На јавном збору грађана Дубровника 1922. изабран је Одбор за подизање споменика Ослобођења у Дубровнику. Збор је поверио израду споменика и његово постављање Ивану Мештровићу. На дан Уједињења, 1 децембра 1924. откривен је Споменик краља Петра I Ослободиоца (велики барељеф) узидан у бедемима града, над унутрашњим вратима од Пила.

Откривању споменика присуствовале су све школе, све корпорације са заставама, две музике, Конављани, соколи, добровољци, орјунаши и градска братства. Само откривање споменика пратила је топовска паљба, почасни плотуни и звоњава звона са свих цркава. Извештач листа „Време“ свој извештај из Дубровника завршио је констатацијом: „Одавно већ Дубровник, славан са свога родољубља, није видео лепше националне свечаности, нити је тако спонтано манифестовао своју љубав према јединству, краљу и држави“(1). Споменик је представљао краља Петра I огрнутог пелерином, на коњу са соколом у руци. Над спомеником, у једној малој удубини, постављен је кип Св. Влаха, заштитника Дубровника, такође дело Мештровића. У књижици „Дубровник илустровани вођ кроз дубровачку прошлост и садашњост“ коју је 1929. издао Обласни Одбор Јадранске Страже Дубровник истакао је историчар Јорјо Тадић: „И тако су Дубровчани над улазним вратима свога града поставили два своја симбола и идеала: Св. Влаха, представника старог Дубровника, и Краља Петра, представника не само опћенародних него и њихових националних настојања и коначних побједа.“(2) Приликом откривања споменика краљу Петру Првог децембра 1924. соколско друштво је учествовало корпоративно са својом музиком. На споменик је друштво положило ловоров венац са натписом : „Неумрлом Соколу Краљу Петру – Соколско Друштво Дубровник”. (3)

Соколи су наставили да прослављају Дан Уједињења испред споменика краљу Петру. Лист ,,Дубровник” писао је о припремама за прославу 1 децембра 1939. у Дубровнику. На дан Уједињења одржавана су у богомољама свечана благодарења за срећу народа, који је послије толико мука, напора и борби постигао свој циљ, своје уједињење. Удружења Соко, Нова Југославија и Дубровачка Грађанска Музика присуствовали су са својим заставама и са свим својим члановима благодарењима. Након благодарења поменута удружења, предвођена музиком, заједно са родољубивим грађанством ишла су ,,између врата од Пила”, и ту полагала вијенце на спомен-плоче подигните онима који су свој живот жртвовали за слободу и уједињење. После тога одржавала се у Соколани свечана сједница. Увече Дубровачка Грађанска Музика обилазила је град те је том приликом приређивана бакљада. Соколско друштво у Дубровнику приређивало је 2 децембра свечану академију. (4) Друштво „Нова Југославија” је 1938. осветлила свој нови барјак. „...Предвођени са три музике и заставом „Нове Југославије ” из Соколане се је формирала једна управ импозантна поворка омладине, њој се је придружило и неколико наших националних ветерана ...вратише се да се поклоне споменику краља Петра... . и спомен-плочи наших дубровачких омладинаца, који су свој млади живот жртвовали за слободну Југославију. ...а гђица Веселинка Самарџића изрекла је диван говор, у коме је и ово речено : „ .... Долазимо и пред плочу која нас потсијећа на наше предратне другове, који су се жртвовали и који нам служе за примјер како се ради и ствара, чува и трпи за најсветије циљеве Народа и Отаџбине.” ”(5)

