На Видовданском соколском сабору одржаном 1919. у Новом Саду сви соколски савези ујединили су се у Соколски Савез С.Х.С. (1) Соколска друштва Српске соколске жупе на Приморју из Дубровника и Боке Которске ушла су у Соколску жупу Мостар. (2)

 

Жупска конституирајућа скупштина одржана је у Мостару 28. марта 1920. На скупштини је било 12 друштава: Билећа, Чапљина, Дубровник, Гацко, Херцег Нови, Коњиц, Мостар, Невесиње, Опузен, Рисан, Столац и Требиње. Били су пријављени делегати из Зеленике, Бијеле и Ђеновића али нису дошли. Дан иза отварања скупштине соколска друштва из Котора и Прозора овластила су чланове Мостарског соколског друштва да их заступају на скупштини. На скупштини су изабрани у Управу жупе старешина Чедо Милић, национални и соколски прегалац; 1. заменик Јован Секуловић из Херцег Новог; 2. заменик Лука Дражић из Дубровника; начелник Драгутин Сотл из Мостара; 1. заменик Анте Корчуланин из Дубровника; 2. заменик Лука Цилиговић из Херцег Новог; тајник Миливоје Јелачић, трговац из Мостара; благајница Лепосава Мијатовић, чиновница српске банке; одборски заменици Танасије Самарђић из Мостара; Тадија Матић из Опузена; ... . После скупштине приступило се оживљавању друштава која су постојала пре рата. На седници управног одбора жупе Мостар жупа се назвала „Алекса Шантић“. За 10 година од оснивања жупа је одржала 5 предњачких течајева и један течај за вође соколских чета на селу. Сваки је трајао месец дана, а одржавао се у Мостару. Оспособљено је 42 члана и чланице за друштвене и жупске предњаке и 18 сеоских вођа за соколске чете. Први жупски течај био је 1922, други 1923, трећи 1925, четврти 1927, док је течај за вође соколских чета био у 1928. Године 1929. у жупи су одржана два седмодневна течаја за припрему предњака за слет у Београду. Соколска друштва држала су своје течајеве. Друштва Корчула, Опузен и Котор држала су течајеве 1924. Друштва Мостар, Дубровник и Корчула држала су течајеве 1925. Године 1926. држала су течајеве друштва Метковић, Невесиње, Котор, Ђеновић, Цетиње и Подгорица. Године 1927. држала су течајеве друштва Никшић, Дубровник, Корчула, Цетиње, Блато, Мостар, Невесиње, Опузен и Столац. Године 1928. држала су течајеве друштва Столац, Вела Лука, Мостар и Дубровник. Године 1929. држала су течајеве друштва Чапљина, Блато, Корчула, Љубушки и Имотски.

Жупа је била подељена на округе. У Боки Которској радио је Херцегновски округ Мостарске жупе. Први слет жупе Мостар одржан је 4 и 5. 6. 1921. у Мостару. Учествовало је 934 члана и чланице, 456 ученика мостарских школа, 87 војника мостарског гарнизона и 24 сеоска побратима из Клепаца и Пребиловаца. Други слет одржан је у Дубровнику на Видовдан 1923. са 878 чланова и чланица, 153 морнара и 357 војника. Краљ Александар је жупи преко свог ађутанта генерала Стевана Хаџића у Дубровнику поклонио заставу. Жупа Мостар је била прва жупа која је добила од краља на поклон заставу. Трећи жупски слет одржан је у Мостару 7 и 8. јуна 1925. са 1.086 чланова и чланица, 265 ученика основних и средњих школа. На Корчули је 14. и 15. августа 1927. одржана прва жупска јавна вежба са 756 чланова и чланица и са по једним одредом војске и морнарице. Први жупски нараштајски слет одржан је у Дубровнику 2. и 3. јуна 1928. са 496 нараштаја и деце и 456 ученика и ученица основних и средњих школа. Окружни слет жупе Мостар у Тивту одржан је 17. јула 1921. То је био окружни слет Бококоторских друштава на коме су учествовала друштва Херцег Нови, Зеленика, Бијела, Тиват-Ластва, Ђеновић, Рисан и Котор, а као гости Мостар и Дубровник. У 4 сата после подне почела је јавна вежба на слетишту у арсеналском парку ратне морнарице у Тивту наступом нараштаја и подмладка. Иза њих су наступиле соколице из Херцег Новог и Мостара са вежбама са слета у Прагу. После је наступила вежба сокола. Друштво из Мостара (чланови и чланице) извели су најуспелију тачку слета алегоричну вежбу Стане Видмара „Југославија”, која је довршена уз клицање и пљесак публике. Морнари-вежбачи који су извели вежбу са веслима. Јавна вежба завршена је са вежбама са справама и скупинама на земљи и справама, код којих се истакло друштво из Ђеновића са својим вођом Иваном Ковачем. После јавне вежбе одржан је на слетишту концерат соколске музике из Херцег Новог, Тивта и Котора и тамбурашког оркестра из Тивта. Осим покровитеља слета и изасланства жупе један од најмилијих посетилаца слета био је Боко-которски бискуп Ућелини. У свом говору одао је признање и похвалио Соколство. Сутрадан 18. јула направили су мостарски соколи и соколице шетњу кроз Боку, на малом пароброду који им је уступила команда ратне морнарице. Посетили су Рисан и Котор, где су их дочекали месни соколи. На повратку из Котора посетили су Херцег Нови, где су погошћени од херцегновских сокола, одакле су отпутовали уз песму и клицање браћи из Боке жељезницом у Мостар. На слету је наступило уз соколе 24 морнара-вежбача. (3)

