„Српско Коло” из Алипашина Моста, код Сарајева, организовало је гусларске утакмице у међуратном периоду. Приредило је 29. септембра 1929. у Алипашином Мосту утакмицу на којој је од гуслара који су се јавили требало изабрати 12 најбољих, и то 8 одраслих, двоје из подмладка и двоје деце испод 15 година за такмичење у Скопљу. За прву награду нису се могли такмичити ранији победници Ушћумлић и Радак. (1)

 

„Српско Коло” из Алипашина Моста, приредило је Академију народних гуслара певача (гусларску утакмицу) 6. октобра 1929. у Соколском дому у Скопљу. Домаћин утакмице била је Народна Одбрана. Председник Народне Одбране Г. М. Ристић отворио је утакмицу, а затим је говорио Манојло Бошковић, председник „Српског Кола”, изневши историју друштва и његов циљ. После његовог говора почела је утакмица. Први је гудио Трајко Шабић,гимназијалац из Неродимља на Косову. Оуз гусле отпевао је песму „Смрт мајке Југовића”. Поздрављен је бурним аплаузом. После њега гудио је Марко Асовић са Цетиња. Певао је нову песму „Ултиматум”. Затим је гудио Новак Инић, тежак из Билећа у Херцеговини „Бој на Вучјем Долу”. И њега су слушаоци бурно поздравили. Светислав Аћимовић, гуслар из Трстеника, гудио је „Малог Радојицу”. Слушаоци су бурно аплаудирали. Никола Којић из Рогатице гудео је и певао „Сакупљање Добровољаца”. За њим је гудео Осман Линдзе из Стоца о „Боју на Кајмакчалану”. Реља Мркаља из Сарајева певао је „Мали Радојица”. Алекса Радошевић из Приједора, певао је „Јетрвице Адамско Колено”. Борисав Ристић из Рогатице, гудео је песму „Слијепац Гргур”. Вуксан Николић из Скопља, гудео је и певао „Вуксан од Ровина”. После такмичења гуслара било је такмичење омладинаца од 15 до 20 година. Душан Добричанин, студент из Приштине, певао је „Погибија око девојке”. Милојко Вељовић из Сарајева, гудео је „Косовка Девојка”. Драг. Станојевић из Трстеника, „Грујица Паша Загорски”. Стојан Шујановић из Приштине, „Урош и Мрњачевићи”. Васо Витковић из Сарајева, „Смрт Фердинанда”. Млади гуслар Војислав Радосављевић изјавио је да се не такмичи, већ да хоће да докаже, да ће бити још српчића, који ће узети гусле из дединих руку. Отпевао је песму „Народне Гусле” и био френетично поздрављен.

Професор Пера Слијепчевић саопштио је имена награђених. Прву награду од 4.000 динара добио је Новак Инић из Билећа; другу Реља Мркаља из Сарајева; трећу Алекса Радошевић из Приједора и четврту Марко Асовић са Цетиња. Од подмладка прву награду добио је Душан Добричанин из Приштине и Војислав Радосављевић из Сарајева. Истог дана приређена је Академија награђених гуслара и том приликом подељене су награде. Уредништво „Српског Косова” поклонило је свим гусларима по један укоричен комплет часописа „Српско Косово”, као успомену на њихову утакмицу у Скопљу. Сутрадан сви гуслари отпутовали су на Косово. (2)

Уочи сабора соколских чета у Мостару приређено је такмичење гуслара са територије жупе Мостар 14. децембра 1935. у просторијама Српског дома. За такмичење је било велико интересовање међу саборским делегатима чета.

