Соколско друштво у Дубровнику је у свом националном раду оснивало сеоске соколске чете у околини Дубровника. Такође оно је водило борбу против ширења верске мржње. Соколско друштво Дубровник приредило је 26. 5. 1929. излет у Трстено.

Из Дубровника је кренуло паробродом 149 чланова сокола свих категорија, са њима је ишла соколска музика и доста излетника. Кренули су уз свирку и песму Трстеному. Мештани на челу са главарем Николом Дољанином и и учитељем Лујом Мозара срдачно су поздравили излетнике. Милева, кћерка Мозаре срдачно је поздравила соколице и даровала киту цвећа Милени Груборовој. Соколи и соколице приредили су јавну вежбу, а Позоришна секција приказала је актовку „Нада Истре” од Клонимира Шкалка. На поласку Трстењани су изразили жељу да их опет скоро посете. Приликом излета поглавару Дољанину поклоњена је уоквирена слика Трстеног, рад соколске фото-секције. (1)

Бранко Хопе, члан соколског друштва Дубровник писао је о сеоским четама у листу Савеза сокола „Соколском гласнику”. У свом чланку истакао је : „ … Са селом морамо бити у тесној вези, село морамо чешће обилазити, сродити се са његовим животом, упознати његове тегобе, поучавати га и од њег се учити. То се може постићи само непрестаним контактом старешинства жупе и села, ... што је мањи териториј то је контакт чешћи а успех већи. “(2)

Соколска чета Орашац основана 1931. имала је 1934. 74 члана, а чета Затон основана исте године имала је 89 чланова. Бабино Поље (1933) 176 чланова, Ћилипи (1931) 109, Ђуринићи-Молунат (1931) 40 чл, Говеђани (1933) 40 чл, Комолац (1933) 58, Корита (Мљет) (1933) 31, Мандаљена (1931) 45, Мокошица (1930) 62, Мравинци (1933) 39, Мрцине (1933) 25, Плат-Солине (1933) 36, Плочице (1931) 86, Пострање (1931) 69, Слано (1931) 49, Суђурађ (1933) 101, Витаљина (1931) 55. (3) У Управи чете Орашац 1934. били су : старешина Карло Ракиџија, заменик старешине Нико Фери, вођа Антун Ракиџија, тајник Луко Лучић, благајник Антун Павићевић, заменик благајника Иво Кирола, Иво А. Кљуничек, просветар Надан Палчок, заменик просветара Лујо Мозара, економ Иво Кирола, референт за пољопривреду Андрија Надалин, прочелник музике Михо Домаћин. Ревизори су били : Влахо Сухор и Луко Куси. У Управи чете Затон били су : Старешина Љубо Водница, заменик Марко Милас, тајник Марија Видовић, заменик тајника и благајник Винко Балдазар, I заменик Љирић Илија Ивов, II заменик благајника Љирић Нико Стијепов, просветар Марија Видовић, повереник за штедњу Марија Видовић, вођа Херман Милошевић, заменик Иво Ђурић, књижничар Лука Бачић, статистичар Марија Видовић, домаћин Лука Њирић, референт за пољопривреду Вицко Водица. Ревизори су били Паво Водница и Михо Милошевић. (4)

Рођендан престолонаследника Петра прославио је 6. септембра 1931. дубровачки соко заједно са са својим сеоским четама из Орашца и Затона. Соколско друштво приредило је излет у Орашац. После свечаности у Дубровнику, засебним паробродом све категорије Сокола, на челу са музиком, пошле су у луку Затон. Сеоска чета Затон срдачно је дочекала излетнике, па су се сви заједно упутили у Орашац. Старешина чете у Орашцу, добровољац са солунског фронта Лука Злошило, одржао је соколима патриотски говор. Соколе је поздравио и подстарешина чете Антун Тројановић из Трстеног. Староста дубровачког сокола Нико Шутић захвалио се на братском дочеку. Говори су поздрављени са поклицима краљу, отаџбини и престолонаследнику. После кратког одмора у скромном соколском дому вежбачи су наступили на заједничкој јавној вежби. На вежби биле су : женска деца извела су просте вежбе слета у Сплиту; сеоске чете Орашца и Затона вежбале су вежбе са штаповима; чланови сокола из Дубровника изводили су просте вежбе слета у Сплиту; чланице из Дубровника извеле су вежбе са чуњевима слета у Сплиту; женски нараштај из Дубровника извеле су просте вежбе слета у Сплиту; чланство из Дубровника извело је вежбе на пречи; женски нараштај из Дубровника ритмичне вежбе „Црногорке”. Раздрагана публика поздравила је вежбе са френетичним одобравањем. Након вежбе одржана је забава „под платаном” уз игру народних кола. При одласку дубровачких сокола и чете Затон, сви соколи сврстани у редове промарширали су кроз Орашац до соколане. Испред соколане говорио је Л. Мозара, а којем се у име дубровачких сокола захвалио Иван Ковач. (5)