Савез је 1923. доделио Мостарској жупи целу територију Црне Горе. Уз цетињско постојало је 1923. соколско друштво у Подгорици. Жупа је почетком маја 1926. предузела пропагандни поход кроз целу Црну Гору. Оснивана су нова друштва (Бар 1926, Пераст 1927, Колашин 1928), а у постојећим радило се удвострученом снагом. Цетињско соколско друштво је на главној скупштини жупе у Дубровнику поднело предлог за формирање жупе. Соколска друштва у Херцег Новом, Ђеновићу, Бијелој, Зеленики, Тивту, Котор-Ластви и Будви заговарала су оснивање жупе Његош. О томе су требала да се изјасне сва соколска друштва са територије Зетске Области. У Општинској Вијећници у Херцег Новом 3. марта 1928. делегати свих друштава Зетске Области, донели су одлуку, да предложе жупској скупштини, оснивање „Његошеве“ жупе. На жупској скупштини 4. марта 1928. уважен је предлог. У Котору 22. априла 1928. конституисала се жупска управа : староста Гавро Милошевић, подстароста Јово Секуловић, Јурај Згорелец, др. Краљевић, тајник инжињер Боучек Војта, благајник Филип Мартиновић, просветар Загарчанин, одборници : генерал Тодорчевић, др. Петар Поповић, Саво Мариновић, Михаило Бајић, Јово Петковић, начелник Ковач и начелница Мозетићева, заменици Лигутић и Вицковић. Крајем јуна 1928. црногорска друштва су заједно са друштвима из Боке Которске, основала решењем жупске скупштине своју жупу „Његош“. Скупштина Југословенског Соколског Савеза, одржана 20. марта 1928. у Крагујевцу, одобрила је оснивање нове жупе. На Цетињу жупа је одржала свој први јавни час 10. јуна 1928. са 670 вежбача. Жупа „Његош“ прославила јеоктобра 1928. педесетогодишњицу ослобођења Бара и Улциња заједно са војском, која је извела величанствене маневре ослобођења Бара. Учествовала су соколска друштва Боке и Црне Горе и три музике. Жупа „Његош“ је 1928. прославила у свим местима десетогодишњицу уједињења. Први слет жупе „Његош“ у Котору одржан је јуна 1929. са 760 вежбача из свих својих друштава. (4)

Соколско друштво Ђеновић приредило је на соколском вежбалишту у Ђеновићу 7. маја 1922. наступ уз суделовање соколске музике из Херцег Новог. Програм је био : 1. Предаја дипломе новоизабраном друштвеном добротвору комодору Мирославу Грунду. 2) Вежбе са батинама за I. Југословенски Свесоколски слет у Љубљани, изводио мушки подмладак. 3) чланови су изводили Мурникове просте вежбе за I. Југословенски Свесоколски слет у Љубљани. 4) чланице из Херцег Новог су изводиле Мурникове просте вежбе за I. Југословенски Свесоколски слет у Љубљани. 5) Скупинска проста вежба деветорице предњака. 6) Сва оделења на справама. 7) Закључна скупина свих одељења. (5)

