Соколска жупа Осијек настала је 1920. из једног дела Српске соколске жупе Фрушкогорске. Фрушкогорска жупа основана је 16 октобра 1906. од друштава Српски соко у Осијеку, вуковару, Шиду, Винковцима и Даљу. Друштва су 1912. прикупљала прилоге за Црвени Крст.

У Осијеку су приређене јавне вежбе 1912. и 1913. Соколису посетили Сомбор 1913. и у хотелу Слобода приредили академију. Извршен је 1914. претрес код свих функцијонера Српског сокола. Плењене су књиге Српске књижевне задруге, календари, ... . Секретар Српског сокола, судија Владимир Белајчић затворен је у тамницу из које је пуштен 1915. Соколи су прославили песника Иву Војновића у Осјеку маја 1918.

После ослобођења 1918. соколска друштва обновила су свој рад, њихови изасланици учествовали су на Видовданском соколском сабору у Новом Саду 1919. Осјечка соколска жупа основана је 1920. У њу су ушла друштва Жупања, Винковци, Вуковар, Осијек, Валпово, Доњи Михољац, Илок, Ђаково, Нашице, Пожега, Славонски Брод и Нова Градишка. За старешину изабран је Иван Крсто Дончевић, а за заменика Мита Петровић. Жупа је приредила II. Покрајински слет 28-30 јуна 1921. у Осијеку. На слету је било из редова само Осјечке жупе 1.000 вежбача. (1) Избегли руски соколи наставили су свој рад у Земунском друштву. У Земуну су наставили рад Феодор Гопуренко, Иван Митрохин и И. Максутов. Прва двојица су били предњаци Тифлиског соколског друштва и наставили су да раде у земунском соколском друштву. Њиховим залагањем добило је земунско друштво на Слету у Осијеку две дипломе и то једну за мушкарце а другу за жене. (2)

Жупа је учествовала на слетовима у Марибору, Осијеку, Сарајеву, Загребу и Љубљани. Такође на свесоколским слетовима у Прагу 1920. и 1926, на слету пољских сокола у Познању и покрајинском слету чехословачких сокола у Плзњу 1929. Од 1925. основана су нова друштва у Боботи, Жупањи, Даљу, Новој Капели, Мирковцима, Чепину, Воћину, Дарди, Белом Манастиру и Нашицама. (3)

Група чланова и чланица Соколског друштва Бели Манастир учествовала је крајем маја 1938. у народним ношњама из њиховог краја на фестивалу народних игара у Београду. После фестивала посетили су Опленац. (4)

Соколско друштво Воћин (жупа Осијек) приредило је априла 1939. у оквиру Петрове петолетке хигијенску изложбу у својој соколани. Изложбу су посетили сви припадници друштва и око 450 нечланова. Друштвени лекар одржао је предавање о анатомији, туберкулози, алкохолизму, а за мајке још предавање о нези и исхрани детета. Изложба је била намењена првенствено члановима сељацима, да се путем њих дође до виднијег хигијенског напретка села. (5)

Соколска друштва приређивала су таборовање у околини. Руско соколско друштво у Осијеку приредило је 1939. трећу годину за редом логоровање деце и женског нараштаја у Воћину за 19 учесника. На летовању је био дневни ред : јутарња гимнастика, просветни рад из националних предмета, купање, шетња и игре. Храна је била раздељена на пет оброка. Након 29 дана деца и нараштај вратила су се у Осијек свежа и опорављена. Мушки нараштај био је 1939. у покрајинском логору у манастиру Милково (Лапово), где је прошао течај војне обуке I степена. (6)

После стварања Бановине Хрватске власти ХСС је користио своју власт да сузбија прославе државних празника. У Осијеку су државни и соколски празник Дан Уједињења 1939. прославила соколска друштва Осијек Матица и Осијек доњи град заједно у дому Соколског друштва Матица. Прослави су се придружили и добровољци, који су због стварања Бановине Хрватске желели да истакну своју љубав према држави, за коју су се борили и коју су својом крвљу стварали. На прослави старешина жупе Душан Круљ је након поздрава представницима војних и цивилних власти, културним и хуманитарним друштвима, добровољцима и пријатељима соколства упутио срдачан поздрав соколима и соколицама који „у овим бурним временима остадоше на својим позицијама, да без страха и узмицања, без користи и славе бране своје соколске идеале…”. У свом говору је истакао : „Ми не отступамо ни пред пометености, која се појавила на броду када се нашао на узбурканом мору, ни пред кукавичлуком оних што само за себе траже спас. Ми Соколи верујемо у снагу нације и у оживотворење њезиних великих задатака, и то поуздање ми ћемо носити од огњишта до огњишта, од колибе до палате и од колевке до гроба.” Затим су следиле декламовање нараштајца Родољуба Рељића „У соколском дому”, … и Драгана Мишћевића „Уједињење”. Српско певачко друштво „Гусле” отпевало је под управом проф. Душана Зебића „Соколско поздрав”, „Југословенску химну” и соколску химну „Ој Словени”. (7) Гласник Жупе Осијек био је часопис „Братство“.

Саша Недељковић

члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :

1. „Свеславенско соколство”, Београд, 1930, стр. 140;

2. Н.Д.Д., „За руске Соколе !”, „Соколски Гласник”, Загреб, 1922, бр. 1, стр. 28, 29; Мирослав Војновић, „Соколска Жупа Београд”, „Соколски Гласник”, Загреб, 1922, бр. 2, стр. 49;

3. „Свеславенско соколство”, Београд, 1930, стр. 140;

4. „Сд. Бели Манастир“, „Братство“, Осијек, јули–аугуст 1938, бр. 7–8, стр. 134;

5. „Братство“, Осијек, 15 априла 1939, бр. 4, стр. 65;

6. „Логоровање деце и женског нараштаја”, „Братство”, Осијек, 15 новембра 1939, бр. 11, стр.218;

7. „1 децембар на територији осјечке жупе”, „Братство”, Осијек, 15 децембра