Вишедеценијско научно и педагошко деловање др Срете Танасића у области српског језика, као и његов приљежан и предан рад на пољу неговања српског језика и писма, подстакло је Уређивачки одбор часописа Наш језик да поводом седамдесетогодишњице његовог живота странице овога броја попуни у част слављеника. Многобројни чланови лингвистичке научне заједнице окупљене око проучавања српског језика, али и других словенских језика, код нас и у иностранству, свесрдно су се одазвали својим прилозима поводом јубилеја др Срете Танасића. Плодотворно бављење српским језиком др Срето Танасић започео је опредељењем за студије српског језика и књижевности пре пола века, па је и то повод да се сагледа његов вишестрани допринос у србистици и славистици.

Др Срето Танасић 1 рођен је 27. јуна 1949. године у Подновљу (општина Добој). У родном месту стекао је основно образовање, а средњошколско у Дервенти, завршивши учитељску школу, што га је донекле усмерило и на избор студија везан за педагошку делатност. Филозофски факултет у Сарајеву, Групу за српскохрватски језик и историју југословенских књижевности уписао је октобра 1969. године, где је у року дипломирао септембра 1973. године, први у генерацији. Одбранио је дипломски рад из језика, и то код знаменитог професора – академика Јована Вуковића, а чланови комисије били су проф. др Светозар Марковића и доц. др Ксенија Милошевић. 2 На истом факултету, као запажен студент, уписао је постдипломске студије из језика, заправо уписали су га академик Вуковић и његова наследница проф. др Ксенија Милошевић. На област Танасићевог научног интересовања и усавршавања највише је, уз академика Вуковића, утицала проф. др Ксенија Милошевић, под чијим је менторством радио магистарски рад, а потом по њеном предлогу пријавио и започео рад на докторској дисертацији. Прерани одлазак ју је, нажалост, спречио и да до краја води ову тезу. Синтакса савременог српског језика, на првом месту синтакса глагола, била је у жижи научног интересовања С. Танасића приликом израде обе тезе. Магистарску тезу Пасивне конструкције у савременом српскохрватском језику и њихова семантичка анализа (на материјалу дневне штампе) одбранио је 1980. године, а докторску дисертацију под насловом Презент у савременом српскохрватском језику одбранио је 1991. године на Филозофском факултету Универзитета у Сарајеву.

Тек свршени студент Срето Танасић запослио се у Институту за језик у Сарајеву као асистент приправник 1. новембра 1973. године, где је касније био у звању асистента и научног сарадника. Значај за његово научно и стручно усавршавање свакако је имао боравак на Универзитету „Ломоносов“ у Москви школске 1975/76. године, када је као лектор предавао српскохрватски језик. Његову научну каријеру у Сарајеву прекинуо је грађански рат у Босни и Херцеговини. Са породицом је 1992. године прешао у Србију, најпре у Горњи Милановац, а потом у Београд, трудећи се све време да у тим немилим тренуцима одржи контакт са струком. Референце из Сарајева, „школа“ из које је поникао и спремност да се прихвати сваког задатка везаног за струку омогућили су му да се укључи у научне и стручне токове у новој средини.

По доласку у Београд могу се пратити две основне линије по којима је узрастала научна каријера др Срете Танасића – једна се везује за рад у Институту за српски језик САНУ, а друга за универзитетски наставни рад, најпре, на Департману за српски језик Филозофског факултета у Нишу, а доције и на другим факултетима. У обе ове установе дошао је до највиших звања. Избором у звање научни сарадник 1994. године започиње и његов стални радни однос у Институту за српски језик САНУ, који и сматра својом матичном кућом и за који је у највећој мери и везано његово деловање. Уследило је звање виши научни сарадник 1998. године, а звање научни саветник 2005. године. Од 2009. године др Срето Танасић је руководилац институтског пројекта Опис и стандардизација савременог српског језика , основаног 2005. године. Такорећи више од једне деценије био је на челу Института за српски језик САНУ. Био је, најпре, заменик директора од маја 2004. године, а од маја 2006. вршилац дужности директора Института до децембра 2010. године, када је изабран за директора Института за српски језик САНУ. Нови мандат му је поверен у децембру 2014, када је опет изабран на исту функцију. Био је директор све до одласка у пензију – 27. јуна 2016. године.

