Соколска друштва настојала су да помогну оскуднима и избеглицама. На Нову 1935 годину у новотвореним просторијама Соколског друштва у Сјетлини, жупа Сарајево, обучено је 26 деце. Деца су била већином ђаци основне школе. У свему 11 дечака и 15 девојчица.

Дечаци су добили одело, кошуљу и чарапе, а девојчице топлу хаљину, кошуљу и чарапе. Овој свечаности присуствовао је одбор, па је сестра управитељица школе одржала говор деци, истичући заузимање сокола, да су их обукли у тешке зимске дане. После тога су деци подељене кесице бонбона, које им је одбор даровао. Затим су се одборници упутили у три разна правца по селима соколске чете у Горњој Прачи, да прегледају ћистоћу домова, као и чланова чете и њихових породица. Одборници су ишли по непроходним глибовима забачених села. При прегледу домова давали су упуте о чистоћи и здрављу.(1) У Сарајеву је 27. јануара 1935. одржана смотра чланства соколског друштва Сарајево. Смотру је отворио Алекса Старчевић и изложио задатке “Соколске помоћи невољнима”. О томе је говорио и Радмило Грђић. (2)

Савез Сокола упутио је 1935. соколским јединицама апел за помоћ оскуднима. У апелу се истицало да је суша довела целу земљу у тешко економско стање и тиме појачала економску кризу. У појединим крајевима земље последице су се манифестовале у најгрубљој форми, и која ће се нарочито тешко осетити у првим данима зиме. У апелу су предвиђали “да ће у најскоријој будућности почети скапање од глади код људи и липсавање код стоке, чиме ће сва ова беда добити своју катастрофалну форму. .... И Управа Савеза СКЈ, схватајући пуну озбиљност ове беде .... решила је да преко свију својих јединица преузме акцију за прикупљање људске и сточне хране и свега осталог ... .” (3)

Због тешког стања и оскудице која се осећала у Херцеговини, Црној Гори и Далмацији Социјални одсек Савеза Сокола упутио је апел соколским друштвима ради смештаја сиромашне соколске деце код породица имућнијих сокола. Деца су била на исхрани и нези док су трајале тешке прилике код породица деце. На апел Савеза прво се одазвало Соколско друштво Свилајнац, малено место у жупи Крагујевац, које је примило на негу, уздржавање и школовање 15 сиромашне деце из жупе Мостар. (4)

На Св. Николу 1936. у Соколском друштву Раб приредила су деца приредбу, на којој је даван комад “Св. Никола”. Тог дана подељено је сиромашној деци дарова који су вредели око 500 динара. На Бадњак 1936. подељено је деци дарова који су вредели преко 1.000 динара и то највише у намирницама, а много и у роби. Осим тога подељено је и робе која је сакупљена код чланова сокола у месту. Чланице су организовале зимску кухињу за сиромашну соколску децу из које је давана храна у току три зимска месеца. До јануара 1937. било је прикупљено што у новцу што у натури у вредности од преко 6.000 динара.(5)

Соколско друштво Раб је за време зиме од 7 јануара до 15 априла 1937. давало храну за 29 сирочади малих сокола. Малишани су нашли своје склониште у соколском дому. Истовремено је подељено 2.802 оброка за ручак, а осим тога и доста хране сиромашним породицама.Хумана делатност друштва вођена је од 

посебног одбора који је стално месечно прикупљао прилоге. Социјална акција друштва Раб настављена је током соколске Петрове петољетке. (6)

