Соколски филмови због свог просветног обележја приказивани су у школама широм Југославије. У четворогодишњем плану просветног рада тежило се развијању соколске биоскопске мреже, али недостатак средстава је утицао на скромне постигнуте резултате (1). Културно – просветном раду сокола више су одговарали документарни филмови, али због неразвијености биоскопске мреже у краљевини Југославији соколска друштва приказивала су сем документарних и игране филмове.

Друштвени кино-одсек Соколског друштва Корчула приказао је 78 биоскопских представа 1933. Соколски биоскоп је једини у Корчули приказивао забавне филмове. (2) У сарадњи са Јадранском стражом и „Путником”, соколска друштва су пропагирала летовања на Јадрану. Соколско друштво у Вршцу приредило је четири филмске представе о лепоти Јадранског мора 8 и 9. марта 1926. за школе, грађанство и војску. Том приликом одржано је предавање о важности Јадранског мора. Филмове су добили од Јадранске страже.(3)

Секција Савезног Просветног Одбора снимила је летовање нараштаја суботичког соколског друштва на Палићу. Филм на уској траци (16 мм) „Летовање соколског нараштаја на Палићу“ трајао је пола сата. Био је један од првих документарних филмова које је снимила Савезна соколска филмска секција 1931. У филму „Летовање у Палићу“ I део, било је приказано : Град Суботица, Станица, Главна улица и Градска кућа, Позориште, Споменик Јована Ненада, Градска кућа, Језеро Палић, Обала језера, Шеталиште на Палићу, Соколовац, Нараштај на спавању, устајање, Јутарња молитва, Дизање заставе, Јутарња вежба, Бацање кугле, Скок у даљињу, Скок у висину, скок са мотком, Вежбе на столу, Вежбе на круговима, Трчање, Бацање диска, Бацање копља, Вежбе на води. (4)

Просветни одбор Савеза Сокола приказао је филм о IX свесоколском слету у Прагу на просветном течају Соколске жупе Београд. (5)

Приликом Ускршњег окружног излета, који је приредио „Путник” по Босни и Далмацији, др. Капамаџија, референт Соколског Просветног Одбора за филм, снимао је 1933. у Сарајеву, Мостару, Дубровнику, Цавтату, Сплиту, Солину и Трогиру. У филму ,,Излет на Јадран” приказан је пут од Новог Сада уском пругом преко Ужица-Вишеграда. Филм је обиловао лепим сликама и пределима. (6)

Соколска чета Ловас одржала је крајем фебруара 1935. предавања уз помоћ филма. Филмове и филмски апарат позајмила им је Соколска жупа Осијек. По садржају филмови су били просветни али је било и смешних филмова. Просветар Думић предавао је уз филмове. За приказивање филмова били су заинересовани и соколи и грађани. На пројекцијама филмова (четири вечери) било је преко 500 особа. Управа соколске чете замолила је жупу, да јој достави већи апарат, на којем је хтела да прикаже сахрану краља Александра, соколске слетове у Љубљани и Загребу. (7)

У просторијама жупе Осјек одржан је 25 маја 1935. жупски течај за филм. Течај је одржан после конференције окружних просветара, а присуствовао је старешина жупе Димитрије Петровић и чланови управе Просветног одбора. Од жупских јединица послало је своје делегате 16 јединица. На течају је приказан дотадашњи рад, и изложен програм даљег рада. Полазници су упознати са 9 разних апарата за снимање и пројекцију филмова. Течајем је руководио жупски известилац за филм инг. Мужина. (8)

Соколско друштво Цетиње приредило је Масарикову прославу 8. марта 1936. О животу и раду Масарика говорио је професор Симеун Никчевић, који је изложио Масарикове напоре за стварање чехословачке државе и његове везе са јужним словенима. На крају је говорио о Масарику као соколу. После предавања приказан је филм Састанак Краља Александра и Краља Бориса у Београду, и слике из чехословачког соколства и спорта. На крају приказан је филм : “Борба против туберкулозе”. (9) Соколска жупа Мостар је са управом Дома народног здравља у Мостару 1938. приказала 53 пута 10 филмова и 4 серије дијапозитива здравствено-хигијенске садржине. Одржано 12 здравствено-хигијенских предавања. (10)

