После Уједињења 1918. Буњевци су највише допринели успону соколског покрета у Суботици. Др. Бабијан Малагурски, један од покретача Соколства у Суботици, купио је о свом трошку све потребне гимнастичке справе за вежбаче. Први старешина соколског друштва Суботица био је др. Франо Скендеровић, а подстарешина Антун Бешлић. У редовима сокола у Суботици било је Буњеваца, Срба, Маџара, Немаца и Словака. (1)

 

На иницијативу београдске радио станице и заузимањем старешине Соколског друштва Суботица Косте Петровића, соколи у Суботици приредили су прво радио-вече у Југославији 1930, које је преношено преко радио станица у Београду, Загребу и Љубљани. Ненад Ројић је са својом супругом изводио песме старе Војводине. Пре почетка уметничког дела програма говорио је старешина суботичког соколског друштва и истакао : “... Често се чује мишљење, да је Соколство у нашој националној држави у многоме изгубило од значења, које је имало пре светског рата. Необавештени мисле и данас, да је Соколство само гимнастичка или омладинска организација. ... Зато сада, када отварам ово соколско радио вече, кличем свима : Довиђења на Видовдан у Београду, Здраво!“ После говора старешине збор сокола отпевао је “Полети сиви Соколе”. Соколски тамбурашки збор одсвирао је више тачака. Ч. Тадиров изазвао је буру смеха приповедањем бачванских згода и незгода. Он је певао неколико бачванских шалајки праћен за клавиром од Др. Ђуришића. Ристић је отпевао “Части Реца ...” праћен соколским тамбурашким збором. Браћа Терзини певали су рејтанске песме. Аркадије и Ђока свирали су на хармоници а гајдаш Стевановић на гајдама. Суботички соколи добили су са многих страна похвале за приређено радио вече. "(2).

Соколи у Суботици прославили су 5. марта 1932. 100-годишњицу рођења Тирша у градском позоришту. На програму су биле 4 музичке тачке, „Свечана реч о брату Мирославу Тиршу” и соколски скеч. Све музичке тачке извела је соколска музика. Чланови соколског оркестра са капелником на челу нису презали ни од каквих напора да би достигли максимум. Извели су : „Марш Масарикове жупе”; марш из „Продане невесте”; потпури „За моје пријатеље” од Седлачека и на крају Соколски марш. О Тиршу је говорио заменик старешине др. Човић. Говорио је о Тиршу као човеку, као соколу и као филозофу. Скеч „Успомене наше баке” преведен је са чешког и подешен за домаће прилике. Бакина прича била је илустрована вежбама деце, нараштаја и чланова, и на крају са две живе слике. Деца су вежбала са 12 дрвених квадрата на којима је било по једно „100” и по једно слово из Тиршевог имена. Деца су ређала квадрате правећи са њима разне скупине тако да се увек могло прочитати „Тирш 100”. Музика је после тачке свирала југословенску и чешкословачку химну. После музичке тачке приредба је завршена Соколским маршем. (3)

Соколско друштво Суботица почетком тридесетих година 20 века радило је на оснивању сеоских соколских чета у околини Суботице. У четама је велика пажња била посвећена просветном раду. Тај рад се делио на национални рад на просвећивању села као и на обуци у модерном обрађивању земљишта и одржавању хигијене у селу. Одбор за соколске чете у сарадњи са учитељима основао је 8 сеоских чета. Рад сеоских чета обухватао је све гране народног, просветног, здравственог и привредног живота. До 1935. одржано је 58 предавања. Већина предавања била је из области просвете, а 6 предавања одржано је из пољопривреде, с практичним и стручним упутствима. Посредовањем Соколског друштва Суботица преко жупе, Краљевска банска управа у Новом Саду даровала је четама 500 комада садница брескви и око 80.000 јабука. На молбу соколског друштва банска управа наредила је управи свог расадника на Палићу да са својим стручним особљем у 10 практичних предавања на терену поучи чланове чета у сађењу, калемљењу и оплемењивању дивљих садница. Чета Биково основана је 1930. Први старешина био је Веца Тонковић, а учитељ Иван Турато, родом из Омишља, био је начелник-тајник-просветар чете. Чета је имала 57 чланова и књижницу са 60 књига. Примала је „Соколски гласник“, „Соколску просвету”, „Соколско село”, „Новости”.