На главној годишњој скупштини жупе Мостар 5. марта 1922. закључено је да се одрже три окружна слета и то у Ђеновићу, Стоцу и Дубровнику. Први окружни слет одржан је 2. јула 1922. у Ђеновићу. Учествовала су соколска друштва из Боке Которске. Начелник херцегновског округа жупе Мостар Ковач посветио је све своје силе и слободно време припремама за слет. Припреме и организацију слета извршило је друштво у Ђеновићу. Старешинство жупе на слету заступали су Јово Секуловић и др. Иво Колбе. Цело место је било окичено зеленилом и заставама. Слет је почео такмичењима. У свечаној поворци која је кренула ка вароши учествовали су соколи, војници и морнари ратне морнарице. Пред улазом у варош био је подигнут славолук. Ту су поворку дочекали и поздравили мештани заједно са својим кнезом. У име жупе узвратио је поздравом кнезу др. Иво Колбе, позивајући становништво Ђеновића, да и надаље помаже соколе, где омладина васпитава у соколском духу. Одатле је поворка кренула на вежбалиште, где је покровитељ слета пуковник Вуковић поздравио соколе и соколице, војнике и морнаре, позвавши их да очувају слободу стечену потоцима и ријекама проливене крви. Општина Ђеновић је приредила свечани банкет у почаст соколима. Бискуп Ућелини је у свом говору нагласио да Орловство иде за разједињењем, а соколство јача вјеру и јединство народа. Одржана је јавна вежба. Наступали су мушки и женски подмладак, нараштај, чланови, чланице, војници тврђавног артиљеријског пука из Баошића, морнари ратне морнарице у Боки. Једна од најлепших тачака програма биле су вежбе са веслима морнара. На крају вежбе била је закључна скупина чланства сокола, војника и морнара, која је представљала заједнички рад војске и соколства. У вечер је био концерт са игранком на коме је свирала соколска музика из Херцег Новог и месна музика из Котора. (6)

Соколска друштва прослављала су 1 децембар (Дан Уједињења) као соколски празник. У Тивту уочи празника 1930. приређена је у месту уздуж обале и по брдима илуминација. Соколи и грађанство, на челу са месном музиком, приредили су поворку са бакљама и ватрометом, певајући националне песме и кличући краљу и Југославији. На Дан Уједињења служио је благодарење месни жупник дон Грација Вујовић у жупној цркви, где су били соколи у одорама са чланством, представници офириског кора морнарице, државних надлештва, грађанство одред морнара под оружјем. После благодарења одржана је у „Дому Јадранске Страже” свечана седница, којој је председавао соколски старешина Стојановић. О Југословенству је предавао Милошевић из Котора, који је зато дошао у Тиват. Чланови сокола су положили завет. Свечаној седници присуствовали су заступник команданта места поручник бојног брода Иво Бакотић, општински начелник Антун Вуксановић, представници државних надлештва и осталих институција. У вече је одржана академија, коју је отворио старешина соколског друштва Стојановић поздравним говором и кратким приказом историје соколства. Одржане су вежбе подмладка и нараштајаца. Академији је присуствовао већи број виших и нижих официра морнарице. После академије почела је игранка уз месну музику “Просветног друштва”. (7)

У Бару Дан Уједињења 1931. прослављен је уз опште одушевљење грађана. Изјутра одржано је благодарење, затим је пред зградом барске гимназије формирана поворка сокола, ђака свих школа и грађанства која је продефиловала кроз варош Стари Бар, уз музику и пуцање прангија. Поворка је била бурно поздрављена. У дворани барске гимназије одржана је соколска свечана седница. У присуству представника месних власти, културно-просветних и националних друштава, грађанства и сокола, седници је отворио заменик старешине Јагош Поповић. Између тачака програма свирала је музика друштва „Братимство” композиције свечаног карактера. Приступило се превођењу соколске деце у соколски нараштај, а нараштаја у чланство и свечаном полагању завета нових чланова. У 18 часова соколи, грађанство, учитељи на течају, и ђаци приредили су поворку на челу са музиком и бакљадом, која је прошла кроз варош Бар. У 20 часова приређена је свечана академија у Соколани. Академију је припремио Крсто Грујичић, вођа течаја код друштва Бар и предњаци Булатовић и Никезић. У извођењу програма учествовали су учитељи и учитељице који су се налазили на похађању друштвеног течаја у Бару. (8)