Соколско друштво Дубровник било је домаћин у Дубровнику групама сокола из осталих соколских друштава. Соколско друштво Тиват приредило је за учеснике соколског течаја жупе Цетиње излет у Дубровник 21. августа 1932. бродом Морава. На брод су се укрцали и соколи из Каменара. Било је око 200 сокола на броду. Течајци су желели да сврате у Цавтат због Рачићевог маузолеја, али су због времена морали одустати од посете Цавтату. У Дубровнику маса народа и сокола слегли су се на обалу да дочекају соколе из Тивта. С обале су се упутили у соколану. До подне госте из Тивта су дубровачки соколи водили у обилазак града. Прегледали су музеј, већи број цркава, државне школе, краљевски дворац, где су се сликали и соколану. За течајнике је био сервиран у ресторану обед и вечера. После подне био је излет на Локрум, где су остали на купању. Повратили су се у Дубровник где су наставили посећивање његових знаменитости. Бродом су се вратили у Тиват. Течајци са Цетиња, из Будве, Подгорице, Андријевице, Бара, Плава, Новог Пазара, Косовске Митровице, Берана и Боке били су очарани лепотама Дубровника и околине и желели су да још једном посете Дубровник.(6)

У Чибаћи у Жупи дубровачкој одржане су 14. августа 1932. утакмице за наслов “најбоља чета у 1932 години” и за прелазни дар матичног друштва Дубровник. Учествовале су чете Ћилипи, Ђуринићи-Молунат, Горња Жупа, Мандаљена, Мокошица и Плочице. По 6 најбољих вежбача из сваке чете борило се у дисциплинама : 1) наступ к простим вежбама; 2) просте вежбе; 3) трчање на 100 метара; 4) бацање кугле; 5) скок у вис из залета; 6) скок у даљ са залетом и 7) вучење конопа. Чета Мокошица је била прва и добила је наслов “најбоља чета у 1932 години” и прелазни дар Соколског друштва Дубровник. Као појединци : прво место Миливој Ћурлица (Мокошица ) затим Бошко Вуличевић (Мокошица ), Перо Кушељ (Плочице), Јозо Ћурлица (Мокошица ), Перо Кристовић ( Горња Жупа) и Перо Калачић ( Ћилипи). (7)

Нараштај Соколског друштва Дубровник приредио је 26 маја 1935. нараштајску академију. Нараштајка З. Јакелић декламовала је “На гази местану”. Женска деца извела су просте вежбе, а мушки нараштај “Из братског загрљаја”. После је мушки нараштај извео неколико вежби на ручама. Женски нараштај извео је симболички приказ “Ново покољење” (Ал.Шантић) од Јелене Допуђе.Маша Арсењева извежбала је чланице за представу “Корак хероја”. У другом делу програма изведен је Нушићев “Светски рат”. Дубровачки соколи приредили су излет у Слано. Било је 300 излетника.Успут је брод примио соколе из Орашца и Затона. (8)

