Група чешких сокола је после слета у Загребу 1906. дошла у Црну Гору. На Цетињу су 24. августа 1906. на Обилића пољани изводили соколске вјежбе. Пред дворцем кнеза Николе 300 чешких сокола одржало је јавни час. После вежбе сви чешки соколи су заједно са становништвом Цетиња пред посланством Русије певали словенску химну “Хеј Словени”. У официрској школи уведене су соколске вежбе. Чешки гимнастички савет послао је у Црну Гору младог предњака Виљема Кукеца, Словенца, који је одржао два курса за официре учећи их соколским вежбама. Основано је соколско друштво „Цетињски соко” 1906. Прашки предњак Виљем Кукец дошао је на Цетиње и организовао течајеве за предњаке за војску и за чланове Цетињског сокола. У башти кнежеве палате одржана је септембра 1907. Јавна вежба. За успех вежбе Кукец је одликован Даниловим орденом. Основана су соколска друштва у Подгорици, Никшићу, Бару, Беранама ... . (1)

 

Соколско друштво у Подгорици основано је 1907.(2) По Статуту друштво је радило на телесном, умном и моралном васпитању својих чланова у народном духу. Такође је преко гимнастике и витешких игара радило на очувању у младих Црногораца витешког духа њихових јуначких предака. Вежбало је 120 чланова Душанових Соколова. Соколско друштво „Душан Силни“ из Подгорице је у писму Српском Соколу у Гери молило за помоћ : „Молимо вас, драга браћо, да наше друштво препоручите свима Србима, на првом мјесту онима из Црне Горе, да нас по могућности помогну којим прилогом или ступањем у чланство“. (3)

Лист “Соко” из Њујорка пренео је вест српских листова да је полицијска власт у Подгорици забранила даље деловање Српског сокола, наводећи само толико : “тако хоће виша власт”. (4) Соколи из Црне Горе учествовали су на слету у Прагу 1912. Први јавни час са вежбањем Српских сокола одржан је на Видовдан 1914. на Цетињу. (5) Рад соколског друштва у Подгорици обновио је 1920. др. Никола Шкеровић, са бројним пријатељима соколства. (6)

После Првог светског рата обновљено је деловање соколских друштава на Цетињу и Подгорици. Друштва су радила у оквиру Соколске Жупе Мостар све до оснивања Соколске жупе Његош. Делегати Соколске жупе Мостар обишли су 1926. Црну Гору. Из Цетиња делегати су отпутовали у Подгорицу на окружни слет. На уласку у Подгорицу код Везировог моста поздравио их је др. Шкеровић. Дочек у Подгорици био је сличан дочеку на Цетињу. Свечана поворка на челу са жупском заставом, заставама културних друштава из Подгорице, затим друштава из Цетиња, Мостара, Подгорице, Даниловграда и Никшића уз многобројно грађанство кренула је главним, а затим споредним улицама Подгорице пред општински дом где их је поздравио председник Н. Шћеповић. (7) Соколски слет Зетског округа почео је 3.5.1926. у 15 сати. За успех слета био је заслужан окружни начелник Франо Жиц, начелник цетињског друштва. У вече је одржана академија у башћи Официрског дома. (8)

У Општинској Вијећници у Херцег Новом 3. марта 1928. делегати свих друштава Зетске Области, донели су одлуку, да предложе жупској скупштини, оснивање „Његошеве“ жупе. На жупској скупштини 4. марта 1928. уважен је предлог. У Котору 22.априла 1928. конституисала се жупска управа : староста Гавро Милошевић, подстароста Јово Секуловић, Јурај Згорелец, др. Краљевић, тајник инжињер Боучек Војта, благајник Филип Мартиновић, просветар Загарчанин, одборници: генерал Тодорчевић, др. Петар Поповић, Саво Мариновић, Михаило Бајић, Јово Петковић, начелник Ковач и начелница Мозетићева, заменици Лигутић и Вицковић. Крајем јуна 1928. црногорска друштва су заједно са друштвима из Боке Которске, основала решењем жупске скупштине своју жупу „Његош“. Жупа је 1928. прославила у свим местима десетогодишњицу уједињења. Први слет жупе „Његош“ одржан је јуна 1929. у Котору. (9)

