Ако је језик хранитељ народа, онда је писмо мајка истог. Док траје језик – трајаће и његов народ, а док траје писмо – постојаће сведочанство о постојању тог народа.

 

Бог створи човека и рече му да се размножава. Људи се размножаваше и ходише по земљи. Тако настадоше народи. По предењу, народи имена добише по Нојевим синовима, Сему, Хаму и Јафету. По предању...

Вероватно је то само легенда. То сада није ни битно. Суштина је да народ без својих обележја не постоји.

Главно обележје једног народа је језик и писмо. То је оно за шта се треба борити. Људи топе земљу крвљу и знојем, боре се за територије, а заправо, једина борба која ће очувати један народ је борба за оно што нас чини народом, а то су језик и писмо.

Државу чини народ, наша држава је мале по површини, али велика по слави.

Ђак у школи, владар на двору и летописац у манастиру, из књига староставних, о пореклу нашем читају.

Е, нек' читају! Имају и о коме, имају и о чему.

Житије светаца, исписане на хартији златним пером, старим писмом, казују о величанству онога што имају.

Знате ли да се у слову Б, наше дивне ћирилице, крије цела једна реч. Реч Бог. Бог је љубав, нада, срећа, тако да се у том слову крије чаролија.

Истина о нашем народу угравирана је златним словима у историји народа и народности. Па нису ли Срби најстарији народ?!

Јунаци одгојени у овој земљи сељака на брдовитом Балкану, чували су и бранили од заборава српски језик и српско писмо, а то писмо им, у знак захвалности, чува имена од истог тог заборава.

Књиге староставне, чувају у себи, понос оне земље.

Лепота нашег писма огледа се у вековној истрајности. Трпело је измене, али се одржало и под утицајем туђица.

Љубав је реч која се на ћирилици најлепше пише. У ових пет слова стаје љубав целог света.

Манастир Милешева, налази се у близини мог Прибоја, чува рукописе претходних нам поколења. Наша деца ће се дивити истим.

Небо зна историју Срба, небо чита наше рукописе.

Његош је оставио, свима у аманет, ,,Горски вјенац'', дело над делима. После Библије, то је највећа књига.

Остала писма, можда јесу добра, али наше је писмо савршенство без мане.

Писмо и језик чине народ, а народ чини језик и писмо.

Рука везе ћирилицу, не подрхтава, не грчи се.

Србијо, како се дивно пишеш на ћирилици!

Трн смо у оку били Византији, ње сада нема, а на њеној се територији, вероватно нађе понеки Србин, да прозбори на српском.

Ћирило, хвала ти за име. Хвала и Клименту и Науму, јасно је зашто.

Успех је очувати вековима, оно што нас чини народом.

Фала и Вуку. Да, кажем 'фала', јер кажу да је 'хвала' турцизам.

Хлеб нас храни, а језик је хранитељ народа. Видите ли колика је важност језика?

Целину чине језик и писмо. Нераскидиви су као материја и форма.

Чувати језик и писмо, значи чувати идентитет.

Џаба је све, ако изгубимо идентитет. Остали би изгубљени као Византија.

Штампарија је откривена да би се могло штампати идеално писмо попут ћирилице. Наше писмо блиста на хартији, а Срби блистају у срцу Европе. Блистаће ту док год по земљи хода бар један Србин, да нам чува језик, да нам чува писмо.

 

Јелица Лончар II/5,

Машинско-електротехничка школа Прибој