Сакривен од Београда, али отворен за све којима је српство на срцу, подно манастира Тресије, по једним изворима задужбине краља Драгутина, а по другима деспота Стефана Лазаревића, у својој кући дочекао нас је академик професор доктор Василије Крестић.

 

Делегација Српског Удружења Ћирилица Београд, са жељом да српском језику и писму врати место које заслужује, дошла је по помоћ, подршку и надахнуће од познатог историчара и борца за истину о страдалном српском народу. Сведоци смо да професор не посустаје, да наставља да даје пун допринос и да се свакодневно интересује и бори за своје отечество.

Ако неко може да ојача дух и подстакне борбу за српске националне вредности у овим тешким временима, онда је то академик Василије Крестић. За све који не желе да се одрекну својих корена, језика и писма, као ни светле традиције предака, професор Крестић је истински духовни отац и учитељ. Својим делом, животном енергијом и пре свега скромношћу правог српског интелектуалца, осећањем припадности своме роду, коме је уосталом и посветио свој животни пут, сваким поступком заслужује место међу српским великанима. А када такав академик прихвати да се придружи Удружењу Ћирилица, онда смо и ми охрабрени и ојачани, јер да смо на правом путу.

Знајући за борбу против антисрпства коју води у САНУ, осим подршке коју му као гласници његовог народа безрезервно дајемо, изнели смо и анализу досадашњег деловања Ћирилице. У протеклом периоду били смо приморани да протестујемо и против сопствене нацоналне академије, јер и даље наставља не само да штампа и издаје речник српскохрватског језика, већ и да прихвата крађу и преименовање српског језика, као и читав низ антисрпских активности са циљем да се српство представи као ретроградно, неподесно и превазиђено, пошто се, наводно, са ћирилицом и светосављем не може у Европу. Издавањем Беле књиге о САНУ, професор Крестић је доказао изнете чињенице и у разговору са ћириличарима је нагласио да је годину и по дана упорно тражио да се председник САНУ тако и потписује, а не као што је чинио – као председник Академије. На крају је и успео у својим настојањима да се врати придев српски у назив академије.

 

„Тешко је, драги пријатељи, данас бити Србин“, рекао нам је професор. „На једној страни прва институција у Срба, која ћути кријући се иза става да се не треба мешати у дневну политику, а „дневна политика“ су Косово и Метохија, српскохрватски речник, српска енциклопедија, притисак да се недоклани народ претвори у геноцидни, необележавање историјских јубилеја ради брисања памћења и још много тога, а на другој страни је гивикт Европе.“

Шта чинити кад је српство разједињено?

„Борити се у оквиру Устава и не предавати се индолентности, а уставним непријатељима не давати мира и стално их опомињати на његово поштовање. Чувати успомене на светлу традицију српског народа и не дозволити да се подлегнемо пропаганди плаћених „невладиних организација“ задужених за урушавање народног идентитета“, каже професор и додаје, „не остављајте на миру САНУ, док опет не постане оно ради чега је и основана, а то је да предводи српски народ.“

Осим чланства у Српском удружењу Ћирилица из Београда (чланска карта бр. 770), академик Крестић се прихватио и да буде председник Одбора за припрему следећег Светосавског округлог стола уочи Савиндана 2015. Том приликом ћемо опет поставити питање: Ко разара српску културу – ЗАТИРАЊЕМ ЋИРИЛИЦЕ, КРАЂОМ СРПСКОГ ЈЕЗИКА И ЗАБОРАВЉАЊЕМ НЕМАЊИЋА ?

Овим путем, у име свих чланова Удружења, као и свих наших пријатеља у борби за очување ћирилице и других националних вредности које нас чине Србима, захваљујемо на указаном поверењу академику Василију Крестићу.

Миодраг Којић, потпредседник Удружења

Милорад Ђошић, члан УО