У спомен Тиршу приредио је чехословачки одсек Соколског друштва Београд “Матица” 28.марта 1931. академију у Чехословачком дому у Београду. Било је присутно бројно чланство београдских соколских друштава. Између осталог чланице су извеле тачку “Наше приморје” од Војновићеве. За музику су коришћени приморски мотиви. Тачка је била посвећена старешини друштва адмиралу Прици. (1)

 

Београдска соколска друштва заједно са земунским приредила су 29. марта 1931. у дворани Сокола I академију у част делегата на скупштини Савеза Сокола. Присуствовали су сви делегати жупа заједно са старешинством Савеза и представницима ЧОС В. Штепанеком, А. Крејчи, пољског соколства Т. Замојским, руског савеза Артамоновим и великим бројем чланства из Београда и Земуна. Пре почетка програма старешина Сокола Београд I Јово Бакић поздравио је присутне делегате и пожелео им пријатан боравак. Тачке су изводили мушка деца и женски нараштај из Земуна, женски и мушки нараштај друштва Београд I, чланице из чехословачког одсека, чланови и чланице из руског одсека, чланице из друштва Београд “Матица”, чланови и чланице из друштва Београд I. (2)

Соколско друштво Београд II приредило је 5. априла 1931. свечану академију у Народном позоришту. Били су присутни министар просвете Божа Максимовић, Чехословачки посланик др. Флиедер, председник општине, ... . Академију је отворио старешина друштва др. Рибар пред пуном двораном најотменијег београдског света. После говора мушки нараштај извео је вежбу 2Ој летни сиви Соколе”. Вежбали су и певали песму истовремено. Музика је пратила и допуњивала комбинацију вежбе и песме. Женска деца извела су вежбу “Буђење пролећа”. Женска деца су као анђелчићи играла, затим су им се придружили велики клобуци, бели са црвеним пегама, који су представљали печурке. После њих долетели су лептири, затим су долетеле и две буба-маре са црвеним крилцима и црним пегама. Весела дечја игра престављала је буђење пролећа. Мушка и женска деца приказала су у “Нади Истре” соколску бол за браћом у туђини. Музика и покрети тумачили су дубину те боли. Женска деца извела су “Игру у Пољу”. Мушки нараштај извео је вежбу “Петица”. Женски нараштај извео је вежбу “Око огња”. Чланови и чланице друштва су у морнарским костимима извели вежбу “Море Адријанско”. Двораном су се орили бурни поклици и пљескање. Чланови су приказали неколико тежих састава у вежби “На разбоју”. Женски нараштај извео је вежбу “Валцер” на Шопенову музику. Мушки нараштај извео је вежбу “Еј трубачу”. За вежбу била су изабрана истакнутија места из појединих националних и соколских песама. Чланице су извеле вежбу “Источњачки мотиви”. Чланови су извели завршну вежбу “Деветка”. Чланови друштва Милан Роксандић, Љубица Павичевић, Виктор Прегел и Хајрудин Ћурић дали су своје радове за академију. (3)

Академија жупе Београд у Народном позоришту 1940. приређена је у част гостију краља Петра II, који су позвани на прославу Материца у двору из средишта бановина и Београда. На академији су учествовала соколска друштва Београд-Матица, Београд I, II, III, Земун-Матица, Панчево и Смедерево и чета Болеч. Академија је почела говором старешине жупе инж. Светислава Вучковића и 

свирањем химне. Затим су млађа деца Београд-Матице извела вежбе са пушкама од Р.Бана-Шмита и мушка деца Сокола Београд III скупине од Ф.Азабагића. Млађа женска деца Београд-Матице одиграла су Косовске народне игре од А.Жица, а мушки нараштај истог друштва слетске вежбе 1941 од Р. Бана. ... Соко Смедерево вежбали су Југословенску трилогију од Х. Милошевића. ... Донка Шпичек рецитовала је „Соколицу”, а Сташа Анђелковић „Соколску заклетву”. Академија је завршена са “Хеј Словени”.(4) Соколска жупа Београд приредила је 1940. свечану академију у Народном позоришту. Програм је почео свирањем државне химне. Старешина жупе Веља Поповић подсетио је на балканске ратове и на борбе за ослобођење и уједињење у Првом светском рату. Подвукао је демократско уређење старе Србије и њен културни напредак. Морална снага Србије донела је Куманово, а затим Цер, Рудник и Кајмакчалан. У свом говору истакао је : „Наша слобода створена је крвљу. Соколство прославља Први децембар као свој највећи празник, … “. Певачко друштво „Станковић” певало је Десету руковет од Мокрањца, а жупска соколска музика извела је Бродилову „Српску рапсодију”. Између осталих тачака чланице Сокола II вежбале су „Народне мотиве” од Љубице Јовановић. На крају академије словенску химну, „Ој Словени” су уз пратњу музике певали сви присутни. (5)

 

Саша Недељковић

члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :

 

1. „Академија”, „Соколски гласник”, Љубљана, 30. априла 1931, бр. 18, стр. 3;

2. М.Б.Н. „Академија у част делегата, пригодом годишње скупштине савеза СКЈ”, „Соколски гласник”, Љубљана, 23. април 1931, бр. 17, стр. 5;

3. „Академија”, „Соколски гласник”, Љубљана, 23. април 1931, бр. 17, стр. 5;

4. „Жупска соколска академија”, “Соколски живот”, „Око Соколово”, Београд,4 фебруара 1940, бр. 2;

5. „Београдско соколство је приредило Академију у Народном позоришту”, „Соколски гласник”, Београд, 6 децембар 1940, бр. 49, стр. 3;