Соколско друштво у Цавтату приредило је 4.августа 1935. свој годишњи јавни наступ на вежбалишту. Соколско друштво Дубровник са вежбачким категоријама и са члановима сеоских чета дошло је да увелича приредбу. Чета из Чилипа дошла је са заставом и члановима у конавоској народној ношњи. Дошао је и народ из околине. Заменик жупског старешине Бруно Марчић заступао је жупу Мостар. Соколе и госте из Дубровника дочекала је на пристаништу Цавтатска дилетантска музика. Пливачка секција Соколског друштва Цавтат одиграла је ватерполо утакмицу с Плив. спортским клубом Сребрено и члановима пливачке секције сокола из Дубровника. Победио је Цавтат са 4:1. Утакмица у одбојци између сокола Цавтат и Дубровника остала је нерешена, јер се игра морала прекинути због одласка излетничког брода. Сврстала се поворка и уз свирање Цавтатске дилетантске музике, соколи из Дубровника и Чилипа били су испраћени уз клицање југословенству, слози и љубави. (9) Музички одсек Соколског друштва Дубровник одржао је 13. априла 1936. своју музичку академију. Академија је била подељена на музички део, ревију народних игара у народним ношњама и игранку. У мизичком делу били су на програму С. Пашћан, Шуман, Ребиков, Гречанинов, Милојевић и Ревес. Од народних игара приказани су Хрватско салонско коло, Чешка беседа и Србијанка. (10)

Соколско друштво Дубровник приредило је 1936. излет у Мокошицу на Спасово, крсно име мештана Мокошице. У листу „Дубровник” о томе : „излет, који је онако триумфално и братски од родољубивих Мокошичана дочекан, а забава је прошла у најбољем реду, слози и љубави, макар су неки завиђењаци хтјели то да омету.” (11)

У Дубровнику су 20. септембра 1936. одржане окружне и четне соколске лакоатлетске утакмице. Утакмице су одржане пре подне на Грушком пољу. Учествовало је 11 такмичарских врста. Победила је соколска чета Затон и по трећи пут добила сребрни ловор-венац, дар краља Александра. Друго место је освојила чета Орашац, треће чета Бабино Поље, а четврто чета Горња Жупа. У окружном такмичењу чланова победило је Соколско друштво Цавтат, у чијој врсти се истакао Ване Ивановић, познати тркач препона. Соколско друштво Дубровник је заузело друго место. На 100 метара трчао је Ване Ивановић 11,5 секунди, на 1500 Влахо Лучић 5,17. У скоку у вис и у даљ победио је Ване Ивановић. У бацању копља први је био Ренци Лучић, а у бацању кугле Ване Ивановић. Нараштајци Дубровника победили су нараштајце Цавтата. Душан Штегер је био први на 100 и 400 метара. У скоку у вис, даљ и бацању кугле први је био Вуковић. Марија Мозетић победила је у кугли и копљу, а Марија Бенић била је прва у скоку у вис, у даљ, у трчању на 60 метара. Такмичење је завршено утакмицом у одбојци између чланова друштава Дубровник и Цавтат. Победило је друштво Дубровник. После подне победнички венац предао је чети Затон генерал Вуковић, командант места, и изасланик краља, на шеталишту краља Александра. Затим је др. Докић, изасланик и просветар Соколске жупе Мостар, говорио о соколској мисли, соколским задацима, као и о сврси соколског вежбања. После тога на јавној вежби изведене су просте вежбе мушке и женске деце, вежбе мушког и женског нараштаја, игре мушке и женске деце, просте вежбе чланица, вежбе батинама-чланови, народна кола-чланице и женски нараштај и вежбе са справама. Програм је завршен манифестационом поворком кроз Дубровник, где се клицало краљу, Југославији и соколству. (12)

У чети Доња Жупа (Соколско друштво Дубровник) основана је Соколска повћарско-воћарско-цвјећарска задруга која је тежила да свој делокруг проширити на све околне чете. Она је требала да преузме централно водство производње и продаје поврћа, воћа и цвијећа. (13) Задруга је сарађивала са Савезом воћарских задруга у Београду. Бошко Мишић из Чибаче посетио је начелника Милутиновића у министарству пољопривреде у вези помоћи за унапређење ове гране пољопривреде. Тражио је да један представник задруге оде у Грчку да се упозна са начином паковања смокава. (14) Специјални жири на Покрајинској пољоделској изложби 1935. у Офирском дому у Дубровнику доделио је Соколској задрузи Чибача диплому у знак признања. (15)