После стварања Бановине Хрватске 1939. власти Бановине настојале су да онемогуће прославе Дана Уједињења. Дубровчани су прославили Дан Уједињења, 1 децембар 1939. и поред свих техничких сметњи власти ХСС у Дубровнику. Град и предграђе били су искићени заставама. На благодарења у црквама било је бројно грађанство уз присуство војних и цивилних власти. За време благодарења пред католичком катедралом и православном црквом била је постројена војска и чланови Нове Југославије. Соколска музика предводила је и једне и друге. После благодарења одржана је у соколани свечана сједница, и нови чланови су положили свечану заклетву. После свечане сједнице упркос техничким сметњама које су имале сврху да омету сваки вањски знак манифестације, формирана је поворка Дубровчана предвођена соколском музиком. Пред поворком су ношена четири вијенца, која су положена на спомен-плоче у вратима од Пила. Поворку су сачињавали чланови сокола са својом заставом, чланови Нове Југославије са барјаком, те мноштво дубровчана, који се затекоше на улици, јер је већина њих мислила да због техничких сметњи неће бити никакве јавне манифестације. У поворци је узело учешћа преко 2.000 грађана. Поворка се зауставила у вратима од Пила, гдје су на рељеф-споменик Краља Петра и спомен плоче дубровчана, палих за ослобођење положени ловорови вијенци. Предсједник Нове Југославије, кап. Нико Папа одржао је ватрен говор упућен омладини, која је баш тог дана у Дубровнику показала и својим бројем и својом одлучношћу, да не постоји техничких сметњи када хоће јавно да се изрази љубав према народу и држави. У листу „Дубровник” истакнуто је: „Наша дична омладина заслужује овом приликом не само признање већ највећу похвалу.” Након говора кап. Папе кликнуло се је по три пута Слава краљу Ујединитељу и Живио младом краљу Петру II и Југославији. После тога поворка је прошла у потпуном реду преко плаце краља Петра до у Соколану (Спонза). На плаци краља Петра поворка је одала почаст заставама. У коментару листа ,,Дубровник” истакнуто је : ,,… да у ,Дубровнику – крај свих зала – још се у пуној снази одржава дух љубави према Краљу и Отаџбини, да му тај дух нијесу могле да умање ни ново повучене границе које су га бациле у један неиздржив и неприродан положај у политичком и привредном правцу.” (6) Притисак власти ХСС је био све већи. Поводом прославе Дана Уједињења лист је писао : „забрањује им се да положе вијенац на споменик нашег Ослободитеља, ...Краља Петра; забрањује се да положи вијенац на спомен-плоче узидане на част палих бораца за слободу из Дубровника”. Скромна прослава Дана Уједињења у Дубровнику 1. децембра 1940, ограничена је на свечаност приређену у Соколани. (7)

После Априлског рата 1941. Дубровник је био додељен НДХ. Усташе су скинуле плоче посвећене стрељаним соколима и Српској војсци која је 13.11.1918. ослободила Дубровник. Априла 1941. спомен плочу палим добровољцима усташка тројка залила је црним мастилом, скинула, разбила и пренела кроз град. Разбијене плоче усташе су користиле за поправку плочника. Италијански команданти наредили су да се Мештровићев споменик (рељеф) краља Петра I брижно скине и стручно упакује. (8) Рут Мичел описала је свој боравак у окупираном Дубровнику. Између осталог писала је и о рушењу споменика краља Петра I : „Гледала сам како га руше, заједно са другим записима и успоменама на Југославију, која је сада нестала“.(9)

Саша Недељковић

члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :

1. Угљеша Рајчевић, „Затирано и затрто“, стр. 151, Нови Сад , 2001

2. Јорјо Тадић, „Дубровник илустровани вођ кроз дубровачку прошлост и садашњост“, стр. 29–31, Издање „Јадранске Страже“, Обл. Одбор–Дубровник, Штампарија „Јадран“–Дубровник. 1929;

3. “Споменица 25. година соколског рада у Дубровнику”, Соколско друштво Дубровник, Дубровник, 1929, стр. 66, 67;

4. „1 децембра”, „Дубровник”, Дубровник, 2 децембра 1939, бр. 48, стр. 4;

5. „Наша омладина”, „Дубровник” , 20 новембра 1937, бр.43,стр.2; „Свечаност развијања барјака Нове Југославије”, „Дубровник”, 15 јануара 1938, бр.2, стр.3-4; О.Н.О. „Нова Југославија”, 29 Јануара 1938, „Дубровник”, Дубровник, бр. 4, стр. 4;

6. „Прослава 1 децембра”, „Дубровник”, Дубровник, 9 децембар 1939, бр. 49, стр.4; „Соколство у Бановини Хрватској је одушевљено прославило Дан Уједињења”, „Соколски гласник“, Београд, 15 децембар 1939, бр. 50, стр. 2;

7. „Прослава Дана Уједињења у Дубровнику”, „Дубровник”, Котор-Дубровник, 7 децембра 1940, Бокешка штампарија (Д.Ј.Челановић) бр.48, стр. 4;

8. Мато Јакшић, „Дубровник 1941”, 32-33; Милан Ж. Живановић, „Дубровник у борби за Уједињење”, Београд 1962, стр.97;