Чета Таванкут I – Централа основана 1931. имала је 47 чланова. Примала је „Соколски гласник“, „Соколско село” и „Војнички весник”. Чета је до 1935. учествовала на 12 соколских приредби. Чета Таванкут II – Златни крај основана је 1930. Имала је 68 чланова. Вежбали су два пута недељно. Библиотека чете имала је 40 књига. Примала је „Соколски гласник“, „Соколску просвету”, „Соколско село” и „Војнички весник”. До 1935. учествовала је на 10 соколских приредби. Чета Таванкут III – Св. Ана основана је 1931. Чета је до 1935. учествовала на 12 соколских приредби. Имала је 47 чланова. Примала је „Соколски гласник“, „Просвету”, „Соколско село” и „Војни весник”. Имала је књижницу од 20 књига. На утакмицама за соколске чете добила сребрни венац од Соколског друштва Суботица. Соколи из Суботице приредили су јаван час уз учешће чланова свих сеоских чета.

Соколска чета Старо Љутово основана је 1932. Имала је 42 члана, на утакмицама постигла је друго место. Примала је „Соколски гласник“, и „Соколско село”. Чета Мали Бајмок основана је 17 марта 1934. Имала је 94 члана. Примала је „Соколски гласник“ и „Соколско село”. Чета Мали Београд основана је 1930. Имала је 63 члана. Није имала своју књижницу, али је користила Народну читаоницу у селу.

Чета Таванкут IV – Вуковић крај имала је 70 чланова. Основана је 9 децембра 1934. на иницијативу месног учитеља Ивана Мутибарића. (4) На оснивачкој скупштини из Соколског друштва Суботица били су присутни Анте Тадић, старешина друштва и члан управе Лајчо Поздеровић. Као гости присуствовали су Већеслав Омахен и Антун Прчић из сеоске чете Таванкут II са више чланова управе и вежбача. Скупштина је одржана у основној школи “Алекса Шантић”. Било је присутно око 120 лица. Оснивачку скупштину отворио је Иван Мутибарић. Говорио је о Соколству, а нарочито о потреби оснивања соколске чете у том крају. За привременог председника збора изабран је Лазо Ивковић, а за привременог записничара Лајчо Поздеровић. Затим је говорио старешина Соколског друштва Суботица, Анте Тадић. У свом говору истакао је потребу оснивања соколских чета, и значај националног рада у њима, посебно ако су удаљена два километра од границе. Затим је говорио о оснивачу соколства др. Мирославу Тиршу. При помену краља Александра цела скупштина је устала и клицала :”Слава Му!”. Сви присутни су се уписали у чету. У Управи чете били су изабрани : старешина Лазо Ивковић; заменик старешине Албе Покорић; тајник-просветар-начелник Иван Мутибарић и благајник Иве Вуковић. Ревизори су били Антун Пољаковић и Мате Матић. На крају скупштине деца, чланови чете извели су вежбу : “Нека живи Југославија” од Јегера. (5)