Соколи су нарочито били поносни на културни филм о теловежби „Ој летни сиви соколе”, који је приказивао таборовање новосадске соколске жупе на Бледу јула 1934. На филму је приказан узоран живот соколске омладине и лепоте словеначких предела. Посело у табору посетила је краљица Марија са синовима. Неколико дана после њих, табор је посетио краљ Александар. Од стране Министарства просвете препоручен је целокупној школској омладини. (11) У “Соколском гласнику” изашло је саопштење да ће Просветни одбор Савеза СКЈ приредити таборовање за око 150 сокола свих категорија са територије жупе Нови Сад на Бледу јула 1933. Предвиђено је да таборовање које је требало да траје 30 дана буде снимљено за филм. (12)

Филм је свечано приказан 19. фебруара 1937. у београдском биоскопу „Уранија” увече и наредних дана. Премијери су присуствовали краљевски намесник др. Иво Перовић, министар војске и морнарице генерал Марић, ... дипломатски представници, чланови управе, просветног одбора и начелништва Савеза СКЈ. Пред само приказивање филма члан управе Савеза Сокола др. Милорад Драгић у свом говору истакао је : „... „Ој летни сиви соколе” јесте апотеоза, песма и химна раду и правим здравим радостима живота.” Филм су режирали Веља Поповић и Михаило Миловановић. Музичку обраду је извршио Светолик Пашћан, а развијање, синхронизовање, копирање и умножавање филма извршено је у Хигијенском заводу у Загребу. У филму се приказују Блед, Винтгар, извор Савице, Триглав, ... . (13)

Пре Другог светског рата филм је приказиван широм краљевине Југославије. Филм је 1937. приказан у Београду, Прилепу, Косовској Митровици, Старом Тргу, Битољу, Приштини, Призрену, Шабцу, Ваљеву, Црвенки, Чачку, Панчеву, Земуну, Зеници, Старом Бечеју, Мостару, Теслићу, Ковину, Крагујевцу и Сарајеву.

Филм је приказан 1938. у Вуковару, Сушине Ђурђеновцу, Јагодини, Новој Градишки, Сиску, Кумбору, Карловцу, Нишу, Ћуприји, Дубровнику, Петрињи, Цриквеници, Новом Врбасу, Битољу, Чаковцу, Зајечару, Загорју об Сави, Сињу, Делницама, Пожаревцу, Нем. Елемиру, Буљкесу, Новом Месту, Сремској Митровици, Вршцу, Бачком Петровом Селу, Славонском Броду, Љубљани, Старој Пазови, Јаша Томићу, Сремским Карловцима, Дарувару, Кутини, Вировитици, Јесеницама, Бледу, Брчком, Бијељини, Корчули, Босанском Шамцу, Сомбору, Лашком, Дебељачи, Храснику и Домжалама. (14)

У оквиру прославе отварања Соколског дома у Сарајеву, 6 новембра 1937. филм „Ој летни сиви соколе” приказан је у биоскопу “Империјал”. Пре почетка филма просветар жупе Сарајево Љубунчић укратко је изнео значај соколства. Пројекцији филма су присуствовали бројни представници војске, банске управе, општине, Савеза СКЈ и Соколске жупе Сарајево, соколи и грађани. (15)

Реакције публике биле су различите. Филм је приказан у Соколском Дому у Сремској Митровици. Посетила га је сва школска и соколска омладина, дочим остала публика није показивала довољан интерес. Извештач листа „Око Соколово” из Београда коментарисао је : „Стекло се уверење да наша одрасла публика запоставља филм овакве врсте филмовима с туђинским обележјима и еротичном и авантуристичком садржином. Већ зато што је филм на нашем језику и што се њиме манифестује љубав према народу и отаџбини не би требало да буде оваквих појава, које би нам такво уверење наметале.” (16) У извештају из Трогира од 14 марта 1939. истицало се : „Јучер се у Трогиру приказивао наш први Соколски тон филм „Ој летни сиви Соколе”. Даване су две претставе које су биле одлично посећене од чланова и пријатеља соколства. Овај технички одлично уређени филм оставио је својим садржајем изванредан утисак на публику, која је многе сцене из соколског живота попратила са одушевљеним пљеском и поклицима.” Ураниа Тон кино у Новој Градишки писала је Савезу сокола : „Филм је одличан. Кад будете имали сличних филмова молимо, изволите нам одмах јавити.” (17)

