После више година припрема и одлагања коначно су пре пола године светлост дана угледале и нове српске регистарске таблице.

 

Све бивше југословенске републике већ одавно имају своје регистарске ознаке које су мање или више прилагођене европским стандардима, док ми по обичају све радимо последњи. Веровали смо да ће због тако темељних припрема наше регистарске таблице бити јединствене и препознатљиве, а догодило се да су само оригинална копија хрватских. Једина разлика између наших и хрватских је у грбу, уместо шаховнице је српски грб са оцилима испод кога стоји ситан ћирилични испис регистарског подручја поред оног исписаног латиницом великим словима. Наравно да сви добри преписивачи увек направе неку грешку по којој се лако препознају, а она је овог пута катастрофална јер је противуставна, по члану 10 УСТАВ-а Републике Србије.


Противуставност се огледа у чињеници да је ћирилично писмо једино писмо у службеној употреби у Републици Србији , и према томе сви државни органи морају да се придржавају те уставне одредбе, што значи да и регистарске таблице морају да буду у сагласности са УСТАВ-ом, јер их издаје државни орган.

 

Док смо били у заједничкој нам држави Југославији, по уставу су била два равноправна писма, латинично и ћирилично и сасвим је било нормално да је ознака за Шабац ŠA или за Нови Сад NS. Стварањем наше државе, Републике Србије, било је потребно изменити комплетан приступ и концепцију код доношења одлуке о изгледу и садржају наших регистарских таблица. Таблице морају изгледати тако да се са њима можемо  поносити и дичити као достојанствени грађани ове земље.
Наши суседи, који користе ћирилично писмо, имају много више поноса и достојанства јер не дозвољавају да се крши њихово основно људско право, а то је језик и писмо. Језик и писмо спадају у основни израз духовности једног народа, па верујем и нас Срба.
Ево како су наша браћа по писму сачували свој образ и част  доносећи одлуку о изгледу њихових регистарских таблица.
У Босни и Херцеговини је то решено тако што код словних ознака постоје само она слова која се исто пишу и читају и у латиничној и ћириличној варијанти (пример рег.озн. М25-А-356), и не постоје регистарска подручја из добро нам познатих разлога, већ је цела држава једно регистарско подручје.
Македонци су то решили тако што су на таблици само слова која постоје у македонском и у латиничним писму  (пример рег. озн. за град Скопље SK ск/ди 356-DI), написана крупно латиничним писмом и ситно, то исто ћириличним.
Бугари су то решили тако што су на таблицама ставили само слова иста у латиници и ћирилици (пример рег. озн. за Софију C 9356-МН), али им се зато дешава да за нека друга места стоји ознака која нема никакве везе са називом места.