У великој дворани Соколског друштва у Дубровнику приређен је комеморативни скуп 12. новембра 1936. поводом годишњице Рапалског уговора. Присуствовало је 500 грађана и грађанки. Уводну реч одржао је истарски емигрант Ћирил Преловец, секретар друштва “Истра” у Дубровнику. Затим је Ћурић. Наставник Грађанске школе у Дубровнику, прочитао неколико цртица из живота Истре под италијанском влашћу.На крају приредбе изведен је комад “Нада Истре” од Клонимира Шкалка. Комад је извела позоришна секција дубровачког сокола. Иницијативом свих дубровачких националних друштава и установа 13. новембра 1936. прослављена је 18-годишњица ослобођења Дубровника. Све јавне и приватне зграде, и све трговачке радње известиле су заставе. Раним јутром прангије су са градских зидина наговестиле почетак свечаности. Код Гундулићевог споменика формирана је поворка са соколском музиком на челу. У поворци је било преко 3.000 грађана, међу којима и доста омладинаца. Код споменика краља Петра приређене су манифестације краљу и Отаџбини. После говора старешине соколског друштва Шутића, поворка је кренула до команде места, где је срдачно поздравила генерала Вуковића. Одатле је поворка кренула до Краљевског дворца, праћена бенгалском ватром и непрекидним пуцањем прангија са свих градских зидина. (16)

Бошко Н. Мишић писао је у листу ,,Дубровник”, гласнику Срба католика 1937. о соколској задрузи. Соколска повћарско-воћарска и цвјећарска задруга у Чибачи код Дубровника бавила се паковањем сухих смокава од 1933. те је како је истакао, прва у овим крајевима почела са овим радом. Паковали су резане смокве у целофан. Овако паковане смокве наишле су на одличну прођу, те су сваке године продали по неколико хиљада пакетића, а највише су послали у Словенију. (17) Соколска задруга учествовала је у прослави Дана Уједињења 1937. Први децембар је прослављен у Горњој Жупи. Рано ујутро празник је обележен пуцањем мужара. Соколи су под барјаком присуствовали свечаном благодарењу у цркви Мандалијене. Ту су се нашли окупљени и соколи Доње Жупе, наставници Основних школа са школском дјецом, те школска дјеца са наставницом Занатске школе. После одржаног благодарења Б.Н. Мишић одржао је говор, позивајући соколе и остале сељане да кликну трократно “Живјела моћна и велика уједињена Југославија”. У свом говору је истакао : „Браћо и сестре ! Данас се навршује 19-годишњица нашега Ослобођења и Уједињења. Данашњи дан је најзначајнији дан у хисторији нашега народа ... Деветнаест година нашега уједињења није донијело оне резултате које смо ми соколи очекивали ... Живећи вјековима разједињени, туђини нам ставише разне препреке том духовном уједињењу. Зато браћо и сестре, наша соколска дужност која избија из соколске мисли јест ширити братску љубав и једнакост, кроз гесло: „Брат је мио које вјере био !”. Само овако радећи утрти ћемо пут ка нашем духовном уједињењу. Ми знамо да ћемо овако радећи наилазити на разне потешкоће и неразумијевање, тим више што су се данас након 19 година нашега Уједињења нашли лажни пророци који народу приповједају умјесто љубави мржњу и небратство. ... А ми браћо и сестре данас смо још више позвани да удвостручимо наш соколски рад који је сав испуњен љубављу и братском слогом, све за добро младога нам Краља и за величину и недељивост Александрове Југославије.” Соколи Горње Жупе су закључили да у будуће сваког Првог децембра одрже сједницу са сијелом Соколског погребног братства. Братство је основано тога дана при соколској чети. Циљ ове замисли је да се гаји самопомоћ и реално соколско братство, тако сви соколи један другог у свакој прлици помагати, а особито при пољским радњама и у случају елементарних непогода држећи се оне „Сви за једнога, а један за све”. Свечаност је завшена певањем „Ој Славени” . (18)

Соколска чета Затон одржала је 2 августа 1936. јавну вежбу. Присуствовало је Соколско друштво Дубровник са 450 чланова, који су истовремено поздравили на Лопуду бискупа др. Франа Учелинија-Тицу и честитали му 90-годишњицу живота. Кад су се соколи вратили са Лопуда формирана је на пристаништу поворка, која је кренула ка вежбалишту, где је четни старешина поздравио све присутне, а одговорио му је старешина Соколског друштва Дубровник. После њих говорио је жупски просветар др.Докић. Нато су наступила мушка и женска деца чете Затон. Затим су наступили нараштајке друштва, нараштајци чете, чланице друштва и задњи одељење чланова, који су вежбали по три слободне вежбе на вратилу. По завршетку јавне вежбе и концерта, који је приредио друштвени певачки хор, присутни су играли уз пратњу музике народна кола. Сем соколског друштва из Дубровника и друга национална друштва учествовала су у прославама сеоских соколских чета. Соколска чета Затон давала је на св. Антуна 1937. јавни час у свом мјесту. Овој соколској свечаности придружила се О.Н.О. „Нова Југославија” из Дубровника са својим члановима. (19)