Чланови сеоских чета учествовали су на покрајинским слетовима у Сарајеву и Загребу 1934. као и на прослави тридесетогодишњице Карловачког сокола 1934. и другим соколским приредбама. Просветни одбор Соколског друштва Суботица организовао је идејну и просветну школу. У идејној школи предавано је о историји чешког и југословенског соколства, о идеологији Соколства, о великим личностима Соколства и организацији Савеза СКЈ. Идејна школа била је организиована за нове чланове сокола, а просветна за целокупно чланство, нараштај, ђаке и занатлије. У просветној школи предавано је о Истри, о соколској штампи, о првој помоћи, ... .(6) У Суботици је 24 марта 1935. засађена Словенска липа. Соколи су засадили прастаро словенско знамење на северној граници као опомену и упозорење да ће ту и остати. Соколи су поставили липу као гранични стуб на северној међи. Словенска липа требала је да буде зборно место онога часа, када соколи буду заменили своје црвене кошуље, сурим копоранима, да би и делом доказали, да је сваки педаљ земље неприкосновен. Свечаност сађења Словенске липе протекла је скромно, у знаку жалости за краљем Александром. Председништво слетског одбора, сви делегати северних соколских жупа и сво чланство Соколског друштва у Суботици окупило се на летњем друштвеном вежбалишту, одакле су кренули на Ериов трг пред Градску кућу, где је у малом парку било одређено место за сађење липе. На трибини били су: представници бана, командант Потишке дивизијске области, градски сенатор Пољановић, остали представници власти, установа и корпорација из Суботице. Савез сокола представљао је др. Игњат Павлас, члан Управе Савеза СКЈ, старешина Соколске жупе Нови Сад и председник Слетског одбора. Северне соколске жупе заступали су: др. Јова Поповић, заменик старешине Соколске жупе Петровград; др. Драган Колачевић, члан управе Соколске жупе Бјеловар; Михајло Дојчиновић, тајник Соколске жупе Марибор; др. Никола Перваз, тајник Соколске жупе Нови Сад заступао је Соколску жупу Вараждин; Милован Кнежевић, заменик старешине Соколске жупе Нови Сад; Бранко Чипчић, заменик старешине Соколске жупе Београд и др. Иво Јелавић, заменик старешине Соколске жупе Осијек. Свечаност је отворио подпредседник Слетског одбора инг. Коста Петровић. Изразио је захвалност сокола цивилним и војним властима, као и корпорацијама и свима који су присуствовали свечаности. Ненад Рајић, старешина Соколског друштва Суботица, позвао делегате жупа да засаде липу. Липу су донели соколи и соколице Соколског друштва Суботица. Липу је примио др. Игњат Павлас и са осталим представницима северних жупа засадио је уз звуке војничке молитве. Овај чин је посматрало гологлаво око 5.000 присутних. Др. Павлас је предао липу на чување градској општини, у име које је примио градски сенатор Јосип Пољаковић, обећавши, да ће Словенску липу чувати као знамење слободе и јединства. (7)

Пошто је Соколски слет у Суботици уместо 1935. био одложен за 1936. Соколско друштво Суботица одржало је XIV јавну вежбу. Гимнастички дан средњошколске омладине спојен је са јавном вежбом. У вежби је учествовала и војска. Јавна вежба одржана је 9. јуна 1935. на игралишту фудбалског клуба “Бачка”. Мушка и женска деца, ученици-це средњих школа, мушки нараштај сокола, женски нараштај, чланице сокола и чланови сеоских чета извели су просте вежбе. Све чланство извело је вежбе на справама и игре. Војници 34 пешадијског пука извели су просте вежбе. Соколска коњица извела је карусел. Све чланство извело је слетску сцену “Хеј Словени”. Учествовало је преко 1.200 вежбача, вежбачица и деце. Та сцена је оставила велики утисак на гледаоце. Аутори сцене били су Лазар Тешић и Марија Шлезак. У прогласу слетског одбора истакнуто је да је соколство живи гранични бедем на северу отаџбине. (8)

У Суботици је одржан Четврти покрајински слет Савеза Сокола Краљевине Југославије. Слет је почео савезним такмичењима чланова и чланица 27. јуна 1936. на соколском стадиону. Тог дана отворена је у Градској кући индустријска изложба, коју је отворио председник градске општине инжењер Иван Ивковић-Ивандекић у присуству цивилних и војних власти, сокола и разних корпорација и установа. Изложбом је приказана привреда и индустрија Суботице. У просторијама Градске куће отворена је историјска изложба “Југословенска Суботица од најстаријих времена до Тријанонског мира” Изложбу је отворио председник градске општине Иван Ивковић-Ивандекић, а аранжирао је национални и културни радник протопрезвитер Марко Протић. Отварању изложбе присуствовали су подпредседник општине др. Кенђелац, професор Алекса Ивић, буњевачки историчар Мијо Мандић као и остали представници. У Дому Душана Радића, на Карађорђевом тргу отворена је изложба Добротворне Задруге Српкиња о народним радовима, ношњама и везовима. На отварању изложбе били су присутни подпредседник општине др. Кенђелац и председник Слетског одбора др Игњат Павлас. У просторијама Гранд хотела отворена је изложба “Националног храма”, симболички приказ националних и културних прегнућа народа. “Национални храм” био је уметнички рад Радојице Никчевића, који је своје дело изложио и приликом нараштајских дана слета у Суботици. (9) Међу првим соколским гостима стигли су руски соколи под вођством старешина Романа Драјлинга, Виктора Артаманова и начелника Камбулина. Дочекани су са соколском музиком и поздрављени од представника Слетског одбора и великог броја суботичких сокола и соколица. (10)