Одлуком жирија први је био гуслар Вељко Вреча из Хума, други Осман Линдзе из Домановића а трећи Перко Мркајић из Брадине. (3)

Први сабор соколских чета жупе Мостар одржан је у Мостару 15. децембра 1935. у дворани певачког друштва “Хрвоје”. На сабору су учествовали делегати из 162 чете и 22 друштва жупе Мостар, делегати Савеза СКЈ и делегат Савеза бугарских Јунака. Затим делегати из осталих соколских жупа, укупно око 500 присутних. Делегати чета и друштава жупе Мостар, са својим заставама и уз музику чете Орашац дошли су на сабор у поворци коју је предводио старешина жупе Чеда Милић и чланови жупске управе. Сабору су присуствовали мостарски епископ др. Тихон, представници Сената др. Урош Круљ и Атанасије Шола и Народне скупштине, заступници Приморске и Зетске бановине, представници корпорација и националних установа. Били су председник мостарске општине Ђорђе Лабало, представник главног и месног одбора Јадранске страже др.Божидар Божић, представници Централног хигијенског завода из Београда и Југословенског друштва за очување народног здравља др. Воја Кујунџић и др. Иванић, председник сарајевске “Просвјете” и старешина Соколске жупе Сарајево др. Воја Бесаровић, представник студентске радне чете из Загреба и у име др. Лазе Поповића Вељко Купрешанин, народни изасланици са територија мостарске жупе, др. Грђић, представници Народне одбране и других удружења. Савез Сокола заступао је заменик старешине др. Отон Гавранчић, савезни начелник Пихлер и референт за соколске чете Ђура Брзаковић. Велика дворана друштва “Хрвоје” са галеријом била је препуна. До улаза у дворану биле су сврстане четне и друштвене заставе жупе Мостар са заставом жупе и друштва Мостар и старом устаничком невесињском заставом. Позорница била је украшена ћилимима. На почетку рада сабора музика чете Орашац свирала је химну. Сабор је отворио Чедо Милић. Гуслар Осман Лиздо отпевао је уз гусле песму која је величала соколски рад : “Откад Сокол прими наше село постаде нам здраво и весело”. (4)

После сабора формирана је пред домом “Хрвоја” поворка која је прошла градом и зауставила се пред Официрским домом. Поворку је предводио жупски начелник Петар Чолић, а учествовале су војна музика и музика соколске чете Орашац, бројна соколска коњица и велико мноштво грађана. У Официрском дому је за све учеснике приређен народни ручак. На позорници је свирала музика соколске чете Орашац. Гуслар Перун Перуновић отпевао је неколико уломака из својих народних песама, почињући своју песму са : “У славу Бога, отаџбине и и соколске славе – нек одјекну гусле јаворове”. У дому “Хрвоја” одржана је свечана академија. Пре почетка програма просветар жупе Миле Докић објавио је резултате са гусларске утакмице и гусларима победницима уручио поклоне жупе у књигама и народним песмама. Тада је гуслар Петар Мркајић отпевао једну народну песму. Академија је почела “Соколском молитвом” од Видошића, коју је певало Српско певачко друштво “Гусле”. Затим је тамбурашки збор чета Тасовчићи и Вишићи свирао “Соколски марш”. После тога следио је поздравни говор Петра Клаића, старешине чете Поповићи, који је истакао рад соколства на просветном подизању села, а што се могло видети на самој академији коју су изводили искључиво соколи-сељаци. Гуслар Перун Перуновић отпевао је неколико уломака из народних песама, затим је музика чета Орашац и Затон извела одломак из Зајчеве опере “Никола Шубић Зрињски”, чланови чете Каменмост “Два брата” од Прерадовића, тамбурашки 

збор чета Тасовчићи и Вишићи свирао “венац народних песама”, један члан чете Клобук декламовао “Ој Илиријо!” и соколски певачки збор чета Затон, Орашац, Мокошица и Доња Жупа “Венац далматинско-дубровачких песама” од Н. Палчока. Након одмора један члан чете Студенци рецитовао је Шантићеву песму “Остајте овдје”. Тамбурашки збор чете Муљи извео је с певањем народне песме, а соколски певачки збор чета Орашац, Затон, Мокошица и Доња Жупа неколико песама дубровачких и сремских.

