У име бртимљења присутне је поздравио главни и одговорни уредник Миодраг Којић који је истакао : Без изворне националне културе нема суштинске слободе ни нацији ни појединцима. Поготову када је један народ изложен културној и духовној колонизацији а на територији ван своје матице и прогону. Први на удару су темељни симболи српског народа, његов језик и ћирилично писмо. Зато је појављивање и трајање часописа "Глас Холмије" из Берана допринос не само очувању свести српског народа на северу Црне Горе већ и почетак културно-просветне мисије за садашње и будуће генерације. "Народу се на силу може узети све али се не може на силу дати" други смисао и други идентитетски образац. Када смо добро утемељени у својим традиционалним историјским коренима онда и удари домаћих и страних моћника немају снагу да продиру у суштину српског националног бића.

Са истом вером и ка истом циљу тежи и часопис "Српско слово" из Београда у издању удружења Ћирилица. Надахнуто поезијом свог председника Добрице Ерића, посвећено повезивању и очувању српског културног и духовног простора. То је онај простор где вековима живе Срби и представља јединствену целину без обзира где се налазимо, у матици, "региону" или расејању. Обавеза је српске матице и њихове престонице да помогну у очувању свих темељних вредности српског народа а Удружење Ћирилица даје свој допринос тим настојањима.

Сарадња "Гласа Холмије" јединог часописа на северу Црне Горе који излази на српском језику и ћириличном писму и "Српског слова" из Београда је пример братске сарадње која даје пун смисао у настојању да останемо своји на своме чувајући оно што су нам преци оставили: дух, веру, језик, писмо и слободу.

Потом је у име гостију из Васојевића домаћина и све присутне поздравио бираним ријечима главни и одговорни уредник ''Глас Холмије'' Горан Киковић. Он је истакао да долази из Васојевића ''највећег и најбројнијег српског племена'' по географу и академику Јовану Цвијићу. И да преноси братске поздраве из Лимске долине. Васојевићи су у свим сферама друштвеног живота дали немјерљив допринос. ''Изњедрили су много мудрих и паметних глава, који су дали велики допринос цијелом Српском роду. Поменућу само неке Васојевиће који су задужили Српски народ за сва времена: Карађорђе и Карађорђевић, Вук Караџић, Војвода Петар Бојовић и многи други. Генерал др Лука Кастратовић, написао је књигу ''Доктори наука из Васојевића'' у којој је објавио много шлколованих и умних глава које је дала Лимска долина и Васојево племе. Прије 5. година настао је часопис на српском језику и ћириличном писму ''Ѓлас Холмије''. Јер у Црној Гори промијењен послије много година назив језика од Српског створен је такозвани Црногорски. Или како су професори уписивали у дневнику Црн. језик. Увијек се говорило у нашим крајевима: ''Збори српски да цијели свијет разумије''. Зато ми штампамо на српском језику и ћириличном писму. Ћирилица је угрожена не само у Црној Гори, већ и овдје у Србији у Београду се мало пише ћирилицом.

Хвала нашем домаћину Миодрагу Којићу, који је много урадио и помогао на афирмацији српске културне баштине и помогао наш рад овдје у Београду – казао је Киковић.
Скуп је бираним ријечима поздравио Жељко Чуровић, предсједник ''Српске Вертикале'' из Београда.

Тим поводом уручене су и захвалнице ''Глас Холмије'' генералу др Луки Кастартовићу, предсједнику Удружења ''Васојевића'' у Београду , Драгану Бракочевићу, предсједнику завичајног удружења ''Шекулар'' у Београду, Љубиши Пауновићу, угледном Величанину који живи у Београду, иначе оснивачу Клуба Велика и Радојку Раду Живковићу, новинару и писцу из Београда.

Потом се у име награђених захвалио Радојко Раде Живковић, писац и новинар из Београда је истакао:

