У складу са чланом 12. Закона о удружењима (Службени гласник РС, бр.51/09) и на основу члана 9. Статута, на седници Скупштине Удружења грађана „Ћирилица“ Београд одржаној данa 05.03.2012 у њеном Повереништву „Српска Атина“ у Новом Саду усвојен је пречишћен текст Статута од 18.јануара 2011. године са изменама и допунама, како следи

 

СТАТУТ

УДРУЖЕЊА ЗА ОДБРАНУ ЋИРИЛИЦЕ "ДОБРИЦА ЕРИЋ"

 

Област остваривања циљева

Члан 1.

Удружење за одбрану ћирилице "Добрица Ерић" (у даљем тексту: Удружење) је невладино и непрофитно удружење, основано на неодређено време ради остваривања циљева у области заштите српског језика, враћања ћирилице у употребу у Срба као јединог њиховог писма и остварeња службене и јавне употребе ћирилице у складу са Уставом Републике Србије као јединог службеног писма српског језика.

 

Циљеви Удружења

Члан 2.

Полазећи од чињенице да je опредељење за писмо политичко (државно) питање националне културе од прворазредног значаја, која је заснована на учењу проф. Лазе М. Костића и академика Радомира Лукића, Удружење одређује као своје циљеве:

Јачање свести српског народа о ћирилици као темељном националном симболу, што треба да доведе до остваривања самог смисла њене уставне заштите као јединог српског писма.

Јачање свести српског народа о јединству његовог српског језика и ћирилице, што је једини начин да се сачува српско име језика и српско име народа у ситуацији када су у двадесетом веку новоформирани народи на територији бивше Југославије за своје језике присвојили варијанте српског језика и тако захватили много од српског језичког и етничког простора , присвојени српски језик именовали својим, сада нaционалним именима.

Ти народи су уместо ћирилице узели латиницу да би им се језик разликовао од српског, па ће се Срби у будућности у језику моћи препознавати једино по својој ћирилици, како је било и у прошлости.

Указивање српскоме народу да је његова ћирилица драгуљ у ризници светске културне баштине, са особином да сваком гласу одговара један знак (слово), по чему је он особен међу језицима европских (па) и других народа, и да чување такве велике цивилизацијске тековине обједињује српски народ развијајући у њему национално самопоштовање и самопоуздање.

Указивање српском народу да је ћирилица потпуно компатибилна сa новим информационим технологијама, што је нарочито потврђено добијањем ћириличког интернет домена, и да нема ниједног разлога да она као једино српско писмо и у будућности не буде његов темељни национални симбол. Обезбеђење службене употребе ћирилице у сфери информационих технологија представаља, на неки начин, суверенитет државе Србије у сајбер простору, а са друге стране српска културна баштина српском ћирилицом забележена у електронским записима обезбеђује препознатљивост наше националне културе у будућим вековима.

Заштиту српскога језика и његовог имена у Србији у складу са Уставом Републике Србије и српским законодавством и у међународним организацијама и установама у складу са међународним правом остварење службене и јавне употребе ћирилице као јединог службеног писма српског језика у складу са Уставом Републике Србије.

Члан 3.

Упознавање српскога народа и укупне јавности са следећим чињеницама:

1. Да је на делу систем затирања ћирилице, који је припреман одмах по доласку комуниста на власт са коначним циљем њене замене туђим писмом – хрватском абецедом, а који је уобличен тзв. Новосадским договором из 1954. године тако да је српско име језика замењено српскохрватским уз прокламовање равноправности латинице и ћирилице.

2. Да је декларативна равноправност писама била лажна од самог почетка, што се види из документације нађене у архиви Матице српске, а то нарочито доказује потискивање ћирилице из употребе у Срба и Србији за време трајања те „равноправности“.

3. Да латиница није превладала у српским земљама не због тога што ћирилица није могла удовољити неким објективним народним потребама, него зато што је комунистичка власт државном принудом, организовано кроз институције и државни апарат вршила прогон ћирилице и њену замену хрватском латиницом.

4. Да је у Статут Војводине супротно Уставу Србије унета одредба о „латиничком писму српског језика“, да је у мају 2010. године измењен Закон о службеној употреби језика и писма који је и после тога супротан Уставу Србије и да је Правопис Матице српске из 2010. године такође супротан Уставу Србије.

5. Да је највећа опасност по ћирилицу у томе што је Правописом Матице српске и латиница именована стандардним писмом српског језика, иако је питање писма решио народ на референдуму приликом доношења Устава 2006. године када се одлучио за ћирилицу као једино писмо српскoг језика. Та опасност се може отклонити само забраном коришћења тог Правописа у школству и образовању у Србији.