На крају 1935. као одговор на убиство краља Александра у Марсељу ново соколско гесло било је „Соколи на стражи!” Из Сарајева је дошао нови предлог о заједничком соколском раду „Соколска Петрова петољетка” и 6. септембра 1936. на састанку у Београду дат је завет за њено извршење. (9)

Цетињска Жупа је радила на подизању села преко сеоских чета. Благодарећи Пољопривредном одјељењу Банске управе Жупа је 1936. поделила соколским четама 7.896 воћних садница и 9.607 шумских садница. Све ове саднице примљене су и засађене. Сем овога четама је подељено и 25 гвоздених плугова окретача по цени од 100 динара по комаду. Жупа је одржала 10 пчеларских течајева по разним местима. Из расадника у Вару Жупа је разделила садница : 250 јабука, 395 крушака, 335 шљива, 575 трешања, 365 вишања, 310 ораха, 140 смокава, 490 кајсија, 80 лимуна и 270 наранчи. Затим 710 лозних калемова. Додељене четама Пријевор, Подострог, Бечићи и Средње Маине из друштва Будва; друштву Јошица Ђурићи; Сутвара, Ораховац, Мирац, Ластва, Главатићи, Главати, Кавач и Шишићи из друштва Котор; друштво Кути Зеленика; друштво Луштица; друштво Прчањ; Кртоли из друштва Тиват; друштва Рисан и чета Кривошије из друштва Рисан; Мојдеж, Суторина, Камено, Мокрине, Градац и Требјесин из друштва Херцег Нови. Плажа Соколовац служила је за таборовања сокола. Главна годишња скупштина Жупе одржана је 1936. у Котору у част прославе 25. годишњице Соколског друштва Котор. У великом броју била су заступљена друштва Боке Которске. По завршеним свечаностима прославе и одржаној скупштини, сви присутни су бродом пошли у Прчањ, где су положили венац на споменику краљу Александру. Из Прчња су отишли у Савину, где је у Савинском манастиру одржан помен краљу, а одатле у Херцег Нови. (10)

Жупа Цетиње била је подељена на 4 окружја од којих је 2 окружје са седиштем у Тивту обухватало Приморје. Начелник окружја био је Влајко Куреш. Друго окружје обухватало је 13 друштава и 24 чете : Тиват (2 чете), Котор (10 чета), Прчањ, Рисан, Кути Зеленика, Јошица Ђурићи, Доња Ластва, Бијела, Ђеновић, Херцег Нови, Луштица, Морињ, Пераст. Друштво Будва радило је 1936. на изградњи свог Соколског дома. Имало је 6 чета од којих је највише радила чета у Средњим Маинама. Друштво Бар приредило је јавни час 14 јуна 1936. Организовало је излет у Улцињ са 730 излетника, где је дало јавни час. Чете друштва Бар биле су Мркојевићи и Спич. Друштво Бар је 1936. прославило 10 годишњицу рада са развијањем друштвене заставе коју је поклонио М. Стојадиновић. (11) Септембра 1936. године одржана је велика свечаност Сокола са преко 5.000 учесника. Из Улциња,Тивта, Зеленике, Ђеновића, Котора, Мориња, Рисна, Херцег Новог, Будве, Цетиња и Бара дошли су представници соколских друштава на вјежбалиште у Бару. Овој свечаности присуствовао је бан Зетске бановине, Петар Иванишевић и многи други гости. Свирала је музика друштва Братимство из Бара. Братимство је наступало самостално као градска музика или као секција соколског друштва у соколској униформи. (12)