Ако кренамо мало даље по Европи, можемо узети за пример регистарске ознаке у Француској и Русији, земљама са којима кроз векове имамо специјалне односе, где је Француска чланица Европске Уније док је Русија највећа земља на свету. У обе државе, форма регистарских таблица је истоветна са малим разликама.
Регистарско подручје је обележено бројем који је ознака департмана-области у Француској ( Париз има ознаку 75 ) , или губерније или града у Русији ( Москва има ознаку 77 ) док су остали делови регистарске ознаке комбинација слова и бројева. Френцузи користе свој Alfabet од 26 слова (пример. рег. озн. 254-SXQ 75), док Руси користе само слова која се исто пишу, а не мора да се исто и читају у њиховој ћирилици и Alfabet-у (пример рег. озн. м-289-ХУР 77). Руси ознаку на таблици читају према свом писму, а други који користе Alfabet као основу за своје писмо, ознаке ће читати на свој начин.  Слово У које руси користе је уствари Y написано на други начин, као мало слово.
Аустријанци на својим таблицама користе по једно или два слово за регистарско подручје и остало су разне комбинације бројева и слова, али без умлаута (пример рег.озн. за Беч – Wien  W   25467U) .
Словенци имају само десетак регистарских ознака за велика места, док је све остало слично са аустријским таблицама (пример рег. озн. за Љубљану LJ  2A5-46) .
Анализирао сам разне врсте таблица по земљама Европе, па је ред да сада направим и малу рекапитулацију нових српских таблица.
Први део таблица су ознаке регистарских подручја ( има их 74 тренутно ) која су направљена по неодређеном критеријуму.
Регистарске ознаке су дељене по градовима, варошима, општинама, по бабу и по стричевима, или по политичким жељама. Очигледни примери за то су многи градови и места. Под Београдом се региструју возила у Лазаревцу или Младеновцу који се налазе на 60 км од Београда, док Топола има своју регистрацију а налази се на 15 км од Аранђеловца и много је мања варош од Лазаревца. Аранђеловац такође има своју ознаку. Ознака регистарског подручја је на латиници, што је противуставно, али се можда и може прихватити пошто испод грба постоји ситан ћирилични испис регистарског подручја. Једино није логично да Београд има трећину свих регистрованих возила у Србији, а било је могуће да београдске табле носи само стари део Београда са централним општинама, док би други делови имали своје.
Нови Београд  би могао имати NB, Земун и Сурчин ZE, Лазаревац  LA, Обреновац и Барајево OB, Младеновац и Сопот  ML, Гроцка GR.
Наравно да слични примери постоје и за друге веће градове, као што су Нови Сад, Ниш, Ужице и.т.д.
Други део таблице са грбом је проблематичан јер стручњаци задужени за државна знамења (хералдичари) имају примедбу на изглед грба, то јест штита.
Трећи део таблице је и најпроблематичнији јер садржи осим бројева и словне латиничне ознаке које по уставу не могу да постоје.
Латиничне ознаке су узете у оригиналу из хрватских прописа, користе се свих 30 слова abecede плус слова X, Y и W из Alfabet-а, али без слова Q које такође постоји. Пошто се слова Љ, Њ и Џ у abecedi пишу као LJ, NJ и DŽ, то јест састављена су из два слова, вероватно су хрвати хтели да заокруже број слова на 30. Комбинацијом само тих 30 слова може се добити 900 различитих ознака, а све то помножено са 1000 или 10000 бројева, у зависности да ли рег. ознака има 3 или 4 цифре, долази се до могућности да на једном регистарском подручју може бити регистровано 900 000 или 9 000 000 возила. Ако знамо да у Србији има око 2 000 000 возила, долазимо до безсмисла, зашто су нам уопште потребна регистарска подручја. Још је веће чудо, зашто су нам за поједина подручја потребне три цифре, кад неће бити искоришћена ни једна,
или можда максимално две. Можда треба некога да фасцинирамо са толиким бројем нула.

А ево и неколико предлога како је то могло бити решено, а није.