У Дубровнику прослављен је рођендан краља Петра септембра 1936. Дан пре празника сав Дубровник био је окићен заставама и илуминацијом зграда и градских зидина. Над соколским домом у Спонзи блистао је електрични натпис : “Живио Краљ Петар II”. Увече на Гундуличевом тргу образована је манифестациона поворка са соколском музиком на челу. Поворка је прошла главним улицама града, прачена одушевљеним поклицима грађана. Задржала се испред краљевог двора, где су Стефановић и Хопе одржали говоре. На дан прославе ујутро одржана су свечана благодарења, којима је присуствовао читав Дубровник. Пред црквом били су постројени почасна чета краљевске морнарице и соколи са музиком на челу. У соколани одржана је свечана седница. Стефановић је одржао предавање о младом краљу. Прочитан је проглас Савеза СКЈ. Објављен је “Петогодишњи Петров соколски програм”. Увече је приређена бакљада и свечани плес у Официрском дому. (20)

Иво Џоџо је био трећи официр на дубровачком теретном броду “Срђ”, који је 1937. у судару са шведским бродом “Хаг” потонуо у реку Шелду. Те ноћи је Џоџо лежао болестан али у моменту несреће и поред тога што је био болестан кренуо је да спасава другове. Из хладних валова Шелде спасао је 15 својих другова. То је платио након четири месеца животом. Тешко се разболео.пренесен је у дубровачку болницу а након два месеца у санаторијум Брестовац код Загреба, где је умро. Бродом “Куманово” посмртни остатци довезени су у Груж а одатле моторним чамцем у градску луку у пратњи 14 моторних чамаца који су формирали жалобну пратњу преко мора. Мртвачки сандук је постављен у дворани Сокола. Из градске луке кренула је тужна поворка пут српско-православног гробља на Бонинову. Пратња у којој су учествовала сва национална друштва и мноштво грађана, предвођених Дубровачком Грађанском Музиком, кренула је преко Плаце Краља Петра и Чингријине улице у цркву св. Благовештења, у којој је извршено опело, преко ког је одговарао хор Д.С.П.Д.”Слога”. Опростио се од покојника парох прота Б. Митровић. Пред црквом је у име “Слоге”, чији је вредан и агилан члан био Џоџо, одржао говор учитељ Душан Рајачић. Поворка је од цркве кренула на гробље на Бонинову. Ту се опростио у име О.Н.О. “Нове Југославије” капетан Папа, а у име помораца кап. Нико Бојанић. (21)

Хрватским сепаратистима сметао је рад сокола и зато су вршили нападе на чланове соколских чета и њихову имовину. Соколско друштво Дубровник упутило је 28. јула 1938. представку М. Стојадиновићу : „ Да би омели напредак соколства у срезу Дубровник, које је бројало 26 соколских чета, са олтара се проповедало против соколства и претило пакленим мукама онима, који ступе, или остану у соколској организацији. Чак, штавише, претило се и животом и имовином. Неки су наши чланови били заиста тучени, а некима је упропашћена имовина. У години 1936. паљени су стогови сена и ишчупано на стотине чокота лозе нашим члановима, потпаљена је соколана у Орашцу.” (22) Команда места Дубровник известила је министра војске и морнарице како је ноћу између 13. и 14 јануара 1937. запаљена соколана у селу Поповићи у општини Цавтат. Паљевину је извршило 5 чланова ХСС-а. (23)У селу Орашцу је септембра 1938. изгорела кућа истакнутог сокола Креша Крилановића. Ватра је подметнута тако да је цела кућа са намештајем изгорела, остала су само 4 гола зида.