Учитељи и учитељице били су главни соколски просветари на селу. У великој сали Народног дома у Херцег Новом одржан је 10 априла 1937. други радни збор бокешких учитеља. Поред 50 чланова удружења збор су посетиле градски начелник Секуловић, шеф испоставе, директор учитељске школе и друге угледне личности. На збору је учитељ Живковић говорио о улози учитеља у соколској „Петровој Петољетки”. (13)

У Дубровнику је 1 и 2 јануара 1937. одржан састанак изасланика Соколских жупа Мостар, Сарајево, Цетиње и Сплит. У саопштењу са састанка истиче се :„Претставници соколских жупа Цетиње, Мостар, Сплит и Сарајево одржали су 2 јануара у соколском друштву у Дубровнику састанак на коме су у опсежној дискусији измењена гледишта о питању спровођења СПП и сложили се у уверењу да она отвара нову еру у животу соколства, у којој треба да се мобилишу све соколске и националне снаге за један широк национални посао око препорода моралног, социјалног, економског и културног. Претставници ових жупа су одлучили да заједнички уђу у овај посао и да све мере око спровођења СПП врше договорно и заједнички како би је извршили на најбољи начин.” (14)

На Цетињу је марта 1937. одржана заједничка седница представника соколских Жупа из Сарајева, Сплита, Мостара и Цетиња. На седници је констатовано да соколство, поред телесног васпитања, врши велику мисију на селу. За то је био доказ сталан прираст броја сеоских соколских чета. На седници створен је програм рада ових жупа у соколској Петровој петољетки. (15) У Котору је 25. априла 1937. одржана II конференција Бокешких соколских јединица. На конференцији су разматрана питања Боке у вези са соколском Петровом Петољетком и изграђени су предлози за жупску скупштину маја 1937. на Цетињу.(16)

Конференција сокола из Боке Которске на којој је председавао проф. Ковачевић одржана је 9. маја 1937. На дневном реду била су питања о односу према жупи у погледу разних дисциплина. У дискусији су узели учешће Доманчић, Злоковић,Живковић, Перушина, Ковачевић, Косовић, Зес, Сарделић, Талијћи и други. Делегат жупе био је жандармеријски потпуковник Трисић. Трећи састанак заказан је за Соколовац на плажи. Соколи из Прчња посетили су Рисан на други дан Ускрса и приредили приредбу у Рисну. На Цетињу је 16. маја 1937. одржан један од највећих слетова Зетске бановине уз учешће свих друштава и чланова соколских чета. Учествовало је до 5.000 сокола. Са соколским униформама мешале су се разнолике народне ношње сеоских соколских чета. На слету је освећена и развијена соколска застава жупе Цетиње. Застава је била дар краља Петра II, а уједно је била прва застава коју је краљ Петар подарио једној соколској јединици. (17)

Гласник Срба католика „Дубровник” имао је рубрику „Соколство кроз Боку Которску”. Извештавао је детаљно о раду соколских друштава и чета. У рубрици је известио да је иницијативом сеоске омладине Доњих Леденица 1937. основана соколска чета. Оснивачкој скупштини присуствовао је Жупски референт за чете Д. Живковић. У Управу су ушли : старешина Г. Суботић, замјеник К. Суботић, тајник Милован Суботић, благајник И. Суботић, просветар Т. Илић, књижничар М. Суботић, статистичар Р. Суботић, домаћин В. Суботић, референт за пољопривреду П. Милетић, ревизори : М. Лазовић и Г. Лазовић. У чету је одмах уписано 27 чланова. Трговац Јов. Суботић уступио је бесплатно своје просторије за чету и књижницу, односно четну читаоницу која је радила са 12 дневних и повремених листова. (18)