Поштовани пријатељи, уважени скупе, браћо и сестре у Христу !
Припала ми је велика част и обавеза да се у име добитника захвалнице ,,Гласа Холмије“ обратим овом скупу и захвалим дародавцу на награди. Драга браћо и сестре, међу бројним признањима, похвалама и наградама, које једно људско биће добије за свога овоземаљског живота, најдража су она која добијете од људи или институција из родног краја или места рођења. Зато и ову вечерашњу захвалницу, као и остали добитници, прихватам са великим поносом, одговорношћу и обавезом,свестан да се сви скупа налазимо на правом путу, али да је циљ прилично далеко. У времену бруталног прогона свега што у данашњој Црној Гори има предзнак СРПСКИ,у никад горим и смутнијим временима за Србе, који вековима настањују српске етничке просторе, група људи, честитих Срба, какви су били и њихови преци, одлучила је да у Беранама формира ,,Глас Холмије“, једини српски часопис на северу данашње Црне Горе и да пером и гласом, свуда и на сваком месту,стане у одбрану српских националних и традиционалних вредности. Пошто је и мене Бог, док сам се као дечак играо гуџе и кликера по Шекулару, случајно чвркнуо мастиљавом оловком по глави , ставио сам на располагање своје перо и свој глас и безусловно прихватио братски позив Горана Киковића, Брана Оташевића, генерала Луке Кастратовића и још неколико искрених бораца за ослобођење Срба од окупације режима Мила Ђукановића. Данас, када промовишемо 33.број, ,, Глас Холмије“ представља врло респектабилно српско гласило, а људи, који га уређују су радо виђени гости на бројним телевизијским и радио станицама, на пријемима и свуда где се поштује и цени јака српска реч. Све нас, који, на овај или онај начин, сарађујемо са овим српским часописом, повезује једна важна, нераскидива, нит, а то је брига за родним крајем и за опстанком традиционалних вредности српског народа у српским земљама. Грех би био, према институцији, која нас свесрдно прихвата и окупља, не апострофирати као једну од најважнијих, борбу за опстанак Ћирилице, српског писма, којем прети одумирање, не само у недемократској и антисрпској Црној Гори, већ и у сред средине Кнез Михаилове улице у српској престоници. ,,Глас Холмије“ и још неколико писаних медија у Црној Гори и Републици Српској, за које имам част и задовољство да пишем, одлучно се супротстављају том подлом науму лукавих Латина и њихових слугу и не прихватају да једино српско писмо има исти статус са туђим писмом. У мрклом медијском мраку, у тмуши коју је створио Мило Ђукановић, тек неколико свећа гори и показује српском народу како да не тумара и да изађе на светло. Ту посебно треба апострофирати значај и утицај овог српског часописа у националном освешћивању неких нових генерација, које су збуњене и слуђене свиме што се дешава у Црној Гори. ,,Глас Холмије“ је једини глас на који имају право Срби у обесправљеној држави црног имена и место на којем је могуће изнети став без одобрења Милове УДБЕ. То је гласило које не промовише ни мржњу, ни поделе, већ само и искључиво опстанак оних вредности на којима су одгајане генерације и генерације Срба, које никада нису имале дилему ко су, ко су им били преци, којим језиком пишу и у коју богомољу да се помоле Богу. Дакле, ,,Глас Холмије“ је од првог броја у дослуху са националним историјским наслеђем и са јасном визијом будућности Срба на простору некадашње Старе Србије, а данас севера Црне Горе. То свакако не подразумева неку затвореност и ускогрудост, ни тематско, ни садржајно ограничавање на овај српски етнички простор, већ се међу меке корице овог часописа могу наћи и приче и песме са других српских етничких простора. Зато, одајем велико признање Горану Киковићу за све што је учинио да ово српско гласило траје и истраје у остваривању своје мисије, али и за његов лични свеукупан стваралачки допринос у области историографије српског народа у Горњем Полимљу. И њему и ,,Гласу Холмије“ потребна је институционална помоћ, не Милових, већ институција и организација српског народа и државе. Видите и сами да је у Црној Гори на делу једна опша културна антисрпска офанзива, која има задатак да фалсификује историју и историјске чињенице. У ту огавну, прљаву и бестидну кампању укључили су се и неки српски културни радници, са Јудиним лицем, који су дукљанским историчарима и филмофилима продали образ и Српство за шаку крвавих и опогањених дуката. Е таквима, на путу поплочаним фалсификатима и лажима, стоји Горан Киковић, са својим часописом и својим сарадницима и не дозвољава им да нам отму памћење како је изгледао пут великог Стевана Немање, оца још већег Светог Саве, оца нашег Православља, нашег језика, наше вере и наше културе. Девет стотина година ми се крећемо путем, који је трасирао Растко Немањић, крстимо се Његовим крстом и говоримо Његовим језиком и нема те овоземаљске силе која ће нас натерати да учинимо супротно. А народ, који то има у својим темељима, никада неће залутати и изгубити се. За разлику од невидљиве и неопипљиве монтенегринске историје, српска историја је и видљива и може се опипати на сваком кораку и у свакој српској земљи. Као очит пример реченог, стоји чињеница да Срби у Црној Гори од краја Другог светског рата немају главни град, наш главни град је Острог, а већи градови су Манастир Морача, Ђурђеви ступови, Шудикова, Ћириловац, Дуљево, Подмајине и многа друга Божија места, где је Србин једино добро дошао. А то су градови саграђени уз Светосавски коридор, који, супротно саобраћајним прописима, вијуга и кривуда широм српских земаља, од земље па све до Господа.
Али, да вас не бих малтретирао нечим што знате као и ја, остаје ми само да се на крају овог излагања захвалим дародавцу. Хвала ти Горане Киковићу још једном у име свих почаствованих, који су данас примили захвалнице и хвала што кроз свој тежак и мукотрпан рад гајиш онај култ на којем почива и култура и историја, а тиме и памћење нашег народа. То је култ књиге и писане речи. Са великом срећом и задовољством наставићу да своје мисли поверавам твојој хартији, дубоко уверен да радимо праву ствар за свој народ и да само заједно, у братској српској слози, можемо постићи оно што су тежиле стотине генерације пре нас, а то је слобода Српства и опстанак српских земаља.
Поштовани и уважени скупе, хвала што сте имали стрпљења да ме саслушате, здравља од Бога желим вама и вашим породицама- истакао је надахнути Раде Живковић.