У вече 27 јуна 1936. звуци труба уз ракете и прангије објавили су са торња Градске куће почетак видовданских слетских свечаности. Велики звучници преносили су државну химну и “Хеј Славени”. После тога настало је на трговима пред Градском кућом весеље уз свирање и играње народних кола. Слетски одбор приредио је у част представника словенског соколства и представника жупа вечеру у Соколском дому. Госте је поздравио председник градске општине Ивандекић. После вечере приређен је у афитеатру Соколског дома концерат. Концерат је отворен Пашћановим “Соколским поздравом”, који је свирала соколска музика. А затим је госте поздравио Петар Будановић у име слетског одбора. У свом говору истакао је : „… Да, радосни смо, јер се налазите међу нама ви, који сте не жалећи труда дошли из свих крајева наше лепе отаџбине и који сте за неколико дана напустили своје домове и у њима оставили своје најмилије, да са нама јавно манифестујете високу соколску свест … народ само сложан и уједињен може напредовати на свим пољима људскога настојања, јер све нас учи иста прошлост, да разједињени и раздвојени само туђину морамо служити. И када смо тога свесни, можемо у миру и у братској, соколској љубави радити за све нас, за сав наш народ,”. Затим су свирали суботички жељезничарски тамбурашки збор, мешовити певачки збор “Граничари”, хармоникаши, жељезничарска и соколска музика. После концерта било је у амфитеатру соколско весеље.(11) На Видовдан 28. јуна 1936. одржана су такмичења соколских музика, тамбурашких и певачких хорова и гуслара. Савезна музичка такмичења одржана су у Градском позоришту, у дворани “Граничара”, под вођством референта за музику Просветног одбора Савеза СКЈ Светолика Пашћана-Којанова. Делегација сокола на челу са Владом Стипићем,чланом управе Соколског друштва Суботица, посетила је гроб првог старешине Соколског друштва у Суботици др Фрање Сударевића. У исто време делегација Савеза СКЈ, Слетског одбора и соколских жупа положила је венац на споменик палим за ослобођење и уједињење на Тргу Војводе Путника. У свим суботичким црквама одржани су видовдански помени. (12) Соколски Видовдански помен одржан је у амфитеатру Соколског дома. Помен је почео певањем Пашћановог “Соколског поздрава”. Др. Станко Точић говорио је о значају Косовске битке. Косово је било капија за цео Балкан, за Хрвате и сву средњу Европу. Оно је унапред одлучило мохачку и крбавску битку. Истакао је : “ Нисмо се могли у прошлости одржати, јер великаши као ствараоци независних држава у својој себичности и својим сепаратистичким тежњама нису имали осећања за јединство, јер нису били прожети јединственом националном мишљу. Та је мисао разбуђена захваљујући етици видовданске традиције, којом су били надахнути сви наши народни великани и цео наш народ.” Мешовити соколски хор из Радовљице певао химну, након чега је један соколић рецитовао песму “ На Косову”, а једна соколица рецитовала “На глас о смрти нашег највећег Краља”. Помен је завршен певањем “Хеј Словени”.(13) По завршеном помену формирала се пред Соколским домом поворка која је на челу са представницима словенског соколства, представницима власти и соколском музиком, пошла до Ериовог трга, где је била посађена Словенска липа. Сав простор и трг Слободе били су испуњени масом сокола и грађанства, које је присуствовало симболичном свечаности полагањем земље коју су донели представници соколских јединица из свих крајева на могилу под Словенском липом. Свечаност је почела свирањем химне “Хеј Словени”. Први су пришли липи браћа из Истре, који су сасули земљу донету из тамошњих неослобођених крајева. На крају је соколски хор из Радовљице у словеначким народним ношњама певао “Хеј Словени”. (14)