Соколска чета у Кавчу осветила је своју чесму и тиме испунила завет у Соколској Петровој Петолетки. Освећењу је присуствовало маса света међу којима срески начелник Шеровић и старешина жупе Милошевић. Освећење су извршили православни свештеник Бућин и католички Петровић. У чланку се истиче да је чесма најбољи соколски прилог селу и народу. Католички свештеник Петровић је накнадно тражио од управе чете да му потпишу да соколи не обављају своје дужности недељом и празником. (19) Соколска чета у Мојдежу код Херцег Новог осветила је своју заставу, поклон Н. Поробић. Приликом освећења било је много свијета. Јавни час се није могао одржати услед невремена. Писац чланка који се потписивао као Јадрански истакао је да је чета агилно радила и стварала.(20) Соколско друштво у Бијелој прославило је 1937. 25-годишњицу свог рада. Свечаности су присуствовали соколи из Боке и грађанство. Прво је одржана свечана сједница а иза ње банкет. На сједници и банкету говорили су : Балабушић, М. Злоковић, Г. Милошевић, П. Шеровић, С. Јовичевић, Ј. Злоковић, Р. Ђунио, Ј. Секуловић и П. Ковачевић. Пре почетка Јавног часа свечано је дочекан бан Иванишевић, кога је поздравио Злоковић. Увече давана је академија, која је успјела, нарочито симболична приказивања. (21) Соколска чета „Кривошије” приредила је 1937. Видовданску забаву. Присутне је поздравио старјешина Самарџић. Свештеник П. Кривокапић је одржао предавање о Видовдану и његовом значају. М. Злоковић је поздравио присутне у име Соколске жупе. Просте вјежбе дјеце са тробојкама одушевиле су присутне. Изведен је комад „Под маслинама на Крфу”. На крају је о о јачини соколског духа и истрајности говорио Живковић. Народно весеље трајало је до дубоко у ноћ. (22)

Правила Соколске Петрове петољетке одобрена су на састанку делегата Соколских жупа Цетиње, Мостар и Сарајево на ,,Соколовцу” код Траста-Пржна (Тиват) 8. августа 1937. године. У књижици „Соколска Петрова Петољетка 1936-1941”, у издању Соколске жупе Цетиње, речено је да су на рад у оквиру петолетке позвани како чланови соколских друштава тако и сва друштва, удружења и пријатељи Југославије. Циљ С.П.П. Био је да оснажи, прикупи и ободри све синове и кћери народа за сложан родољубиви рад и стави их у службу соколског рада, ... „сећајући их трагичне прошлости нашега народа за време нејаког Уроша, кад „великаши проклете им душе на комаде раздробише царство”. Свака соколска јединица морала је да има своју соколску читаоницу и књижницу. Циљ предавања био је да се и грађанство изван соколских редова задобије за рад на извршењу С.П.П. Од сокола се тражило : „Лични и непрекидни рад на познавању соколске књижевности и народних умотворина, обичаја и живота на селу, као животворних извора народног духа и жаришта за сва соколска стремљења;” Између осталог: ,,Да се чине међусобни излети соколских јединица у циљу упознавања и развијања соколског духа и живота; Да се изврше екскурзије општег народног значаја, као : посећивање прослава, јуначких и војничких славља, народних светковина, народних просветних великана, знаменитих места и т. сл. у циљу упознавања народне историје, народног живота и домовине.” Наводи се : „Стога сваки који се заветује мора свих пет година рада, да да максимум корисног дејства да задатак потпуно, тачно и на време изврши”. Соколи су уско сарађивали са националним друштвима на Приморју. Уступали су просторије у Соколским домовима за предавања и седнице националних друштава. (23) Коло Српских Сестара Котор замолило је Народни Универзитет и Управу Соколског друштва у Котору да са својим предавањима помогну обнову запуштених маслињака. (24)

Соколи су неговали ослободилачке традиције српског народа. На православни Петровдан 1940. свечано су пренесени из Котора у Рисан посмртни остаци браће Мата, Митра и Крста Чучковића, учесника Бокељског устанка 1869. Соколска жупа Цетиње је преко соколских друштава у Боки, а нарочито соколског друштва Рисан организовала пренос посмртних остатака. При испраћају посмртних остатака из Котора, и при сахрани у Рисну присуствовала је маса народа, представници војних и цивилних власти, културна и национална друштва. Сахрани је присуствовао цио Рисан, народ из околине Рисна и из читаве Боке. Уз црквене свечаности положено је много вијенаца и изречено неколико говора, у којима је подсећано на јуначко доба борбе бокешких устаника за слободу, и јуначка смрт браће Чучковића. (25) После Априлског рата Бока је била окупирана и анектирана од Италије, а Савез сокола забрањен и домови одузети (Херцег Нови, Бијела, Ђеновић, Зеленика, ...).(26)