(24) У чланку „Соколским радницима пале куће“ објављеном 15. октобра 1938. у „Братству“, гласнику соколске жупе Осијек, наводи се: „У Орашцу, напредном месту у близини Дубровника, запаљена је кућа једном соколском раднику док је с мајком боравио у Дубровнику. Као опомена да ће то недело бити извршено извешена је неколико дана пре црна застава. Будући да је на исти начин дат знак и старешини чете бр. Ракидији, бојазан је да ће и његова кућа бити запаљена, у толико пре што се његовом заслугом подиже у Орашцу соколски дом.“ (25) У недељнику „Дубровник” у чланку „Политичке штете у Орашцу” наводи се да је у ноћи између 6 и 7 јануара 1939. посјечено Ђуровић Марку, члану соколске чете у Орашцу, 15 комада великих лоза и 4 стабла јабука. Штета је процењена 6.500 динара. Ствар је била предана у рука суда. (26) Услед притисака хрватских сепаратиста многе сеоске чете престале су са радом.

Споразумом Цветковић-Мачек 26.8.1939. Дубровник и његова околина су одвојени од Зетске бановине и додељен новоствореној Бановини Хрватској. ХСС је у Бановини Хрватској одмах почео са прогонима Сокола. О свему што се дешавало соколи су обавештавали „Соколски гласник”, лист Савеза Сокола, који је излазио у Београду. У чланку „Имали прогона у Бановини Хрватскoј“ у „Соколском гласнику” наводи се : „Прошлих дана је Министарство пошта отказало службу, … свима уговорним поштарима у срезу Дубровачком, који су чланови Сокола. Отказана је служба поштарима у селима Марановићи, Лука Шипањска, Колочеп, Тополо и Орашац, а изгледа да ће бити отказано и ономе у Затону. Сви ти поштари су најсавесније вршили своју дужност, али господин министар пошта им отказује само зато што су Соколи, и што тако траже локални партијски совјети.” (присталице Х.С.С.) „Да је то тачно, најбоље доказује чињеница, што су ти локални совјети били обавештени о отказу пре но шту је односним поштарима стигао званични акт, а што су они тријумфално разгласили по целом срезу, као „победу”. (27)

У НДХ наставили су се прогони сокола. Савез Сокола био је забрањен, а имовина одузета. Старешина соколске чете у Орашцу Карло Ракиџија преживео је усташки терор. Пред Комисијом за утврђивање ратних злочина дао је 1.12.1944. изјаву : „Кад сам био од усташа стрпан у затвор у јуну 1941. године доживео сам много ужаса, јер је у затвору нестајало многих другова. Најужаснија је била ноћ од 30. јуна на 1. јула када су извели 14 жртава које су стријељали на Рудинама изнад Стона. Све ово су правили усташе из Орашца. Тужбу против мене потписао је жупник из Трстена дон Нико Дарешић, усташки повјереник.” (28) После ослобођења комунисти су кренули у прогон свих својих непријатеља. У јесен 1944. један амерички официр за везу у Дубровнику извештавао је : „Став партизана је да свако ко је у време окупације живео у граду и није радио у илегали аутоматски колаборациониста. Тајна полиција од које се сви боје кренула је на посао, и сваки дан људе одводе из својих кућа ... и стрељају”. (29)

Соколско друштво у Дубровнику је у оквиру свог националног рада оснивало сеоске соколске чете у околини Дубровника. Такође оно је водило борбу против ширења верске мржње. Ради тога је приређивало излете у дубровачку околину. Друштво је основало сеоске чете у Затону, Орашцу, Млини ... . Хрватски сепаратисти заједно са клерикалцима настојали су да онемогуће рад чета, палећи соколске домове и имовину чланова чета. После стварања Бановине Хрватске 1939. ХСС је помоћу власти путем отпуштања сокола настојао да онемогући рад соколским четама. У НДХ наставили су се прогони а Савез Сокола био је забрањен. После ослобођења 1944. комунисти су прогонили све своје непријатеље.