На Филозофском факултету Универзитета у Нишу, где је у звање доцента изабран 1993. године, у звање ванредног професора 2001, а у звање редовног професора 2008. године, предавао је више предмета из области савременог српског језика – синтаксу, стилистику и норму. Ипак, звање редовног професора стекао је као професор на предмету Синтакса савременог српског језика. Радио је као хонорарни наставник на овом факултету до 1. октобра 2016. године. Универзитетска делатност др Срете Танасића везује се и за наставу на Филозофском потоњем Филолошком факултету у Бањој Луци, где је од 1996. до 2011. године био хонорарни професор за савремени српски језик. Поред поменутог лекторског искуства из сарајевских дана на Универзитету „Ломоносов“ у Москви, октобра 2008. године и новембра 2013. године др Срето Танасић, сада као професор и научни саветник, обрео се у овој престижној установи, где је по позиву држао предавања из савременог српског језика.

За дописног члана АНУРС изабран је 21. децембра 2018. године.

Улога др Срете Танасића не огледа се само у изградњи школског наставничког кадра кроз основне студије и дипломске испите на факултетима на којима је предавао већ и у стварању наставно-научног кадра и на другим универзитетима и у Институту за српски језик САНУ. Био је члан комисија за одбрану преко четрдесет магистарских и докторских дисертација на универзитетима у Београду, Новом Саду, Крагујевцу, Косовској Митровици, Бањој Луци и Источном Сарајеву, те члан комисија у овим високошколским установама за изборе у наставничка звања, а у Институту је био члан или председник већег броја комисија за изборе у научна звања. У време док је био на челу Института за српски језик САНУ кадровска структура се знатно подмладила и ојачала новим докторима наука, а у том духу се и касније наставило.

Др Срето Танасић је активни посленик у научном, стручном и просветном животу у сваком погледу. Сарадник је у уредништвима више научних и стручних гласила. Пре свега, члан је уређивачког одбора и главни уредник (од 2005) часописа за савремени српски језик и језичку културу Наш језик . Такође има учешће и у редакцијама часописȃ Јужнословенски филолог (чији је секретар био), Славистика и Задужбина, из Београда, Годишњак за језик и књижевност Филозофског факултета у Нишу , Исходишта, у издању Западног универзитета у Темишвару и Филозофског факултета у Нишу, те члан редакције часописа Хришћанска мисао из Београда. Био је члан, као и председник, организационих одбора великог броја домаћих и међународних научних скупова који су се одржавали у САНУ, Институту за српски језик САНУ, Матици српској, Филозофском факултету у Нишу, Филолошком у Београду (често под окриљем Славистичког друштва Србије) итд. Такође је био члан Програмског одбора 16. Међународног конгреса слависта у Београду 2018. године. Уредио је више књига и зборника из области језика, од којих су многе и потекле са скупова које је организовао: Шездесет година Института за српски језик САНУ. Зборник радова I, Београд: Институт за српски језик САНУ, 2007; Шездесет година Института за српски језик САНУ. Зборник радова II, Београд: Институт за српски језик САНУ, 2007; Зборник радова Института за српски језик САНУ I. Посвећено др Драгу Ћупићу поводом 75-годишњице живота, Београд: Институт за српски језик САНУ, 2008; Граматика и лексика у словенским језицима . Зборник радова с међународног симпозијума, Нови Сад: Матица српска – Београд: Институт за српски језик САНУ, 2011; В. П. Гудков, Грамматические очерки / Граматички огледи , са Јекатерином Јакушкином, Београд: Славистичко друштво Србије, 2013; Зборник радова Института за српски језик САНУ II. Српски језик и актуелна питања језичке политике , Београд: Институт за српски језик САНУ, 2014; Зборник радова Института за српски језик САНУ III. Српски језик и актуелна питања језичког нормирања, Београд: Институт за српски језик САНУ, 2016; Одлуке Одбора за стандардизацију српског језика. Поводом двадесет година од оснивања , са Вељком Брборићем, Јованом Вуксановићем и Миланом Тасићем, Београд: НМ Либрис, Одбор за стандардизацију српског језика, 2017. Рецензирао је неколико зборника и монографија домаћег и међународног карактера, као и велики број радова не само за часописе и зборнике у чијим је уредништвима већ и за друге публикације у чијим се садржајима налазе радови везани за области његовог проучавања. Такође је сарадник САНУ и АНУРС на изради Српског дијалектолошког атласа . Учествовао је с рефератом на великом броју домаћих и међународних научних конференција, међу којима су најпрестижнији 15. Међународни конгрес слависта у Минску 2013. године и 16. Међународни конгрес слависта у Београду 2018. године.