Катица Јанковић, начелница Соколског друштва Ђеновић (Бока Которска) рођена је у Осијеку 1913. По свршетку гимназије доселила се у Боку Которску и ту као национална и просвјетна радница активно учествовала у раду Сокола. Катица је служила за примјер својим несебичним радом на националном и просвјетном пољу. Била је позната у Боки као Катица соколица. Катица је била римокатоличке вјере и велика поборница братске слоге православних и римокатолика. За време рата осуђивала је рад комуниста. По наређењу "Орјенског штаба" 13 фебруара 1942. одведена је и код села Репаје убијена и бачена у један поток. (27) Учитељице и сестре Јелка и Кико Пипер биле су чланице сокола. У соколској јединици Мојдеж 1934. Јелка је била просветар а Кико књижничар. (28) Кико Пипер је побегла из НДХ у Србију 1941. и за време рата била је учитељица у Совљаку. Јелка Пипер је Други светски рат провела у кући Пипера у Баошићу у Боки Которској.

На Видовданском соколском сабору одржаном 1919. у Новом Саду сви соколски савези ујединили су се у Соколски Савез С.Х.С. Жупа Мостар радила је на ширењу соколских друштава у Црној Гори и Боки. Соколска друштва у Херцег Новом, Ђеновићу, Бијелој, Зеленики, Тивту, Котор-Ластви, Будви и Цетињу залагала су се за оснивање жупе Његош. У Котору је 22. априла 1928. конституисана жупска управа жупе Његош.

После Првог светског рата Савез сокола посветио се привредној и културној изградњи Приморја а посебно села. Жупа је развила свој рад у правцу пропаганде задругарства, трезвености и штедње. Са увођењем шестојануарске диктатуре држава је настојала да пружи подршку соколима као патриотској организацији.

Соколство је било у фронталном сукобу са католичким верским организацијама, што је прерасло у отворени сукоб после бискупске посланице. Док су которски бискуп др. Франо Ућелини Тица, др. Никола Добречић, арцибискуп барски и примас српски, и део католичког свештенства подржавали Савез сокола, нападали су их део сепаратистички опредељеног свештенства и крижари. Жупа Цетиње је била подељена на 4 окружја од којих је 2 окружје са седиштем у Тивту обухватало Приморје. Плажа „Соколовац” служила је за таборовања сокола.

На Шестој главној скупштини Савеза Сокола Краљевине Југославије одржаној 7. јуна 1936. одлучено да се уведе Соколска Петрова петољетка, која је требало да траје пет година. Правила Соколске Петрове петољетке одобрена су на састанку делегата Соколских жупа Цетиње, Мостар и Сарајево на ,,Соколовцу” код Траста-Пржна (Тиват) 8. августа 1937. године. Лист „Дубровник”, чији је уредник био Кристо Доминковић, члан сокола у Дубровнику, писао опширно о раду сокола у Боки Которској. Учитељи и учитељице били су главни соколски просветари на селу. Соколи у Боки Которској су се трудили да обележавају све догађаје везане за ослободилачке традиције српског народа. После Априлског рата соколска жупа и друштва забрањена су од стране окупатора.

Српски Соко Херцег Нови обновио је свој рад и данас делује у Боки Которској заједно са бокељским српским друштвима (Коло Српских Сестара, Матица Боке ...).

 

Саша Недељковић

члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :

1. Небојша Рашо, „Српски Соко Херцег Нови”, Херцег Нови 2008, стр. 46 ;

2. „Соколство“, бр. 61-64, минијатурна библиотека, издање књижаре „Славије“, 1929, Нови Сад, стр.116-117;

3. „Жупа Мостар; „Соколски гласник“, Год.XI, Љубљана 1. јула 1929, бр.13, стр.12; „Соколска жупа у Мостару”, „Соколски гласник“, Загреб, 1920, бр. 4, стр. 205; „Окружни слет жупе Мостарске у Тивту”, „Соколски гласник“, Загреб, 1921, бр. 11, стр. 392, 393; „Соколска жупа Мостар”, „Свеславенско соколство”, Београд, 1930, стр. 126;