Филм је приказан и нашим исељеницима у САД. Новине “Американски Србобран” из Питсбурга донеле су велики чланак о приказивању филма, у коме је између осталог стајало : “Старији, уз лепо уживање гледањем ових филмова, ... мелодија лепе песме, слушањем милозвучног језика - видели су нешто и за поуку: Куда би стигли и допрли у нашим народним организацијама, да уведемо у наше организације ону дисциплину, сложан и плански рад, који се видео међу Соколима и Соколицама на Бледу! Није чудо што су ово летовалиште Сокола посетили Краљ и Краљица, и што у спомен књизи прочитасмо име и краљевића Томислава ... . Нема спора, ко год је овај говорећи филм гледао, сваки је изашао са програма радоснијега срца и уздигнуте душе; а могуће и тугом за својим старим завичајем. Не мери се све само са физичком мером и новчаником.” (18)

Филмови “Београдски слет 1937” и “Соколски слет у Скопљу” приказани су 1938. у местима : Косовској Митровици, Новом Саду, Новом Пазару, Шиду, Свилајцу, Београду, Сарајеву, Приштини, Борском руднику, Чачку, Вршцу, Бијељини, Темерину, Борову, Трбовљу, Перлезу, Жабљу, Тузли, Бегеј Св.Ђурађу, Мостару, Куманову, Вуковару, Марибору, Пожаревцу, Пакрацу, Корчули, Петровграду (данас Зрењанин), Нишу и Скопљу. (19)

После завршетка скупштине Соколске здравствене задруге на Палама 15 марта 1936. приказан је филм о задругарству, а за школску децу приказан је филм “Африка”. (20)

Професор Мирко Јовановић и предњак Соколске жупе Скопље Пајтонџијевић посетили су 17 децембра 1938. Приштину, где су одржали две филмске представе за соколску децу и нараштај, као и за ученике и ученице основних и средњих школа. Приредбу је организовао просветар приштинског друштва професор Бора Јовановић. Приказано је два пута пред 942 гледаоца шест соколских и забавних филмова. Професор Мирко Јовановић одржао је сваком приликом и по једно предавање о соколству. (21)

У биоскопу “Ураниа” приказиван је неколико дана филм “Југословенски Соколи на IX слету бугарских “Јунака” у Софији”. Филм који је снимила фирма Мишковић из Београда био је дужине 528 метара. Снимањем је управљао проф. Богољуб Крејчик уз помоћ Јована Шепе и Драгољуба Атанацковића, чланова Просветног одбора ССКЈ. Снимљени су су сви важнији моменти са слета на којем је учествовало преко 7.000 сокола и соколица из Југославије. Филм је приказан у земунском биоскопу “Корзо” и послат у унутрашњост за приказивање у већим биоскопима у градовима. (22)

Соколи Сушака прославили су Први децембар 1939. са већим одушевљењем него иједан до тада. Академија је по изведби и броју посетилаца била једна од најуспешнијих, са обзиром на прилике у Бановини Хрватској и настојању власти ХСС да онемогући прославе Дана уједињења. Приказан је филм о слету у Сушаку у јулу 1939. У „Соколском гласнику” је истакнуто : „По овој приредби се видело, да све претње и прогони не могу сломити челични карактер сушачких Сокола. А што је надасве утешно, то је голем број омладине, који је присуствовао прослави.” (23)

Савез сокола је снимао и приказивао филмове о слетовима и таборовањима. Приказивао је и филмове о природним лепотама Југославије. Филм „Ој летни сиви соколе” о таборовању новосадске соколске жупе на Бледу јула 1934. био је приказан широм краљевине Југославије. У својим Извештајима о раду Управе Савеза Сокола Краљевине Југославије старешинство сокола је извештавало у којим све местима је били приказивани соколски филмови. Филм „Ој летни сиви соколе” је био приказан широм Југославије и међу исељеницима у САД. Соколска штампа пратила је приказивање филма и реакције гледалаца. Реакције публике о филму „Ој летни, сиви Соколе” биле су различите. Негде је филм био дочекан са одушевљењем, а негде је био игнорисан од дела публике. Приказивани су и филмови о соколским слетовима.