Соколско друштво Суботица приредило је свечани ручак у Официрском дому за представнике соколских савеза и бугарске Јунаке, представнике власти и делегате жупа. Кад су соколи и грађани кренули у поворци на стадион почела је да пада киша праћена грмљавином. Упркос киши масе сокола и грађана са свих страна хитале су ка стадиону. Сва превозна средства којима је располагала Суботица превозила су соколе и грађане на стадион. Трамвајска кола, аутомобили и кочије превозили су без прекида путнике, али је мноштво хитало и пешке ка стадиону. Над соколским слетиштем виле су се заставе свих словенских народа. Министар физичког васпитања народа др. Јосип Рогић прогласио је стадион и парк око њега Југословенским народним парком Краља Петра II. Затим је говорио представник бугарских Јунака професор Минев. Предао је поклон плакету др. Игњату Павласу. На плакети је писало : “Новосадској Соколској жупи братски спомен од Савеза Јунака поводом слета у Суботици, јуна 1936 г”. У свом говору др. Игњат Павлас истакао је : „Соколска жупа Нови Сад, на чијој се територији одржава овај IV покрајински слет Савеза СКЈ, прима с братском захвалношћу овај дар као залогу братства и љубави између Савеза бугарских Јунака и Савеза Сокола Краљевине Југославије и свих њихових припадника. ... да наше несебично и ничим помућено братство и љубав поведу Савез бугарских Јунака и Савез Сокола Кр. Југославије једним заједничким путем, а у загрљају са свима словенским соколским савезима.” Затим је следило свечано развиће и предаја заставе, коју су друштва и чете жупе Нови Сад поклониле својој жупи. Застава је била израђена по нацрту академског сликара и члана сокола Саве Рајковића. (15)

На слету изведена је вежба „Хајд јунаци” од Ивана Ковача, коју су извели са сваке стране по 36 војника с пушкама београдске подофицирске школе и у средини 36 морнара морнарске подофицирске школе. Вежба је симболично приказала спремање за борбу, затим саму борбу за којом следи ослобођење и уједињење. У „Југословенској епопеји” од истог аутора, 36 чланова београдских соколских друштава симболично је приказано уздизање царевине под Немањићима, долазак Турака, бој на Косову, српски борци на Врачару, затим ослобођење. У песми се истиче : „Нек душман види, нек душман чује, да Срб још живи, да је јунак”.

Слетску сцену „Хеј Словени” извело је 2.065 чланова, чланица, мушког и женског нараштаја, мушке и женске деце, чланова соколских чета Соколског друштва Суботица и 400 војника суботичког гарнизона. Приказана је основна мисао соколства Кроз соколство - Славенству ! . (16)

Сцена „Хеј Словени” била је изграђена по угледу на слетске сцене на свесоколским слетовима у Прагу. У њој је долазила до изражаја теловежба, рецитација, песма, глума, плес и музика. Све је било повезано у једну целину. Употребом и распоредом великих маса на отвореном, када њихове покрете прати музика, те речи изговорене зборно и појединачно, и зборно певање свих учесника, давало је драмско дејство, које се развијало из глуме, покрета маса, музике, вокалног израза збора и појединаца. Приказом сцене код гледалаца је изазивало свечано расположење. Тачку су саставили Лазар Тешић и Марија Шлезак. Музичку пратњу за сцену спремио је Карел Направњик. (17)

У вече одржана је Соколска академија у Градском позоришту. У првој тачци 10 чланова Соколског друштва Стара Пазова извели су састав „У бој” од А. Мудрога уз пратњу клавира. Шест руских соколица извело је ритмички састав од Е. Камбулина уз пратњу музике на мотив „Кад вечерње сунце залази”. Чланови руског сокола извели су „Деветку”. Уз пратњу војне музике извело је 16 питомаца морнаричко-машинске шпколе састав од И. Ковача „Дижите стег”. Исте вечери приређено је у амфитеатру Соколског дома словенско вече. На Ериовом тргу и на вежбалишту Соколског дома исте вечери приређене су народне забаве. (18)

