У Бановини Хрватској соколи су били изложени нападима на соколска друштва и запоседања соколских домова. Нападани су и соколске старешине као што је био старешина Соколске жупе Мостар Чеда Милић. Напада на соколе и њихову имовину било је такође и у Боки Которској у Зетској бановини. У вези са прилагођавањем новонасталим условима Савезу Сокола се наметнула потреба реорганизације и чврстог повезивања народа у једну организациону целину. Зато су уведене две нове организације 1940. братства и повереници. У објашњењима је истакнуто да у местима где није било услова за оснивање соколских јединица требало је оснивати братства и повереништва. Најважнија делатност је била народна одбрана посебно у национално угроженим крајевима. Као разлог увођења наводила се и потреба да се испитају сви услови и изврше све припреме пре оснивања соклских јединица. Тај посао су требала да раде повереништва и братства. У случају обуставе рада друштва или чете остајало је повереништвоили братство да у бољим временима обнове рад соколских јединица. Био је упучен апел свим пријатељима соколства да схвате да се ту не врши само организациони посао „већ један велики стваралачки замах који ће преко оснаженог соколства донети неслућену корист отаџбини и народу”. (1) Савез Сокола издао је 1941. брошуру „ Оснивајте Соколска Братства и Повереништва”. Брошуру су потписали др. Владимир Белајчић и секретар Јово Бакић. У брошури се истицало да постоји потреба за оснивањем братстава и повереништава. Било је много места где није било могуће основати соколске јединице, јер за то није било услова. Управо у тим местима је било потребно деловати. У национално угроженим крајевима требало је деловати кроз Братства. Повереништва и братства требала су да испитају све услове, изврше савесно све припреме и соколске јединице поставе на сигурне темеље. Са гашењем друштава и чета угасила би се соколска жижа у месту где су угашена. Да би поново радила требало је све из почетка. У брошури се истицало : „ сви они којима су догађаји последњих времена отворили очи да сагледају јасно велику националну потребу да соколство буде што снажније, остаје да оне искористе ову установу Братстава и Повереништава да би Соколству дали снагу и ширину која му је потребна да изврши све задатке према Краљу, Отаџбини и народу у овим пресудним часовима.” При Савезу Сокола био је образован „ Отсек за организацију”. Одсек је имао поверенике у управама жупа преко којих је одсек стајао у вези са управама жупа. Жупе су требале да размотре питање оснивања братстава и повереништава у свим местима где су постојала друштва и чете које су морале бити укинуте.(2) У Правилнику Соколског братства истакнуто је да је братство саставни део соколске јединице. Задатак соколског братства био је да у месту шири соколску идеју, прикупља припаднике, негује соколску гимнастику, шири просвету и да преузима све неопходно за успешан развој соколске мисли. За оснивање соколског братства било је потребно 6 чланова или чланица, дозвола матичне јединице и одобрење жупе. У Правилнику соколских повереника писало је да се повереник поставља у местима где нема потребних услова за оснивање братстава, чета или друштава. Повереника је постављало соколско друштво. Задатак повереника био је да врши пропаганду соколске идеје, да припреми све потребно за оснивање соколске јединице или братства. Где је соколско друштво престало са радом повереник је преузимао инвентар и архиву, и вршио пропаганду за обнову укинуте јединице.(3)

У листу „Соколски гласник“ истицало се да су са много страна долазиле вести о акцији жупа и друштава на организацији Соколских братстава и повереништава. Циљ је био повезивање свих крајева земље у соколску организацију. Њиховој организацији је Савез СКЈ поклањао велику пажњу. Свака вест о новом братству и повереништву био је још један доказ животне снаге соколства и његове спремности. У Савезу СКЈ сматрали су да је то знак да народ у своје соколство гледа са надом и поверењем. Очекивали су од жупа и друштава извештаје који су требали да донесу нове доказе о ширењу соколства у народу. Истицали су соколима да све зависи од њих. (4) Као одговор на апел из Новогодишње посланице Савеза Сокола К.Ј. : „Да не буде ни једног места ни села у Југославији, где Соколство неће имати своју организацију” у „Соколском гласнику“ објављено је из Сремске Митровице, да је на подручју среза проведена соколска организација у свим местима. Није било ни једне општине у којој није постојала соколска јединица. Нове јединице основане су у Лежимиру (чета) и у Шуљему, Гргуревцима, Чалми, у Босуту (братства). У свим осталим местима постојале су врло агилне соколске чете, чије је матично друштво било у Сремској Митровици. Највећу заслугу за успех имао је стари соколски радник, Димитрије Рашић, срески и школски надзорник, који је успео да у потпуности изврши апел савезног вођства. (5) Са друге стране настављани су напади на соколе и соколске домове. У „Соколском Гласнику” је истакнуто : „Пишу нам из Јајца : Недавно је изведен напад на наш соколски дом, па је новоподигнута ограда око дома на више места проваљена. Ствар је пријављена полицији и кривци су пронађени. Зову се Ивица Франић, Анто Франко и Драго Ладан. Утврђено је да су пре тога певали у некој кафани изазивачке песме уперене против Југословена, а затим су починили поменуто дело. Кривци су ипак кажњени.” (6)

Савез Сокола је био суочен са нападима на соколска друштва и заузимањем соколских домова. Долазило је до гашења соколских друштава и чета. Савезу Сокола се наметнула потреба реорганизације. Зато су уведене две нове организације 1940. братства и повереници. Савез Сокола издао је 1941. брошуру „ Оснивајте Соколска Братства и Повереништва”. Било је много места где није било могуће основати соколске јединице, јер за то није било услова. Управо у тим местима је било потребно деловати. У национално угроженим крајевима требало је деловати кроз Братства. Повереник је постављан у местима где није било услова за оснивање соколских братстава, чета или друштава. Повереник је био задужен да врши пропаганду соколске идеје, да припреми све потребно за оснивање соколске јединице или братства.

Саша Недељковић, члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :

  1. „Соколска братства и повереништва”, „Око соколово“, Београд, 1940, бр. 7, стр. 111-112;

  2. „ Оснивајте Соколска Братства и Повереништва”.Београд 1941. стр. 4,5,6;

  3. „ Оснивајте Соколска Братства и Повереништва”.Београд 1941. стр. 9, 10, 14, 15;

  4. „ Путем новог соколског апостолства”, „Соколски гласник“, Београд, 12 јули 1940, бр. 28, стр. 1;

  5. „ Срез сремско-митровачки је соколски!” ”, „Соколски гласник“, Београд, 31 јануар 1941, бр. 5, стр. 5;

  6. „Оштећење Сок. Дома у Јајцу”, „Соколски гласник“, Београд, 31 јануар 1941, бр. 5, стр. 2;