Чланови чете Ластва извели су сцену према Вишњићевој “Почетак буне на дахије”, чланови чета Бијело Поље и Тасовчићи извели су сцене три призора из “Горског вијенца” “Долазак војводе Драшка из Млетака”, “Бадње вече” и “Џефердар Вука Мандушића”. Сцене су изведене мајсторски. Академија је завршена са “Хеј Словени” коју је певао хор Српског певачког друштва “Гусле”. (5) У Суботици је одржан Четврти покрајински слет Савеза Сокола Краљевине Југославије јуна 1936. На Видовдан 28. јуна 1936. одржана су такмичења соколских музика, тамбурашких и певачких хорова и гуслара. (6) У Блату на Корчули одржан је 12 и 13. децембра 1936. II соколски сабор свих јединица са острва Корчуле. Био је присутан старешина жупе Мостар Чеда Милић, са Радованом Чаровићем, старешином чете Степен, прваком у гуслању на утакмицама жупе Мостар. На сабору Радован Чаровић, жупски изасланик и гуслар, одгудио је на гуслама поздрав краљу.(7)

Гуслари су наставили да певају у соколским домовима. У великој сали Соколског дома (Спонза) у Дубровнику одржао је 1937. гуслар Илија Вуковић гусларско вече. Уз кратко предавање на програму биле су : песма о смрти краља Александра, те гусларске импровизације : поздрав соколима, затим шаљиве народне доскочице. Певање гуслара Вуковића снимано је на грамофонске плоче, затим два пута за филм, а учествовао је у филму „Легенда Опленца”.(8)

Најбољи гуслари, чланови сокола, обилазили су соколска друштва и уз гусле певали. Почетком августа 1939. соколско друштво Ђаковицу посетио је Перко Мркајић, соколски гуслар из жупе Мостар. Одржао је предавање о Соколској Петровој петолетци. Посетио је и чете Дечане и Ереч. Велики број сокола присуствовао је предавањима гуслара Мркајића. (9) На Видовдан 1939. одржан је Сабор сокола у Раваници у Срему. О чувању народне песме кроз гусле, говорио је а затим рецитовао и уз гусле певао гуслар Соколске Петрове петолетнице Перко Мркајић. (10)

Пре Другог светског рата „Српско Коло” из Алипашина Моста, код Сарајева, приређивало је гусларске утакмице. „Српско Коло” неговало је српску песму и чувало гусларску традицију. Са своје стране соколске жупе и друштва су приликом организовања својих приредби и слетова приређивале наступе гуслара или њихова такмичења. У томе је предњачила жупа Мостар. Гуслари су својим песмама подстицали чланове сокола и њихове пријатеље на нове напоре у оквиру Соколске Петрове петолетнице од 1936. до 1941.

 

Саша Недељковић

члан Научног друштва за здравствену историју Србије

 

Напомене :

1. „Гусларска утакмице”, „Српско Косово”, Скопље, 15 септембра 1929. год, бр. 18, стр. 13, 14;

2. С.Д, „Гусларске утакмице у Скопљу”, „Српско Косово”, Скопље, 15. новембра 1929. год, бр. 22, стр. 13, 14;

3. „Гусларска утакмица”, „Соколски гласник”, Љубљана, 20 децембра 1935, бр. 48, стр. 3;

4. „Први сабор соколских чета у Мостару”, „Соколски гласник“, Љубљана, 20'септембра 1935, бр. 48, стр. 3, 4;

5. „Свечана академија”, „Соколски гласник“, Љубљана, 20'септембра 1935, бр. 48, стр. 6;

6. „Свечаност полагања земље на могилу под Словенском липом”, „Величанствени збор Соколства пред Соколским домом”, „Соколски гласник“, Љубљана, 10 јула 1936, бр. 27 и 28, стр. 5, 7, 8;

7. „Сабор соколских јединица с Корчуле”, „Соколски гласник“, Београд, 22 јануар 1937, бр. 1, стр. 6,7;

8. „Гусларско вечер”, „Дубровник”, Дубровник, 20 марта 1937, бр. 7, стр. 3;

9. „Кратке вести из нашег Соколства”, „Соколски гласник“, Београд, 18 августа 1939, бр. 33, стр. 6;

10. „Соколи у Раваници (Врдник)”, Вести, „Око Соколово”, Београд, 9 октобар 1939, бр. 7 и 8;