4. „Жупа Цетиње“, „Соколски гласник“, Год.XI, Љубљана 1. јула 1929, бр.13, стр.11; Бр. Гавро Милошевић, старешина Цетињске жупе, „Соколска жупа Цетиње”, „Свеславенско соколство”, Београд, 1930, стр. 98, 99;

5. „Соколско друштво у Ђеновићу”, „Соколски гласник“, Загреб, 1922, бр. 7, стр. 222;

6. „Соколска Жупа Мостар”, „Соколски гласник“, Загреб, 1922, бр. 11, стр. 363;

7. „Соколско друштво Тиват”, „Соколски гласник”, Љубљана, 8 јануара 1931, бр. 2, стр. 3;

8. „Соколско друштво Бар”, „Соколски гласник”, Љубљана, 23. децембра 1931, бр. 53, стр.3;

9. „Извештај тајника Жупе о раду у 1936 године”, „Гласник Соколске жупе Цетиње”, Цетиње, 1 маја 1937, бр. 5, стр. 83;

10. „Извештај о раду Отсјека за соколске чете и пољопривреду Соколске жупе Цетиње за годину 1936”, „Гласник Соколске жупе Цетиње”, Цетиње, 1 маја 1937, бр. 5, стр. 88, 98, 111;

11. „Просвјетни извештај за 1936 годину”, „Гласник Соколске жупе Цетиње”, Цетиње, 1 маја 1937, бр. 5, стр. 89, 90, 101, 105, 106;

12. Растодер Шербо,Јасмина, „Др. Никола Добречић, арцибискуп барски и примас српски”, Будва, 1991, стр. 63, 94, 112- 115, 137, 142; „Правила омладинског друштва „Братимство” у Ст. Бару”, Јасмина Растодер, „Од Братимства до Јединства”, Бар, 1998, стр. 97;

13. Јадрански, „Други радни збор учитеља Боке Которске”, „Дубровник”, Дубровник, 24 априла 1937, бр. 12, стр. 3;

14. „Соколски састанак”, Вести, „Око соколово”, Београд, 1 марта 1937, бр. 4, стр. 84;

15. „Соколска сједница на Цетињу”, „Дубровник”, Дубровник, 20 марта 1937, бр. 7, стр. 2;

16. Ж. „Соколи из Боке на вијећању”, „Дубровник”, Дубровник, 24 априла 1937, бр. 12, стр. 3;

17. „Соколско славље на Цетињу”, „Вијести из Боке”, „Дубровник”, Дубровник, 22 мај 1937, бр. 16, стр. 3;

18. Јадрански „Основана Соколска чета у Леденицама”, „Дубровник”, бр. 36, Дубровник, 2 Октобар 1937, стр.3;

19. Јадрански, „Сок. Чета у Кавчу осветила је своју чесму”, “Дубровник”, бр. 36, Дубровник, 2 Октобар 1937, стр.3;

20. Јадрански, „Соколска чета у Мојдежу осветила је заставу”, „Дубровник”, бр. 36, Дубровник, 2 Октобар 1937, стр.3;

21. Ж. „Јубилеј Соколског друштва Бијела”, ,,Дубровник”, бр.24, Дубровник, 10 Јули 1937, стр.3;

22. „Соколска чета „Кривошије”, „Дубровник”, Дубровник, 10 Јули 1937, бр.24, стр.3;

23. „Соколска Петрова Петољетка 1936-1941”, штампарија „Напредак”, Издање Соколске жупе Цетиње, стр. 1, 3, 4, 6;

24. Коло српских сестара-Котор (Бока), „Годишњи извештај о раду Главног одбора Кола Српских Сестара у Београду за 1936-37 пословну годину”,

„Вардар XXVI Календар Колa Српских Сестара за просту 1938 годину”, Београд, стр. 46, 47;

25. „Дирљива свечаност у Рисну”, „Дубровник”, 20 јула 1940, бр. 28, Дубровник, стр.3,4;

26. Небојша Рашо, „Српски соко Херцег Нови”, Херцег-Нови,2008, стр. 82;

27. "Пакао или комунизам у Црној Гори" свеска број 1, Издање "Гласа Црногорца" - Цетиње, стр. 11;

28. Уредио Анте Брозовић, „Соколски зборник”, књига I, Београд 1934, стр.