Соколска жупа Београд сарађивала је са Акционим одбором за зимску помоћ у Београду. Сакупљање помоћи за сиротињу 1937. вршено је у Београду први пут. На позив Акционог одбора зимске помоћи Соколска жупа Београд учествовала је у прикупљању помоћи за београдску сиротињу. Првог дана акције 24.јануара 1937. по кошави и мразу од минус девет степени соколи су кренули са двоје ватрогасних кола и шест кола са упрегнутим коњима. Било је 8 екипа, углавном из соколске коњице. На колима су развили беле заставе са црвеним срцем, знаком соколске добротворне акције. Жика Гаврић, стари соко и „Душановац” са своја два сина учествовао је као вођа једне од група. Својим присуством по невремену, када ни пса није било на улици, соколио је све присутне и давао им савете : „Браћо! Годинама скупљам прилоге у добротворне сврхе. Није то лако. Наићи ћете на затворена врата а неко ће вам их пред носем залупити и на вас се издрати. Али ви не заборавите да сте соколи и ради чега сте дошли, па и таквима кажите : хвала!”. Са једних кола се чула песма „Хајте браћо, хајте сестре …”. Соколи су куцали на безбројна врата и чекали. Негде се појавила чупава глава слушкиње која је одмах залупила врата и рекла : „Господа спавају!” Негде је вредна домаћица отварала врата и позивала их да се угреју. Извињавала се што није спремила пакет јер није знала за њихов долазак. Одзив грађана био је добар а било је и реакција упућених соколима да помажу лењивце и беспосличаре или да не могу добити кућне помоћнице од како је општина почела да дели зимску помоћ. Они које су називали средњи сталеж давали су широке руке. Чиновници и занатлије сами су позивали соколе да сврате по већ спремљене пакете, када су изгубљене наде, хтели да се враћају у полазну станицу. Дешавало се да нека група сокола, преварена бедним изгледом неке куће, прође поред ње. Али укућани који су их очекивали и са прозора угледали, довикивали су им да сврате. Одатле се износило по десет пакета одела и хране. Благодарећи таквима акција је успела. Првог дана акције сакупили су вагон одела и намирница. (7) Највише је давано обуће и одеће. Мушких, женских и дечјих ципела и каљача било је највише. Женских ствари било је много мање него мушких. Дарована је и једна соколска одора старијег члана, који је набавио нову. Сакупљено је доста хране. Највише је давано кромпира и пасуља, затим брашна, риже, сира, масти, путера ... . Било је доста и меснате робе. Све је било класирано и спремљено да се подели сиротињи. (8)

Скупљање је настављено 31 јануара, 7 и 9 фебруара. За 4 дана колико је трајала акција сакупљено је 4 вагона одела и хране и 15.000 динара. Све то предато је Градском поглаварству које је имало тачан списак градске сиротиње. Око хиљаду породица са десетак хиљада чланова привремено су збринути овом акцијом. Са оваквом акцијом соколи су желели да наставе даље и да на време помогну београдској сиротињи (9). Од стране Соколске жупе Београд акцију је водио инг. М. Коварж а од стране Акционог одбора др. Реља Аранитовић. (10)

Рад је схваћен као саживљавање са народом а уједно као прелазак преко ограде соколане (11). Одбор за зимску помоћ био је под покровитељством кнегиње Олге. Делегати Соколске жупе Београд у одбору били су Петар Чоловић, начелник и Ђорђе Станојевић прочелник социјалне секције жупе. (12) На позив Акционог одбора за зимску помоћ, 1938. жупа је прикупљала помоћ за сиротињу пред 

Божићне празнике, и то у одећи, обући, огреву и намирницама. Помоћ је прикупљана 4, 5 и 6 јануара 1938. Учествовало је 9 екипа са 60 чланова-сокола. Прикупљено је око 30.000 динара. Сва домаћа штампа пратила је чланцима рад сокола, а у дневним листовима изашли су снимци са акције. За сиромашне соколе који су се одбору пријавили, додељена је одећа и обућа. Пружена је помоћ за 1.600 породица. (13) Соколи су прикупљали прилоге у храни, оделу и гориву за зимску помоћ. Групу је предводио Воја Тодоровић, пуковник у пензији, Град је био подељен на реоне, а у сваком реону је сакупљало 7 сокола, чланова и нараштајаца. (14)

Соколи су прикупљали помоћ и на територији жупе Београд. На позив матичног друштва из Старе Пазове Соколска чета у Голубинцима приступила је прикупљању прилога за пострадале од временских непогода. Истакли су да су прихватили позив вољни увек помоћи ближњем. Соколска управа замолила је све имућније мештане, да сиромашнима притекну у помоћ са колском спрегом и радном снагом. (15)