Саша Недељковић

члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене

1. „Споменица 25. година соколског рада у Дубровнику”, Соколско друштво Дубровник, Дубровник, 1929, стр. 90;

2. Бранко Хопе, „Разграничење жупа”, „Соколски гласник”, Љубљана, 11 аугуста 1930, бр. 19, стр. 2;

3. „Рад Соколске жупе Мостар у години 1933”, Сарајево 1934, стр. 187,198, 199, 200-202, 203;

4. Уредио Анте Брозовић, „Соколски зборник”, Година I, Београд 1934, стр. LXIX, LXXII;

5. „Излет у Орашац 6.о.м”, „Соколски гласник”, Љубљана, 24.септембра 1931, бр. 39, стр. 3;

6. Лаус, „Излет Тиватског Сокола и течајника у Дубровник”, „Соколски гласник”, Љубљана, 8 септембра 1932, бр. 36, стр. 4;

7. „Утакмице чета Соколског друштва Дубровник”, „Соколски гласник”, Љубљана, 1. септембра 1932, бр. 35, стр. 4;

8. „Нараштајска академија”, „Соколски гласник”, Љубљана, 7 јуна 1935, бр. 24, стр. 3; „Излет Соколског друштва у Слано”, „Соколски гласник”, Љубљана, 21 јуна 1935, бр. 26, стр. 3;

9. ач, „Цавтат”, „Соколски гласник”, Љубљана, 30 августа 1935, бр. 32, стр. 3;

10. „Дубровник”, „Соколски гласник”, Љубљана, 1936, бр. 17, стр. 4;

11. „Спасово у Мокошици”, „Дубровник”, Дубровник, 8. мај 1937, бр. 14, стр. 3;

12. „Соколске окружне и четне утакмице у Дубровнику”, „Соколски гласник”, Љубљана, октобра 1936, бр. 40, стр. 4; Р-р, „Јавна вежба”, „Соколски гласник”, Љубљана, 26 септембра 1936, бр. 38, стр. 4;

13. „Рад Соколске жупе Мостар у години 1933”, Сарајево 1934, стр.9, 28, 188;

14. „Соколско повртарско-воћарска и цвећарска задруга у Чибачи крај Дубровника”,„Соколски гласник”, Љубљана, 4. септембар 1936, бр. 35, стр. 3;

15. „Успјех пољоделске изложбе”, „Дубрава”, Дубровник, 18 Сијечња 1936, бр. 44, стр. 2;

16. „Рапалски дан”, Р-р, „Прослава 18-годишњице уласка наше војске у Дубровник”, „Соколски гласник”, Љубљана, 20 новембра 1936, бр. 46, стр. 4;

17. Бошко Н. Мишић, „Рад око паковања сухих смокава”, ,,Дубровник”, Дубровник, 7 Август 1937, бр.28, стр. 4;

18. „Прослава Првог децембра у Горњој Жупи”, „Дубровник”, Дубровник, 4 децембар 1937, бр 45, стр. 3; „Поздрав брата Сокола”, „Дубровник”, Дубровник, 11 Децембар 1937, бр. 46,стр. 4;

19. „Јавна вежба”, „Соколски гласник”, Љубљана, 21 аугуста 1936, бр. 33, стр. 4; „Соколска свечаност у Затону”,„Дубровник”, Дубровник, 19 Јуни 1937, бр.21, стр. 3;

20. „Прослава рођендана Њ.Вел. Краља Петра II”, „Соколски гласник”, Љубљана, 11 септембар 1936, бр. 36, стр. 4;

21. „Иво Џоџо”, „Дубровник”, Дубровник, 30 априла 1938, бр. 17, стр. 4;

22. Никола Жутић, „Соколи”, Београд, стр. 127;

23. Гојко Јаковчев, “Соколска организација у борби за за братство југославенских народа до 1918 године: прогон соколске организације у Хрватској”, Загреб, 1970, стр. 53;

24. „Палеж куће у Орашцу”, „Дубровник”, бр. 35, Дубровник, 3 септембра 1938, стр.4;

25. „Соколским радницима пале куће“, „Братство“, Гласник соколске жупе Осјек, бр. 10, 15. октобра 1938, Год. VII, Осјек, стр.204;

26. „Политичке штете у Орашцу”, „Дубровник”, Дубровник, 27. јануара 1939, бр. 4, стр. 4;

27. „Има ли прогона у Бановини Хрватској?” „Соколски гласник”, Београд, 12. април 1940, бр. 15, стр. 4;

28. Милорад М. Лазић, „Крсташки рат Независне Државе Хрватске”, друго допуњено издање, Београд 2011, стр. 31;

29. Мари-Жанин Чалић, „Историја Југославије у 20. веку”, Београд, 2013, стр.214;