Соколска поворка кретала се улицом Престолонаследника Петра ка Јелачићевој и даље Карађорђевим тргом према Александровој улици и Соколском дому. У соколској поворци били су одред соколске коњице, вођа слета М.Теодоровић и заменик Л. Тешић, соколска музика, застава Савеза СКЈ, ... Старешинство Савеза СКЈ са представницима ЧОС, бугарских Јунака, пољског и руског Соколства, ... чехословачки, руски соколи и соколице, затим жупе ССКЈ , здравствени одред и одред соколске коњице. Било је 11 соколских музика. Соколи су ишли у одори и у народним ношњама, соколице у одори, народним ношњама и у вежбачком оделу. Било је око 500 сокола и соколица у народној ношњи. Са балкона Соколског дома поздравили су соколе старешина Гангл, министар за физичко васпитање народа др. Јосип Рогић, председник општине Ивандекић, представници чешког,пољског и руског сокола и бугарског Јунака. У свом говору Ивандекић је истакао : „Овај слет је свесна национална манифестација, јер овде видимо сакупљене одушевљене и неустрашиве Соколе : плодне Бачке и Баната, китњастог Срема, славонске равни и убавог Загорја. Јуначке Шумадије и Јужне Србије, Босне поносне, земље Херцеговине, плавог Јадрана, нашег Приморја и осталих крајева наше миле отаџбине. ... Овај слет има данас још већи значај, јер је он и манифестација свесловенске узајамности. Овде су наша браћа : Бугари, Чехословаци, Пољаци и Руси, с којима у заједници имамо да остваримо речи песникове о мисији Словенства, ... Браћо, нека вам је братски поздрав од наше беле Суботице, која у нашој држави као звезда северњача показује пут на узбурканом мору, да срећно дођемо у луку словенског спаса !”. (19)

На другој јавној вежби били су присутни председник владе др. Стојадиновић, министар Цветковић, председник народне скупштине Чирић, бан Дунавске бановине Пауновић, бројни сенатори и народни посланици, ... . Председник општине Ивандекић приредио је у Курсалону на Палићу свечани банкет. У свом говору Стојадиновић је истакао : „.. пошто сам и ја у младости био Соко, а ко је био једном Соко, тај и остаје. ... Ја вам, браћо Соколи, могу рећи још и ово : продужите овако као што радите, продужите и даље свој национални и патриотски рад и будите уверени да ваш труд није узалудан. Отаџбина биће вам захвална. ... У то име ја вас поздрављам, браћо Соколи и господо Суботичани, соколским поздравом : Здраво !“ . У самом граду одржане су завршне свечаности слета, чији је завршетак био оглашен трубама и ватрометом. (20)

Један од истакнутих Буњеваца-сокола био је Перо Будановић. Рођен је у Суботици у угледној буњевачкој породици 1904. Основну и средњу школу завршио је у Суботици, а правни факултет у Загребу. Био је члан Хрватског сокола. После оснивања Савеза Сокола Краљевине Југославије је заједно са једном већом групом буњевачких омладинаца пришао новом Савезу СКЈ. Изабран је 1931. за тајника Соколског друштва Суботице, а 1935. изабран је за заменика старешине друштва. Интересовао се за рад и напредак соколских чета, па је врло често излазио по суботичким салашима, у сеоске чете. Ту је васпитавао сеоске соколе у соколском и националном духу. Умро је 10. јануара 1937. Сахрани је присуствовало више од 10.000 људи свих класа, вера и народности. Били су присутни сви шефови државних, градских и самоуправних надлештава и представници војске, националне и спортске организације са целокупним чланством. У име Соколске жупе Нови Сад на сахрани је био инг. Коста Петровић, заменик старешине жупе, и Лазар Тешић, заменик начелника жупе. Соколско друштво Суботица учествовало је на погребу са целокупним чланством, заставама и музиком. На спроводу је учествовао одред војника са војном музиком. У стану се од Пере Будановића опростио у име Соколског друштва и жупе Нови Сад Иван Турато, а у име спорт-клуба „Зрињски” и Југословенског националног друштва „Бискуп Иван Антуновић” др. Иван Пољаковић, који је величао рад Пере Будановића на националном и спортском пољу међу буњевачком омладином. На гробљу говорили су Лаза Туранов, полицијски пристав и Михајло Селе, у име свих суботичких спортиста. (21)

