Поштовани пријатељи,

Ђорђе Вујанић је дечак са Сувобора из села Срезојевци и има 12 година. Издао је књигу песама, На раменима предака.

Дођите у Српски културни центар да га подржимо.

Ваша Ћирилица

БЕЛЕШКА О ПЕСНИКУ

Ђорђе Вујанић је рођен на Ђурђиц 2005. године у Српском Сарајеву. Као мали живео на Палама, а онда преко Београда долази у Срезојевце, село на обронцима Сувобора, где је рођена велика кнегиња Љубица. Похађа Основну школу „Иво Андрић“, Прањани, оделење у Брезни.

Од малих ногу показује сколност ка ликовном и поетском стварању. Песме објављене у овој књизи настале су у периоду од 2013. до 2015. године.

На конкурсу Књижевног друштва „Запис“ из Горњег Милановца, расписаном поводом обележавања две стотине година од Другог србског устанак осваја трећу награду. До сада песме су му објављиване у дечјем часопису „Звонце“ и листу Митрополије дабробосанске „Дабар“, као и у „Записовом“ годишњаку за књижевност, језик и културу . Од 2016. године члан је Књижевног друштва „Запис“ из Горњег Милановца.

Уз прву књигу Ђорђа Вујанића

НА РАМЕНИМА ПРЕДАКА

Издавачка секција Српског соколског друштва „Соко“ Добрун код Вишеграда уз велику помоћ Издавачке куће Митрополије дабробосанске, чије је сједниште у манастиру Светог Николаја у Добрунској Ријеци код Вишеграда, редовно подржава младе књижевне ствараоце да објаве своје прве књиге и тиме лакше закораче у свијет српске књижевности.

Овај пут скромним финансијским средствима и уз одговарајућу техничку и уређивачку помоћ за кратко вријеме су монаси заједно са игуманом из Добрунске Ријеке завршили припрему и штампање прве збирке пјесама младог и веома талентованог књижевног ствараоца Ђорђа Вујанића, основца из Срезојеваца код рудничко-таковског краја у Србији.

За разлику од већине афирмисаних и мање афирмисаних пјесника Ђорђе у својим сликовитим пјесмама читаоцима дочарава њиве, шумарке и шљивике, пише о косцима, потоцима и копачима, о гордим витим јелама, високим боровима и јаким храстовима. Како живи на селу, Ђорђе пише о најобичнијим предметима који га окружују, попут бетонских блокова и дрвене грађе, дочаравајући у својим стиховима сву благодат живота на селу и живописни спектар животних боја, које се само на селу могу доживјети.

Како је наш млади пјесник, заједно са родитељима, за кратко вријеме живио у разним Српским крајевима, логично је да се кроз пјесме дотиче сваког од њих и свакоме на одређен начин даје значај, почевши од Српске Крајине, одакле потичу његови преци, па до Срезојеваца, гдје сада живи.

Његови стихови су у исто вријеме маштовити, али и стварни, лагани, разиграни, као да поскакују заједно са њим. Кроз цијелу књигу протеже се једна идеја-водиља која се огледа у чињеници да Ђорђе пише ослањајући се на рамена предака нашег великог народа, те својим пјесмама, али и цртежима уз њих, читаоцима поручује како се са тих рамена пружа љепши поглед, са знатно даљим видиком.

У данашње вријеме свеопште духовне, културне и сваке друге кризе, уз коју разноразне немани атакују на наш језик, писмо и културу, од неизмјерне је важности подстаћи српску дјецу да читају добра штива и да пишу у славу и похвалу своје земље и свога народа.

Управо то и јесте био мотив за издавача, да труд једног малог дјечака - пјесника остане забиљежен кроз његову прву књигу, уз искрену жељу да се на тај начин он, али и његови вршњаци и школски другари охрабре на даље духовно, морално и свако Богу угодно узрастање како би достигли мјеру светих предака.

Нашим просвјетарима топло препоручујемо да основцима, посебно у великим градовима, на својим часовима представе живописне и сликовите пјесме Ђорђа Вујанића - будућег великог пјесника, попут Добрице Ерића.

Са радошћу смо прихватили издавање ове књиге младог књижевника са већ зрелим пјесничким језиком, коју вам препоручујемо као путоказ како се чувају наши обичаји и наш језик од заборава и најезде „информатичких навика“ које као вирус погубно дјелују на развој младог човјека.

Велики поздрав из Републике Српске од Славка Хелете, предсједника Српског соколског друштво „Соко“ Добрун-Вишеград и монаштва из Добрунске Ријеке, архимандрита Јована Гардовића и монаха Серафима Глигића и Гаврила Ђурића.

Добрунска Ријека, 27. јануар 2017. године