Соколско друштво Тиват приредило је за учеснике соколског течаја жупе Цетиње излет у Дубровник 21. августа 1932. бродом Морава. Било је око 200 сокола на броду. Течајци су желели да сврате у Цавтат због Рачићевог маузолеја, али су због времена морали одустати од посете Цавтату. У Дубровнику маса народа и сокола слегли су се на обалу да дочекају соколе из Тивта. С обале су се упутили у соколану. До подне госте из Тивта су дубровачки соколи водили у обилазак града. Прегледали су музеј, већи број цркава, државне школе, краљевски дворац, где су се сликали и соколану. За течајнике је био сервиран у ресторану обед и вечера. После подне био је излет на Локрум, где су остали на купању. Повратили су се у Дубровник где су наставили посећивање његових знаменитости. Бродом су се вратили у Тиват. Течајци са Цетиња, из Будве, Подгорице, Андријевице, Бара, Плава, Новог Пазара, Косовске Митровице, Берана и Боке били су очарани лепотама Дубровника и околине и желели су да још једном посете Дубровник. (10)

Старешина Соколског друштва у Подгорици 1934. био је др. Никола Шкеровић, први заменик био је Нешо Шћеповић, други заменик Линус Деканева, секретар Илија Поповић, благајник Бранко Лаиновић, начелник Цано Галичић, заменик Ананија Ненезић, начелница Олга Марчетић, прва заменица Даринка Спахић, друга заменица Олга Шошић, просветар Нико Марчетић, лекар др. Булајић, др. Радивојевић. Чланови управе били су Митро Ненезић, Предраг Мијовић, Ананије Жарић, Стеван Мишолић, Шпиро Капуци, Јако Лаиновић, Смајо Бибезић, Илија Пејановић, Буто Покрклић, Милован Вуковић, Митро Павићевић. Заменици су били Тодор Остролучанин, Ђорђија Богићевић, Алекса Кликовац, Милош Улић, Алекса Ивановић, Илија Вујовић и Љубомир Мијовић. Ревизори су били Срдан Марковић, Мустафа Абдомеровић и Илија Вукчевић. У Суду части били су Вукашин Вукашиновић, Ахмет Ђечевић, Милета Поповић, Никола Терзић и Милисав Милачић. (11)

Седиште I окружја Жупе Цетиње било је у Подгорици. Окружје је имало 8 друштава и 56 чета. У саставу окружја била су соколска друштва Подгорица, Цетиње, Даниловград, Никшић, Шавник, Улцињ, Будва и Бар. Начелник округа био је Ананије Жарић а начелница Ђорђина Шкеровић. Соколско друштво у Подгорици живело је у најтежим приликама у жупи. Друштво је имало 468 вежбача и вежбачица и 11 сеоских чета. У августу 1935. друштво је одржало једномесечни предњачки течај са 21 слушаоцем. По завршеном течају полагани су предњачки испити. Испит је положило 3 предњака. Соколско друштво Подгорица имало је 1936. 6 предњака са положеним друштвеним испитом, 4 предњачка помоћника, 2 предњачке помоћнице. Друштво је приредило 1936. јавни друштвени час и 5 академија : 4 академије у Подгорици и 1 у Никшићу. Учествовало је на слету у Суботици са 25 вежбача. Соколи у Подгорици приредили су 3 излета са својим члановима 1936. Одржали су 2 конференције са четама и 3 састанка чета. Одржан је предњачки течај за 11 учесника. Захваљујући Пољопривредном одељењу Банске управе из воћног расадника у Подгорици четама је подељено воћних садница : 60 јабука, 70 крушака, 60 шљива, 10 трешања, 60 ораха и 60 кајсија. Из расадника у Никшићу : 70 јабука, 20 крушака, 70 шљива и 10 трешања. Из расадника у Даниловграду : 55 јабука, 80 крушака, 30 шљива, 30 трешања, 10 вишања и 50 ораха. Једна од чета која је добила саднице била је Српска из друштва Подгорица. (12)

Соколско друштво у Подгорици је на Ђурђевдан 1937. извршило освећење своје заставе и полагање камена темељца за свој соколски дом. Заставу је даровао члан друштва Божо С. Рогошић, кафеџија из Подгорице, који је истовремено кумовао застави. Ујутро је извршена смотра сокола у соколани, којој су присуствовали делегати Соколске жупе Цетиње. Након смотре соколи су на челу са соколском музиком пошли из сокола не поворци до улице Марка Миљанова где је требао да се подигне соколски дом. Пре почетка свечаности говорио је старешина друштва др. Никола Шкеровић. Потом је музика свирала химну и извршено је полагање камена темељца соколском дому. Обављен је црквени обред. Говорио је др. Шкеровић. Дароватељ и кум заставе Божо Рогошић развио је заставу уз пригодан патриотски говор. У подне је гостима приређен ручак у хотелу “Империјал”. После подне одржана је јавна вежба, а увече соколска академија. (13)