Соколско друштво Суботица-Матица одржало је 16 јануара 1938. своју XIX редовну годишњу скупштину у Соколском дому, у присуству делегата жупе Милована Кнежевића, заменика старешине жупе и бројног чланства. Друштво је 1937. учествовало на 12 приредби ван Суботице. На скупштини је изабрана нова управа : старешина Лаза Тешић, заменици Стојан Драгојлов и др. Иван Пољаковић; тајник Веца Вујковић, благајник Антон Грчман, начелник Василије Јовић, заменици Едуард Крал, Јован Мемхелцер и Јосип Кујунђић; начелница Марија Шлезак, заменице Загорка Симић и Етушка Пољаковић. (22) Тридесетих година 20 века тамбураш Пере Тумбас Хајо учествовао је заједно са соколима на Свесловенском соколском слету у Прагу. Са својим тамбурашима наступао је на Радио Прагу. (23)

Соколско друштво у Суботици прославило је 8. јуна 1939. свечано двадесетогодишњицу свог оснивања. На прославу су дошли делегати свих националних и културних удружења из Војводине, и велики број сокола из свих околних друштава. Присуствовали су дивизијски генерал Илија Брашић, подбан Дунавске бановине Драгољуб Дринчић, председник суботичке општине Липоземчић, изасланик Савеза Сокола др. инг. Коста Петровић, старешина жупе Нови Сад др. Игњат Павлас итд. Као гост присуствовао је прослави први начелник суботичког сокола од пре 20 година, артиљеријски пуковник Димитрије Павловић.

Прослава је почела 7 јуна 1939. у вече свечаном соколском академијом у амфитеатру Народног дома краља Александра. На академији су сем сокола из Суботице учествовала и друштва Хоргош, Сента, Бачка Топола, Нови Сад и Мали Бајмок. Свечаност је настављена 8 јуна 1939. соколским збором на соколском стадиону. Том приликом предати су прелазни дарови најбољем нараштајцу за 1939, Рудићу и најбољој нараштајки, Иванки Петровић. Након збора формирана је свечана поворка која је прошла главним градским улицама, срдачно поздрављена од становништва, а затим је пред Народним домом извршен дефиле и поздрав. Масу је поздравио старешина друштва Суботица Лазар Тешић, приказавши усвом говору развој соколства у Суботици и успехе које је соколство постигло на национално просветном и социјалном подручју. Истакао је да у Суботици постоји Соколско друштво Матица и Соколско друштво I, а основане су сеоске чете у Малом Бајмоку, Бикову, Таванкуту, .... . Нагласио је да ће суботички соколи остати и надаље на стражи на северној граници отаџбине. После њега говорио је др. Игњат Павлас, истакавши да ће соколи радије умрети у слободи за слободу, него да буду робови туђина. После подне одржане су јавне вежбе на соколском стадиону. У вече одржано је народно весеље. (24)

Соколско друштво у Суботици деловало је у периоду између два рата. Раду соколског друштва највише су допринели Буњевци. Соколи су сматрали да се налазе на стражи на северној граници отаџбине. Друштво је у сарадњи са банском управом настојало да унапреди села преко соколских сеоских чета. Соколско друштво Суботица изградило је Соколовац на Палићком језеру као летњу школу и летовалиште друштва на обалама језера. Прославили су године 1939. 20 година свог рада. После Априлског рата 1941. Соколско друштво Суботица било је забрањено. После 1990. соколска друштва у Суботици обновила су свој рад.