Почетком јуна 1939. град Карловац задесила је велика поплава. Карловачки соко отворио је у својим просторијама кухињу. Кухиња је радила шест дана. Подељено је неколико стотина оброка и много остале хране, хлеба, саламе ... . Акцију сокола материјално су помогли Црвени крст и градска општина, а у кухињи су поред соколског чланства, радили и војници.(16)

После стварања Бановине Хрватске 1939. из Хрватске су почеле да пристижу избеглице у Београд. Жупа Београд је за избегле соколе отворила кухињу новембра 1939. (17). Социјална акција Жупе 1940. сведена је на збрињавање избеглица. Пружали су помоћ и избеглицама из Чешке и Пољске. Соколско друштво у Великој Кикинди приредило је децембра 1939. соколско вече у оквиру Петрове петолетке. Прочитано је писмо чехословачког посланика у Паризу Осуског, које је упутио соколима и грађанима у Великој Кикинди, захваљујући на гостопримству указаном избеглицама из Чехословачке, у марту 1939. (18)

Италијанска авијација је 5. новембра 1940. године бомбардовала Битољ. Жупа Београд послала је новчану помоћ а уједно и ангажовала све своје јединице да прикупљају прилоге за пострадале у Битољу. (19)

 

Саша Недељковић

члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :

 

1. „Добротворни и здравствени рад”, „Соколски гласник”, Љубљана, 1 фебруара 1935, бр. 6, стр. 6;

2. „Смотра”, „Соколски гласник”, Љубљана, 22 фебруара 1935, бр. 9, стр. 5;

3. „Соколска акција за зимску помоћ оскуднима”, „Соколски гласник”, Љубљана, 6 децембра 1935, бр. 46, стр. 1;

4. „Соколска социјална акција за збрињавање наше сиромашне деце“, „Соколски гласник“, Љубљана, 20 марта 1936, бр. 12, стр. 1;

5. Е.Б, „Раб.-Приредбе Сок. друштва”, „Соколски гласник“, Београд, 22 јануар 1937, бр. 1, стр. 8;

6. „Социјална акција Соколског друштва Раб”, „Соколски гласник”, Београд, 8 мај 1937, бр. 13, стр. 8;

7. М: А. В., „Соколском снагом свом“, „Око Соколово“, Београд, 1 марта 1937,

бр. 4, стр. 67, 68; „Београдски Соколи и акција зимске помоћи”, „Соколски гласник”, Београд, 5 фебруар 1937, бр. 2, стр. 7;

8. „Београдски Соколи и акција зимске помоћи”, „Соколски гласник”, Београд, 5 фебруар 1937, бр. 2, стр. 7;

9. М: А. В., „Соколском снагом свом“, „Око Соколово“, Београд, 1 марта 1937, бр. 4, стр. 67, 68;

10. „Београдски Соколи и акција зимске помоћи”, „Соколски гласник”, Београд, 5 фебруар 1937, бр. 2, стр. 7;

11. Др Реља Аранитовић, „Хумани рад сокола”, „Око Соколово“, Београд, 1 марта 1937, бр.4, стр. 66-67;

12. „Соколи и акција за зимску помоћ”, Соколски живот, „Око Соколово“, Београд, 4 фебруар 1938, бр.2;

13. Војислав Тодоровић, „Извештај о раду социјалног отсека”, стр. 47, „Годишњи извештај о раду Соколске жупе Београд за XIX редовну годишњу скупштину 26 марта 1939.” „Око Соколово“, Београд, 26 марта 1939, бр. 3 и 4;

14. „2, 3 и 4 јануара 1939”, Вести, „Око Соколово“, Београд, 1 фебруара 1939, бр. 2;

15. „Соколска чета у Голубинцима”, Соколски живот, „Око Соколово“, Београд, 15 јун 1938, бр. 6;

16. „Соколска помоћ у невољи”, „Соколски гласник”, Београд, 23 јуна 1939, бр. 25, стр. 4;

17. Вести, „Око Соколово“, Београд, 1940, бр. 3;

18. „Кратке вести из нашег Соколства”, „Соколски Гласник”, Београд, 22 децембар 1939, бр. 51, стр. 2;

19. „Кратке вести из нашег Соколства”, „Соколски Гласник”, Београд, 22 децембар 1939, бр. 51, стр. 2;