Што се тиче људских права Срба и у Хрватској и на Косову и Метохији, а по распаду бивше СФРЈ, њихова је тежина и судбина иста или слична.

Међутим, само да би било препознатљиво, да ли се ради о једном или другом, да ли се наиме, ради о Србима у Хрватској, или о Србима на Косову и Метохији морамо установити неке незнатне особености и различитости, практично само у временском редоследу дешавања. 

Прво, када је у питању Хрватска, у циљу остваривања својих прохтева у етничком чишћењу и у сваком другом погледу, стопроцентну подршку је имала од Немачке. Док су шиптари на Косову имали то све исто, само од Америке.

Друго, Хрватска је, да би Србе протерала, а самим тим етнички их очистила са својих простора, извршила прво БЉЕСАК, па ОЛУЈУ.

Што се тиче Срба на Косову и Метохији, они су протерани и енички очишћени тако што је на Косову прво била „ОЛУЈА" 1999-те године, па „БЉЕСАК" 2004-те године.

На крају, као најзначајнија чињеница, којом се доказује да ове две супер силе, Америка и Немачка, које су биле од помоћи и једнима и другима, својим чињењем са ДВОСТРУКИМ СТАНДАРДИМА у Хрватској и на Косову су учиниле правни преседан.

Хрвати су подржани да Србе протерају, и то оне који су се бунили са разлогом, и стварним и историјским. Међутим, за то исто чињење, и то без великог разлога за побуну на Косову, Албанци се награђују.

Наиме, због побуне и израженог сепаратизма, албанска заједница, која је пристала да живи на том простору након другог светског рата, јер је била на другој, побеђеној страни, бомбардује се читав тадашњи простор државе (СРЈ), а не само Косово, где се иначе догодио конфликт.

Због тих двоструких стандарда, а који су супротни свим међународним и унутрашњим стандардима, ова два конфликта не би могла имати нити у стварном нити у ширем историјском смислу одрживост и бити извор међународног права.