Др Срето Танасић учествује у раду бројних научних и стручних тела. Члан је Одбора за језик АНУРС, члан Комисије за језик и књижевност АНУРС за израду Енциклопедије Републике Српске, потпредседник Славистичког друштва Србије. И у раду Матице српске у Новом Саду има значајних задужења као стални члан, потом као члан њеног Одбора за књижевност и језик, те члан њене комисије за доделу награде за допринос српској језичкој култури. Члан је Одбора за награду „Павле и Милка Ивић“, члан Управног одбора Задужбине Иве Андрића, члан Вукове задужбине у Београду. Био је члан Матичног научног одбора за језик и књижевност Министарства за науку Републике Србије у два мандата.

Председник Одбора за стандардизацију српског језика др Срето Танасић постао је 12. децембра 2017. године. Иначе је био дугогодишњи члан Одбора и једно време потпредседник, те члан Одборове Комисије за синтаксу и Комисије за односе са јавношћу и решавање неодложних питања тзв. Малог одбора. Његово дотадашње искуство у раду Одбора, затим у науци и настави, организовању научног живота и популаризацији науке, свакако су допринели томе да може стати на чело највишег саветодавног стручног тела за српски језик, које делује више од две деценије.

За приљежан петодеценијски рад, осим радних признања у виду руководећих обавеза, нису изостале ни награде и захвалнице. Др Срето Танасић је 2004. године добио награду Министарства науке Републике Србије за научни рад, а 2006. награду „Павле Ивић“ за 2005. годину за Синтаксу савременога српског језика . Проста реченица, као коаутор књиге, Захвалницу Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву 27. маја 2008, Повељу захвалности Филолошког факултета Универзитета у Београду 6. октобра 2015, Повељу почасног члана Славистичког друштва Србије за посебан допринос раду Друштва 3. фебруара 2018. и признање „Културни образац“ од Министарства културе и информисања Републике Србије 2019. године.

О резултатима научноистраживачког и стручног рада др Срете Танасића најверније сведочи библиографија. 3 Са више од 250 јединица, она говори о плодоносном раду на пољу изучавања српског језика, али и о вишеструким интересовањима и способностима које је аутор показао кроз оригинална истраживања, синтезе, приказе, осврте, рецензије, енциклопедијске јединице, библиографије, преводе са руског (научне и литерарне) и др. Несумњиво, централно место у научном опусу др Срете Танасића заузима синтакса савременога српског језика, што су наговестиле и његова магистарска и докторска теза. Међутим, аутор је окренут и темама из савременог српског стандардног језика и језичке планирања, стилистике, дијалектологије ијекавских говора БиХ – синтаксе и лексике, те улози појединих часописа, дела и лингвиста у развоју науке о српском језику итд.

Међу монографијама налази се шест ауторских (Презент у савременом српском језику, 1996; Синтаксичке теме, 2005, 2009; Из синтаксе српске реченице , 2012; Синтакса пасива у савременом српском језику, 2014 и Из синтаксе и семантике српског језика, 2019), затим поглавља Синтакса глагола односно Асиндетске реченице у коауторским књигама Синтакса савременог српског језика. Проста реченица (2005) и Синтакса сложене реченице у савременом српском језику (2018), те књига Разумевање језика: разговори са Сретом Танасићем (из колекције Одговори Милоша Јевтића).

