) На Видовдан, на стадиону, у присуству 50.000 гледалаца, чешки соколи извели су програм под називом “Чешка беседа”. Затим су наступили пољски соколи са “пољском мазурком”. (7)

Соколска изложба у згради Трговачке академије, приређена је у оквиру Свесоколског слета одржаног јуна 1930. у Београду. Изложба је била распоређена у шест сала, у којима су се могле видети соколске успомене, плакете и трофеји, плакати, литература и одличја сокола. Отворена је 25. јуна 1930. уз учествовање представника Савеза Словенског Соколства. Изложбу је отворио I заменик старешине Е. Гангл истакавши: “У овим дворанама, … сабран је и уређен материјал у речи, слици и скулптури, којега је Соколство на словенском југу сабирало и сачувало од 1863. године, …. . Због тога, што ту стоје документи наше тамне, а у светлу соколских идеала тако красне и сјајне прошлости – документи, које није писао, цртао и сабирао појединац, већ документи, на којима су радили читави родови, читаве генерације се старале о њима и тако писале историју нашег народа у доби ропства и зависности за време слободе и самосталности. … Из далеке прошлости све до данас вије се једна једина црта у хиљадама кривуља и кругова показивајући чежњу наших предака и савременика, како би сваки у своме подручју са употребљивањем свих својих моралних и материјалних снага намакнуо своме народу то, што је замисао соколске идеје – идеале братства и слободе и пуно живо осећање непроцењиве вредности моралног и физичког здравља. … Тако се све ово около нас, свака слика, сваки кип, сваки венац и трака – све ово што видимо, што шутке говори и говорећи шути, сабира и расте у споменик народне снаге и славе, његових подвига, понижења, бојева и победа … Све нам ово прича и доказује, како је Соколство увек одано и верно служило својим високим идеалима, како није никада клонуло, како је у свему нашем раду, у свем нашем настојању, у свима нашим подвизима бивала, јачала нас једна света и велика мисао, дајући нам снагу и наду, …. . Нису сабрани овде сви трофеји из давних дана, многе је уништило и упропастило време; а ово, што је овде, може нам бити на понос, јер убедљиво прича, да је наше Соколство поштено и верно вршило своју мисију. Када отварам ову соколску изложбу, гледам у духу пред собом дуги ред дворана, још тамних и празних. Ту ће доћи документи будућности. … соколским музејем, којега ће саградити мишићи и срца будуће генерације. ... “. (8)

После увођења шестојануарске диктатуре 1929. краљ Александар донео је 5. децембра 1929. закон о оснивању „Савеза Сокола Краљевине Југославије”. Тим поводом одржана је изванредна главна скупштина Југословенског Соколског Савеза којој су присуствовали делегати свих соколских жупа. На скупштини донет је закључак да ЈСС ступи у нову организацију „Савез Сокола Краљевине Југославије”. У таквим приликама одржан је свесоколски слет у Београду 1930. На слету у Београду 1930. учествовали су соколи из Чехословачке, Пољске као и руски и лужичкосрпски соколи. Били су то велики дани славенске узајамности и соколског братства.

 

Саша Недељковић

члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :

 

1. Уредио Анте Брозовић, „Соколски Зборник Година I”, Београд 1934, стр. 236;

2. „Прво соколско радио-вече”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 1. маја 1930, бр. 9, стр. 6,7;

3. Душан Цветковић, „Први свесоколски слет сокола краљевине Југославије 1930. године”, „Соколи и соколски слетови”, Београд, 2007, стр. 89, 91;

4. Јанко Јазбец, Средишњи одбор за обнову југославенског соколства у слободном свету, „Соколски зборник : 1863-1963”, Буенос Ајрес, 1963, стр. 152;

5. Душан Цветковић, „Први свесоколски слет сокола краљевине Југославије 1930. године”, „Соколи и соколски слетови”, Београд, 2007, стр. 89, 91;

6. Јанко Јазбец, Средишњи одбор за обнову југославенског соколства у слободном свету, „Соколски зборник : 1863-1963”, Буенос Ајрес, 1963, стр. 152;

7. Душан Цветковић, „Први свесоколски слет сокола краљевине Југославије 1930. године”, „Соколи и соколски слетови”, Београд, 2007, стр. 91;

8. „Соколска изложба”, „Соколски гласник”, Љубљана, 9 јула 1930, бр. 15, стр.