Прослава 25-годишњице ослобођења Старе Србије јуна 1937. почела је соколским V покрајински слетом у Скопљу. У Народном позоришту одржана је свечана соколска академија. На академији тачку „Његошев споменик” од Милошевића извело је 9 чланова и чланица друштва Подгорица. (14)

У Подгорици је на Дан Уједињења 1939. освећен соколски дом. Бројни соколи и остали грађани су после благодарења у саборној цркви, пошли до новог дома. Ту је извршен дефиле и поздрав чланству пред генералом Ј. Прибићем, изаслаником краља Петра. Затим је говорио соколски и национални радник др. Никола Шкеровић. У име бана Зетске бановине говорио је Бошковић, у име жупе Цетиње старешина Гавро Милошевић. Говорили су још Љумовић и председник општине Беговић. Хор певачког друштва “Бранко” отпевао је “Хеј Словени” ... .Свечаности су настављене после подне, извођењем предвиђеног програма пред бројним гледаоцима. Увече је одржан свечани скуп чланства и грађанства. Др. Никола Шкеровић говорио је о значењу Првог децембра као и освећењу соколског дома који је подигнут у оквиру Петрове петољетнице. Свечаности су завршене манифестацијама за краља и Југославију. (15)

После Априлског рата 1941. окупатори су забранили рад соколских друштава. Соколи су прешли у илегалу.

Саша Недељковић

члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :

1. Бр. Гавро Милошевић, старешина Цетињске жупе, „Соколска жупа Цетиње”, „Свеславенско соколство”, Београд, 1930, стр. 98, 99; Душан Цветковић, „Соколи и соколски слетови”, Београд, 2007, стр. 47; Драган Кларић, “Соколство у Будви и Паштровићима”, Паштровски Алманах I”, Свети Стефан-Петровац, 2014, стр. 385;

2. „Освећење дома у Подгорици”, „Соколски гласник”, ,Београд, 7 децембар 1939, бр. 49, стр. 5;

3. Л. И. Бркић, „Српском Соколу“, „Соко-лист српских соколова у Америци“,Њујорк, 1. Јун 1912, бр. 6, стр. 88–89;

4. „Укидање Српског Сокола у Црној Гору”, „Соко-лист српских соколова у Америци“, Њујорк, 1 августа 1912, бр. 7 и 8, стр. 117;

5. Душан Цветковић, „Соколи и соколски слетови”, Београд, 2007, стр. 47;

6. „Освећење дома у Подгорици”, „Соколски гласник”, ,Београд, 7 децембар 1939, бр. 49, стр. 5;

7. Др. П. Мандић, „Из Соколске жупе Алексе Шантића – Мостар”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 1. септембар 1926, бр. 15-16, стр. 157-160;

8. Др. П. Мандић, „Из Соколске жупе Алексе Шантића – Мостар”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 15. септембар 1926, бр. 17, стр. 175, 176;

9. „Жупа Цетиње“, „Соколски гласник“, Љубљана 1. јула 1929, бр.13, стр.11;

10. „Излет Тиватског Сокола и течајника у Дубровник”, „Соколски гласник”, Љубљана, 8 септембра 1932, бр. 36, стр. 4;

11. Уредио Анте Брозовић, „Соколски зборник“, Година I, Београд, 1934, стр. XXIX;

12. „Гласник Соколске жупе Цетиње”, Цетиње, 1 маја 1937, бр. 5, стр. 93, 101, 104, 111;

13. „Освећење заставе и полагање камена темељца дому Соколског друштва Подгорица”, „Соколски гласник”, ,Београд, 15 мај 1937, бр. 14, стр. 4;

14. Б.С. „Видовданским слетом у Скопљу југословенско Соколство достојно је прославило 25-годишњицу ослобођења наших јужних крајева”, „Соколски Гласник”, Београд, 3 јули 1937, бр. 21, стр. 3, 7;

15. „Освећење дома у Подгорици”, „Соколски гласник”, ,Београд, 7 децембар