Видовдан

у лето  7524. месеца јуна, у 28. дану (2015.)

 

 

Косовска битка одиграла u летo  6897. месеца јуна у двадесет осмом дану, на Видовдан. по Српском календару Светог Саве, односно званичном календару Српске Православне Цркве.

Српски календар Светог Саве препознаје се по симболу за време   који је јединствен у свету.

 

 

Запис на мермерном стубу, гробном камену кнеза Лазара, који је подигао Стефан Лазаревић, српски кнез, син Лазаров.

У Законоправилу, првом Уставу Српске Православне Цркве, Свети Сава одредио је, да званични календар Српске Православне Цркве буде Српски календар, као саставни део кодекса црквених правила.

Тако у Законоправилу, Свети Сава датира догађаје по Српском календару:

“Први свети и васељенски сабор био је у лето 5818. у Никеји“.

“Трећи свети васељенски сабор био је у Ефесу у лето 5915. за царства Теодосија Малог“

Српски календар Светог Саве је све до 19 века био званични календар свих српских држава.

Закони и државни акти датирани су по Српском календару . Први српски патријарх Јанићије датирао је Душанов закон по Српском календару, званичном календару Српске Православне Цркве:

 

Дечанске хрисовуље датиране су по Српском календару где је записано да се битка код Велблужда одиграла у лето 6838. месеца јула, у 28. дану.

 

Сви важни и државни догађаји записани су по Српском календару. “И бих крунисан од Бога дарованом круном краљевства српског истог дана са мојим сином у лето 6829. месеца јануара, 6. дана, на празник Богојављења,...........................“

 

На споменику Светог деспота Стефана Лазаревића пише

 

 

Његова Светост патријарх српски Варнава,

приликом освећења основног камена цркве Светог Марка у Београду у Оснивачкој повељи записа:

„У име Оца и Сина и Светог Духа освети се основни камен овом Божјем храму посвећеном Светом Апостолу и Евангелисти Марку у Престоници Југославије, Краљевом Граду Београду, поред старе цркве Светог Марка, на дан Храмове славе, лета 7439. месеца априла у 23. дану а од Ваплођења Господњега 1931. година, за време срећне владавине Његовог Величанства Краља Југославије Александра Првог Карађорђевића и Поглавара Српске Православне Цркве Његове Светости патријарха Варнаве, који изврши овај чин освећења“.

 

На кули Крстачи на Смедеревској тврђави пише:

 

 

Сви српски патријарси датирали су по Српском календару Светог Саве.

Датирање блаженопочившег патријарха Павла на Вујанском крсту.

 

 

« Манастиру Вујну, по исцељењу, приложи раб Божији Гојко 1946.»

 

Српски народ имао је обичај да напише

Да се зна.

Милан Т. Стеванчевић, Овдашњи

Лета Господњег 7524. месеца јуна

У Београду.(2015)