Монографија произашла из текста докторске дисертације Презент у савременом српском језику , у едицији „Библиотека Јужнословенског филолога“, представља промену у приступу синтакси глаголских облика у српском језику. У овој књизи аутор је доградио Белићев методолошки приступ индикатива и релатива укључивањем теорије референцијалности/нереференцијалности, чиме су правазиђене одређене тешкоће у тумачењу глаголских облика. Позитивна рецепција ове књиге у србистици и славистици допринела је ширењу приступа др Срете Танасића и отворила је пут за поглавље о глаголским облицима у великој Синтакси 2005. године. Ово поглавље је данас основна литература на скоро свим србистичким катедрама. Допринос др Срете Танасића синтакси од првих научних истраживања огледа се и у осветљавању проблематике пасива у српском језику. Приступ теми се заснива на учењу (одрживом до данас) петроградске школе о глаголској дијатези, те на учењима о референцијалности/нереференцијалности глаголске радње. Радови из ауторовог вишедеценијског бављења овом проблематиком, са изменама и допунама, као и они написани за ту прилику, обједињени су у књизи Синтакса пасива у савременом српском језику . Осим пасивом и синтаксом глаголских облика, др Срето Танасић бави се и синтаксом речнице и синтаксом предлошко-падежних конструкција. Неизоставно, све посматране појаве тумачи и из семантичког угла.

Битан сегмент у научном опусу др Срете Танасића заузимају теме из области функционисања српског језика у време српско-хрватског језичког заједништва и после његовог расцепа, првенствено на простору БиХ. Поред научних радова у којима осветљава језичку ситуацију од половине ХХ века до данас, знатан допринос спознању тамошњих лингвистичких и ванлингвистичких прилика доноси књига разговора са М. Јевтићем Разумевање језика. Ова књига представља документарно штиво, које многоструко надмашује аутобиографске реминисценције на школовање и младост нашег истакнутог србисте. Књига је сведочанство о једном времену, о механизму по ком је функционисала једна држава, једна република, па и језик у њој, како се водила језичка политика у БиХ, ко су биле кључне личности у томе итд. 4 У својим разговорима са Милошем Јевтићем др Срето Танасић домишљато дочарава и завичај, и Сарајево, и Москву и Петроград, али исто тако реалистично преноси и какав је био живот у време распада СФРЈ. Скромно, али поступно и аналитички, вођен Јевтићевим питањима, скицира степенице србистике и славистике којима се пео и по којима се и сада стамено креће. Занимљиво је подсећање на то како се некада „шиљило“ научно перо – од коректура зборника, писања приказа, израде библиографија, па до првог научног рада пут једног асистента био је вишегодишњи.

Др Срето Танасић је имао и бројне јавне наступе на радију и телевизији говорећи и пишући на страницама дневних листова и недељника о српском језику и ћирилици, увек инсистирајући на очувању њеног примата, о неговању језичке културе, о неопходности побољшања статуса српског језика у школству и друштву уопште. Такође је на те теме држао и бројна предавање, учествовао на трибинама итд.

Својим истраживањима заснованим на релевантној грађи и уз примену теоријско-методолошких приступа који су неретко били нови у српској лингвистици или у испитивању неке појаве у српском језику, др Срето Танасић је обезбедио себи угледно место у науци о српском језику и славистици. О његовој сарадњи са бројним страним славистима и угледу међу њима сведоче и имена приложника у овом броју. Његова агилност и активност на свим пољима организовања научног и стручног србистичког живота допринела је његовом угледу и међу српским научницима (а не само србистима) и широм јавности. Читајући радове који испуњавају овај број часописа Наш језик, на уму свакако треба имати, с једне стране, научно и педагошко деловање др Срете Танасића, а с друге стране, јубилеј нашег часописа, чије је педесето годиште управо пред нама. Слављеницима приносимо лепе жеље за успехом и трајањем.

Марина Љ. Спасојевић

1 Биографске податке за овај текст црпли смо из књиге Милош Јевтић, Разумевање језика: разговори са Сретом Танасићем, Београд: НМ Либрис, 2017 (Колекције Одговори, књ. 12).

2 То је био тзв. А дипломски, а из књижевности – Б дипломски положио је после треће године, тј. годину дана раније.

3 В. у наставку овог текста: Весна Ђорђевић, Библиографија радова др Срете Танасића.

4 Истакнути професори и асистенти из времена студија др Срете Танасића, осим академика Јована Вуковића и Ксеније Милошевић, били су Светозар Марковић, Бранко Милановић, Херта Куна, Богдан Л. Дабић, Малик И. Мулић, Милош Окука, Новица Петковић, Никола и Светозар Кољевић, Славко Леовац, Зденко Лешић, Љубомир Зуковић, Радован Вучковић, Бранко Летић, Драгиша Живковић, Меша Селимовић. Многи од њих своје каријере наставили су у Србији, а неки у иностранству.