Саша Недељковић

члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

 

Напомене :

1. Љубодраг Димић, „Културна политика у краљевини Југославији 1918-1941“, I, Београд 1997, стр. 456;

2. „Рад Соколске жупе Мостар у години 1933”, Сарајево 1934, стр. 105;

3. А.Т. „Соколско друштво у Вршцу”, „Соколски Гласник”, у Љубљани, 15. јунија 1926, бр. 10-11, стр. 123, 124;

4. „Летовање соколског нараштаја на Палићу”, „Соколска Просвета”, Фебруара 1932, Год. II, бр. 2, стр. 64; „Просветна пропаганда“, „Соколска Просвета“, Београд, март 1938, бр.3, стр.91;

5. „Филм о IX свесоколском слету у Прагу”, „Соколски гласник“, Љубљана, 15 децембра 1932, бр. 50, стр. 2;

6. „Нови филм СПО”, „Соколска Просвета”, Нови Сад, маја 1933. бр. 5, стр. 221; „Нови филмови СПО”, „Соколска Просвета”, Нови Сад, јуна 1933, бр. 6, стр. 296;

7. „Предавања помоћу филма”, „Соколски гласник“, Љубљана, 8 марта 1935, бр. 11, стр. 4;

8. „Жупски течај за филм”, „Соколски гласник“, Љубљана, 31 маја 1935, бр. 23, стр. 3;

9. „Масарикова прослава”, „Соколски гласник“, Љубљана, 27 марта 1936, бр. 13, стр. 4;

10. „Извештај Управе Савеза Сокола краљевине Југославије о раду у години 1938 поднет IX редовној годишњој скупштини 23 априла 1939 године”, стр. 10, 27, 32, 53, 77, 83, 98, 117;

11. „Соколски филм”, Вести, „Око Соколово” , Београд, 1 марта 1937, бр.4, стр.84;

12. „Узорно таборење просветног одбора Савеза СКЈ”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 22 децембра 1932, бр. 51, стр. 2;

13. „Ој летни сиви соколе”, „Соколски Гласник”,Београд, 5 март 1937, бр. 6, стр. 4;

14. „Извештај о раду Управе Савеза Сокола Краљевине Југославије за годину 1938 поднет на IX редовној главној скупштини Савеза Сокола Краљевине Југославије 23.априла 1939 године”, стр. 73;

15. „Свечано отворење велебног Соколског дома Витешког Краља Александра I Ујединитеља у Сарајеву”, „Соколски гласник“, Београд, 20 новембар 1937, бр. 36, стр. 1;

16. Филм „Ој летни, сиви Соколе ! ”, Соколски живот, „Око Соколово”, Београд, 9 Октобар 1938, бр. 8;

17. „Извештај о раду Управе Савеза Сокола Краљевине Југославије за годину 1938. поднет на IX редовној главној скупштини Савеза Сокола Краљевине Југославије 23.априла 1939 године”, стр. 73;

18. „Филм, „Ој, Летни Сиви Соколе”, у Америци”, „Соколски гласник“, Љубљана, 14 март 1941, бр. 11, стр. 10;

19. „Извештај о раду Управе Савеза Сокола Краљевине Југославије за годину 1938. поднет на IX редовној главној скупштини Савеза Сокола Краљевине Југославије 23.априла 1939 године”, стр. 73;

20. „Годишња скупштина Соколске здравствене задруге на Палама”, „Соколски гласник“, Љубљана, 27 марта 1936, бр. 13, стр. 3;

21. „Соколски филм у Приштини”, „Соколски гласник“, Београд, 30 децембар 1938, бр. 48, стр. 4;

22. „Са великим успехом приказује се соколски филм о слету у Софији”, „Соколски гласник“, Београд, 18 августа 1939, бр. 33, стр. 5;

23. „Соколство у Бановини Хрватској је одушевљено прославило Дан Уједињења”, „Соколски гласник“, Београд, 15 децембар 1939, бр. 50, стр. 2;