У недељу 20. марта 2016. године у Српском културном центру Београду у организацији ''Српског удружења Ћирилица'' организовано је представљање 28. Броја ''Глас Холмије''; о часопису су говорили: Генерал др Лука Кастратовић Горан Киковић ,Бранислав Оташевић, Миличко Трифуновић и Давид Лалић. ( На фотографији са лијева надесно ). Програм је водио и о часоису свој суд дао потпредсједник ''Српског удружења Ћирилица'' из Београда. Промоцији су присуствовали угледни грађани и познати српски писци и пјесници међу којима и Аћим Вишњић.

 

Часопис за књижевност, историју и културу ''Глас Холмије'', који излази на српском језику и ћириличном писму од јуна мјесеца 2012 године, чији оснивач и издавач је Српско историјско-културно друштво ''Никола Васојевић'', Беране, у Црној Гори доживио је и свој 28. примјерак. Његов главни и одговорни уредник Горан Киковић, историчар и хроничар, резимирајући вријеме и учинак овог часописа, истакао је да је циљ његовог оснивања и изласка постигнут, што потврђују и многи познаваоци писане ријечии.

''Добро је познато, и то не само у Србији и Црној Гори, да су људи овога краја, као ријетко гдје, тежили да се школују, без обзира на сиромаштво и непрекидну борбу за слободу. Наш крај има највише образованих и школованих људи, колико само имамо доктора наука и стручњака у свим областима. Зато је природно да испод горостасних Комова редовно у три мјесеца излази један овакав часопис, гдје се на квалитетан начин обрађује наша славна прошлост, духовност, култура, књижевност, јер Васојевићи имају шта и данас да понуде.''

У овом 28. броју може се прочитати пуно тога о Мојковачкој бици и Беранској операцију јануара 2016. године, као и о прославама Мојковачке битке у Београду, Мојковцу, Крагујевцу и извјештај са округлог стола у Беранама и Београду.

О часопису је свој суд дао генерал др Лука Кастратовић, предсједник удружења Васојевића, истичући да је''Глас Холмије'' - глас са Кома, цар планине.

Наставио је: ''Први број ''Гласа Холмије'' појавио се јуна 2012. године, у Беранама, на српском језику и ћириличном писму, у вријеме када је ''Српска Спарта'' увелико газила латиницом, на неком новом језику кога су научили само за један дан. И свијет су задивили својом бистрином и способношћу. Замислите само колика је та способност, какав је то ум да се за један дан научи нови језик, ново писмо, граматика...''Глас Холмије'', часопис за књижевност, историју и културу, покренут је са мотом да као будни хроничар свог времена, одбрани српски језик и ћирилично писмо, које је вјековима постојало на ''светим водама'' Лима и да кроз писани траг саопштава истину о нашем вјековном трајању, под геслом ''будимо добри потомци, да не обрукамо честите претке''.

Холм је стара словенска ријеч која је означавала брдо, планину, па су од ње настали и називи Хум и Ком. Затим хумци, Захумље, Хумска епархија, Комови итд. Часопис је добио назив по Холмији, области око васојевићке планине Ком, кнежевини којој је темеље ударио Никола Милошевић Васојевић, рођен у Лопатама (Лијева Ријека) 1979. године. То је било вријеме када се живјело и умирало за идеале ослобођења и уједињења српског народа. Радомир Губеринић пише да је ''кнез Никола, стварајући српску кнежевину Васојевиће између већ постојеће двије српске државе, Србије и Црне Горе, имао као свој велики циљ да на Балкану поврати славно српско Душаново царство''.

Храброст је била покренути овај часопис. У двадсетосам бројева, за непуне четири године, оправдао је своје постојање. Отворен је и слободан за изношење различитих ставова и мишљења, као један од битних услова на путу одбране истине, ма каква она била. Зато, сви који имате дара, жеље и воље пишите и дајте допринос сазнавању истине. Пишите о свему што сматрате да је битно за историју, садашњост и будућност Васојевића и шире. Јер, не заборавите да се ''ништа није десило, што није записано''.

Са једне стране, о Васојевићима је лако писати, јер се има шта рећи, пошто су се исказали на свим пољима људске дјелатности, широм свијета. Са друге стране, има и потешкоћа, јер у бројности људства и њихових заслуга и врлина, а посебно у духовности, нека личност, а тиме и дјела могу, мимо наше воље, бити изостављена, из било којих ралога.

У Српском културном центру Београду са лијева на десно: Давид Лалић, Горан Киковић , Аћим Вишњић,Бранислав Оташевић, Миодраг Којић и Војислав Дабетић.

Честитам на досадашњм раду главном и одговорном уреднику Горану Киковићу и члановима издавачког савјета, на челу са Браниславом Оташевићем и желим успјех и трајање'' – завршио је генерал др Лука Кастратовић.

Своје мишљење је дао и Бранислав Оташевић, публициста,писац и хроничар, који је излазак 28 броја''Гласа Холмије'' доживио ''…као још један трезвен глас против све агресивније културне и историјске епидемије која је завладала данашњим свијетом, а зове се самопорицање…''. Он је подсјетио да је ово ''…часопис културних посланика Васојевића и да је стигао на ове просторе као отрежњење и враћање реалности. Својим стручним погледом на историју и садашњост сваки текст подсјећа да си свој ако си на своме, ако знаш своје коријене…''. Перовић је истакао да ''…онима који још држе до традиције и своје часне историје ''Глас Холмије'' је драгоцјен подсјетник, а за младе нараштаје специјални уџбеник историје…''.

Давид Лалић,пјесник Члан Удружења српских књижевника у отаџбини и расејању-Андријевица рекао је ''Да „Глас Холмије'', преставља право освјежење и духивни бисер у временима када мрачне силе желе да затру све што је српско. - „Глас Холмије“ нас подсјећа да су Срби народ снажног надахнућа и моралног и интелектуалног наслеђа, а његово уредништво се потрудило да се између корица овог часописа нађе све оно што завређује пажњу са жељом да, као будни хроначари свога времена, одбранимо српски језик и ћирилично писмо. Аутори текстова кроз писани траг, саопштавају и чувају научну истину о нашем вјековном трајању, држећи се гесла: ''Будимо узорни потомци , да би били часни преци'' - казао је Лалић.

 Миличко Трифуновић, предсједник Удружења ратних добровољаца 1912-1918,њихових отомака и поштовалаца Беране је рекао

 ''Само покретање часописа прије четири године је заиста позитивна ствар. Часопис је себи дао озбиљан задатак са циљем да пропрати све активности на подручју Васојевића и да повезује Васојевиће широм свијета, што у већој мјери успијева . Мислим да је у томе за сада успио. Часопис прати и наше Удружење и све активности српских удружења и према оцјени већине читалаца он је прави глас српског народа Лимске долине.Овај и овакав часопис потребнији данас него икада раније. Да би своју душу сачували, потребно је његовати завичајну историју, своју културу, његовати претке своје, а то управо ради часопис ''Глас Холмије'', који се бори против фалсификата а за историјску истину''.

Прилог припремио Горан Киковић