Саша Недељковић

члан Научног друштва за историју здравствене културе

Напомене :

1.М. Радојчин, „За Југославију и југословенство”, Буњевци у соколском покрету Суботице између два рата, „Буњевачке новине“, Суботица, 31. децембар 2006, бр. 18, стр. 27;

2.„Прво соколско радио-вече”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 1. маја 1930, бр. 9, стр. 6,7; 3. М.Б.Н, „Свечана академија у славу Тирша”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 10 марта 1932, бр. 11, стр. 6; 4. М. Чичовачки, „Рад наших соколских чета”, „Соколски гласник“, Љубљана, 18 јануара 1935, бр. 4, стр. 4;

5. М.Ч. „Нова Соколска чета у Таванкуту IV”, „Соколски гласник“, Љубљана, 1 јануара 1935, бр.1, стр. 5;

6. М. Чичовачки, „Рад наших соколских чета”, „Соколски гласник“, Љубљана, 18 јануара 1935, бр. 4, стр. 4; М.Ч.„Рад просветног одбора”, „Соколски гласник“, Љубљана, 1 јануара 1935, бр.1, стр. 5;

7. М.Б.Н, „ Свечаност сађења Словенске липе у Суботици ”, „Соколски гласник”, Љубљана, 5 априла 1935, бр. 15, стр. 3, 4;

8. „Јавна вежба Соколског друштва”, „Соколски гласник“, Љубљана, 21 јуна 1935, бр. 26, стр. 3; „Проглас Слетског одбора”, „Соколски гласник“, Љубљана, 8 маја 1936. бр. 19, стр. 1;

9. „Отварање изложби”, „Соколски гласник“, Љубљана, 10 јула 1936, бр. 27 и 28, стр. 4;

10.„Срдачан дочек руских Сокола и Соколица”, „Соколски гласник“, Љубљана, 10 јула 1936,бр. 27 и 28, стр. 4;

11.„Свечано отварање слета”, „Соколски гласник“, Љубљана, 10 јула 1936,бр. 27 и 28, стр. 4;

12. „Соколска музичка такмичења”, „На гробу брата дра Фрање Сударевића”,„Соколски гласник“, Љубљана, 10 јула 1936, бр. 27 и 28, стр.5; 13. „Видовдански помен у амфитеатру Соколског дома”, „Соколски гласник“, Љубљана, 10 јула 1936, бр. 27 и 28, стр.5; 14. „Свечаност полагања земље на могилу под Словенском липом”, „Соколски гласник“, Љубљана, 10 јула 1936, бр. 27 и 28, стр.5; 15. „Прва слетска свечаност – јавна вежба на стадиону”, „Соколски гласник“, Љубљана, 10 јула 1936, бр. 27 и 28, стр. 6; 16. „Соколска академија у Градском позоришту”, „Соколски гласник“, Љубљана, 10 јула 1936, бр. 27 и 28, стр. 7; 17. „На слету у Суботици”, „Соколски гласник“, Љубљана, 5 јуна 1936, бр. 23, стр.1; 18. „Соколска академија у Градском позоришту”, „Соколски гласник“, Љубљана, 10 јула 1936, бр. 27 и 28, стр. 7; 19. „Величанствени збор Соколства пред Соколским домом”, „Соколски гласник“, Љубљана, 10 јула 1936, бр. 27 и 28, стр. 7, 8; 20. „Друга слетска свечаност – јавна вежба”, „Председник владе др. Стојадиновић о Соколству”, „Соколски гласник“, Љубљана, 10 јула 1936, бр. 27 и 28, стр. 8; 21. Ј.Т, „Брат Перо Будановић”, „Соколски гласник“, Београд, 22 јануар 1937, бр. 1, стр. 7, 8; 22. Ј.Т. „Скупштина Соколског друштва Суботица”, „Соколски гласник“, Београд,29 јануар 1938, бр. 4, стр. 3; 23. Невенка Башић Палковић, „Велики уметник тамбурице Пере Тумбас Хајо“, „Буњевачке новине“, 28. децембар 2001, број. 5-12, Год. IV, Суботица, стр.8; 24. „Соколско славље у Суботици”, „Соколски гласник“, Београд, 16 јуна 1939, бр. 2