1) Можда је руски, то јест француски модел и најпримењивији за Србију. Сличан модел не постоји у нашем комшилуку па би наше таблице биле препознатљиве и различите од осталих, али не и оригиналне.
Србија би могла да има 99(100) регистарских подручја, или мање са резервним бројевима. Други део таблице би био састављен из 2 или 3 бројне ознаке и две словне ознаке, користећи само слова која се исто пишу у ћирилици и латиници - Alfabet (има укупно 13 истих слова – А, В, Е, Ј, К, М, Н, О, Р, С, Т, У, Х ) Слово Y мора да се пише као наше У, то јест као мало y. Пример за регистарску ознаку у Србији би тако био
256-НУ  23 где је 23 ознака подручја, рецимо Ваљева. Комбинацијом 3 броја и 2 слова могуће је на једном регистарском подручју регистровати 169000 возила, ако би се увела и додатна могућност регистрације са 2 броја и 2 слова за оне који хоће да се разликују од осталих, још додатних 16900 возила. Испред регистарског подручја би требало да буде грб (упрошћена варијанта-штит са крстом и 4 оцила).
Око изгледа грба или само штита треба консултовати хералдичаре.
Из свега горе изнетог произилази да се у Србији може регистровати око 17 000 000 возила, а тај број је тешко достићи ако се зна да у целој Србији сада има око 2 милиона регистрованих возила. Приликом додељивања бројева треба водити рачуна о географском положају и броју возила на одређеном подручју, тако да би велики градови имали више бројева, или би свака општина до 50 000 возила имала један број,  а са друге стране више мањих општина и варошица би добиле једну регистарску ознаку ( пример: Београд би имао око 10-20 бројева, рецимо општине Аранђеловац, Топола и Младеновац само 1 број). Тако је могуће 3 пута вршити нову регистрацију без понављања истог већ додељеног броја.
2) Једно од оригиналних решења би могло бити и решење са 13 регистарских региона где би сваки регион добио једно од 13 слова истих у ћириличном и Alfabet писму, а даље би биле 3 или 4 броја и 2 словне ознаке ( пример за регион К  2384-ВХ или У 568-МР).
Варијантно би могло бити решење да највећи градови у једном региону имају једну ознаку ( једно слово ) од оних 13 , а мањи да имају две словне ознаке, тако што би прво слово било исто као највећи град региона, а даље би у региону било могуће означити још 13 регистарских ознака додавањем једног од 13 слова ( пример за Крагујевац као центар региона А 352-ВХ, и Аранђеловац као место у региону   АА 128-УВ ) 
3) Постоји и решење по бугарском моделу где се за ознаку подручја користи приближно слична ознака, једно или два слова која се исто пишу у латиници и ћирилици (има их 13). По том принципу би рецимо регистарске ознаке могле да изгледају овако. Београд  В 2568-ЈУ,
Ниш  Н 1387-РЕ, Крагујевац  К 894-ТС, Суботица  С 169-УО,
Приштина  Р 1964-АВ, Нови Сад  НС 4752-ЕМ, Кикинда  КК 257-НР, Ваљево ВА 568-ХТ, Сомбор СО 537-КУ, Краљево  КВ 896-ЕХ,
Крушевац КР 657-МС, Пирот РТ 416-ОН, Панчево РА 145-ВО,
Чачак СА 987-МО, Шабац  А 894-ВЕ, Нови Пазар  НР 319-КА,
Пожаревац  РО 254-ОЈ, Врање ВР 895-ЈА , Ужице У 897-ХН,
Смедерево СР 231-ХЈ и тако даље. Евидентно је да би се прво тражила могућност ознаке по ћириличном а потом по латиничном писму, користећи само 13 истих слова. Може се десити да додељена ознака уопште не асоцира на место, као рецимо на Шабац или Чачак.
4) Сигурно је да постоји још много варијанти и оригиналних решења, али је евидентно да садашње решење има много пропуста, а као прелазно решење можда је могуће задржати постојеће регистарске таблице у делу које се односи на регистарско подручје јер је оно исписано и ћирилицом, а последњи део где су две словне ознаке користити само 13 слова истих у ћириличном и Alfabet писму.
Користећи 3 или 4 броја и два слова на једном регистарском подручју могуће је регистровати 169 000 или 1 690 000 возила. Тако би за Београд било BG БГ  2384-ВХ ), Лазаревац  LA ЛА  452-ЕТ и тако даље.
5) Постоји и варијанта са чисто ћириличним ознакама, тако да би наше таблице биле јединствене у Европи, а ознака за Београд би могла бити  Б  2457-ЧЋ, за Шабац  Ш  895-ШЂ, за Ужице У 275-ЖХ,
Ваљево  В 596-ГР и тако даље. Ја нисам сигуран да један француз или немац могу боље да прочитају  ČĆ или ŠĐ од ЧЋ или ШЂ, Вероватно неће прочитати ни једно ни друго како треба, а ако баш буду желели нека нешто и науче, или да изнад и испод грба буде и ситан испис са латиничним писмом, као израз добре воље и толеранције.
Многи наши људи не могу прочитати ни њихова слова Q, W , X , Y или немачке умлауте, па им још нико није оспорио ваљаност или таква возила искључио из саобраћаја. Зар и сама Европа не говори да су различитости неопходне да бисмо се боље разумели. Није ваљда дотле дошло да сви будемо униформисани по истом калупу и шаблону.
Видео сам и возила са арапским писмом на таблицама, и нико им није забрањивао кретање, па сам сигуран да и нама не би. 

Нове српске таблице имају још један правни проблем, а то је додељивање ТХ ознаке за такси возила. Ова одлука је проблематична из више разлога, а ево и неких.

  1. Посебна возила као што су полицијска, војна и дипломатска имају и посебне врсте таблица, а таксисти нису у тој категорији.
  2. Поставља се логично питање зашто онда нису посебним ознакама обележена и возила фирми, рент-а-кар, лизинг кућа, сервиса, трговачких и саобраћајних предузећа и.т.д.
  3. Грађани који купују половна возила се доводе у заблуду, да треба да избегавају возила са ТХ ознаком, а при томе могу купити рент-а-кар возило које је прешло и више од такси возила.
    4) Истовремено се таксисти третирају на дискриминаторски начин јер нису у равноправном положају са осталим привредним субјектима.

    Свим горе изнетим желим да укажем да је под хитно потребно обуставити издавање ЛАЖНИХтаблица, које не одговарају уставним одредбама.
    Требало би направити нови предлог уз консултовање и мишљење стручњака из свих релевантних области. Уз добру јавну расправу донети нове регистарске таблице које ће бити у сагласности са највишим правним актом једне земље - УСТАВОМ.

Обраћам се Уставном суду Републике Србије да по службеној дужности преиспита сва решења, у вези са новим регистарским таблицама
и документима која се издају од нове 2011 године, по питању уставности.

 

У Београду                                                    С поштовањем

Дана 07 јула 2011.                                    Радослав Димитријевић