6. Да поред уставне одредбе о ћирилици као једином службеном писму српског језика постоје у друга њена важна упоришта као што су:

- њено искључиво коришћење у Српској Православној Цркви и све чешће поруке црквених великодостојника да се ћирилица треба неговати као симбол који ће ујединити и оснажити српски народ,

- све већа заступљеност ћирилице у информативним технологијама,

- у Европи постоји неписано правило (стандард): једно писмо за један језик, па Србија у њу неће моћи ући са два писма,

- Хрватска је регистровала у Европској Унији свој језик и хрватску латиницу као своје писмо, а у Србији се та латиница намеће народу као друго стандардно писмо нашега језика. Из наведеног разлога ту исту латиницу Србија неће моћи регистровати као своје друго писмо,

- и пошто се по светској библиотечкој класификацији већ књиже у хрватску културну баштину сва дела српских аутора штампана овом хрватском латиницом, та чињеница ће сама по себи утицати на ауторе и издаваче у Србији да временом пређу на ћирилицу.“

 

Члан 4.

Ради остваривања својих циљева Удружење ће нарочито:

1) Тражити од свих државних органа Србије, културних и научних институција доследно спровођење члана 10. Устава Републике Србије, као и забрану примене и поништавање свих противуставних аката којима се крши уставна одредба о ћирилици као једином српском писму и једином службеном писму српског језика, а то се нарочито односи на примену правописа Матице српске из 2010. године, члана 26, ст.2 Статута АП Војводине и садашњег Закона о службеној употреби језика и писма члан 1, ст.2.

2) Организовати, само или са другим организацијама, стручне скупове, саветовања, семинаре и друге облике обавештавања у области заштите српског језика и писма.

3) Објављивати књиге и друге публикације о питањима која се односе на заштиту српског језика и српског писма.

4) Давати предлоге законских решења о заштити српског језика и ћирилице.

5) Организовати упознавање просветних радника са проблематиком заштите српског језика и ћирилице на њиховим традиционалним или посебно организованим скуповима.

6) Штампати и делити налепнице са порукама којима се народ подстиче на употребу ћирилице као незамењивог националног симбола, а главна порука ће увек бити СРПСКО ПИСМО ЈЕ САМО ЋИРИЛИЦА.

7) Сарађивати са универзитетима, факултетима, школама, стручним удружењима и другим организацијама у земљи и иностранству које се баве заштитом српског језика и писма и које могу допринети ширењу свести о ћирилици као једином српском писму.

 

Назив и седиште

Члан 5.

Назив Удружења је: Удружење за одбрану ћирилице "Добрица Ерић"

Назив Удружења на страном језику је: /

Скраћени назив је: „Ћирилица“ Београд

Удружење има седиште у: Скерлићева 12, Београд

Удружење своју делатност остварује на територији Републике Србије.

Удружење може оснивати своја повереништва у Србији као и у другим земљама у складу са законским прописима тих других земаља.

 

Услови и начин учлањивања и престанка чланства

Члан 6.

Члан Удружења може бити свако лице које прихвата циљеве Удружења и његов Статут и поднесе пријаву за учлањење одбору Удружења, или путем повереништава. Малолетно лице са навршених 14 година живота може се учланити у удружење уз прилагање оверене изјаве његовог законског заступника о давању сагласности.

За лице млађе од 14 година из става 1. овог члана пријаву подноси његов законски заступник.

 

Члан 7.

Одлуку о пријему у чланство доноси Управни одбор на предлог неког од чланова тог одбора или надлежног повереника.

Члан може иступити из чланства давањем писане изјаве о иступању. За иступање малолетног члана (ни)је потребна сагласност законског заступника.

Чланство у Удружењу може престати због дуже неактивности члана, непоштовања одредаба овог Статута, или нарушавања угледа Удружења.

Одлуку о престанку чланства доноси Управни одбор по предлогу неког од чланова тог одбора, Надзорног одбора или надлежног повереника.

Члану се мора омогућити да се изјасни о разлозима због којих је поднет предлог за доношење одлуке о престанку његовог чланства у Удружењу.

 

Права , обавезе и одговорност чланства

Члан 8.

Разликују се три врсте чланства: редовно, помажуће и почасно.

Редовни члан има сва права и обавезе који произилазе из Статута Удружења, учествује у раду органа Удружења и у доношењу одлука везаних за делатност Удружења.

Помажући члан је придружени члан Удружења по својој жељи и одлуком Управног одбора који као стручно лице за неку посебну област помаже Удружењу у његовом раду. Помажући члан нема право одлучивања у вези са редовним радом Удружења. Помажући члан стиче свој статус одлуком Управног одбора којом се одређује и област и начин сарадње. Помажући члан не плаћа чланарину.

Почасни члан има саветодавну улогу. Почасни члан може постати појединац или организација која није редован члан Удружења, а који(а) је дао(ла) или даје посебан допринос било радом у Удружењу, било у независном раду којим се остварују циљеви и задаци Удружења. Почасни члан се постаје посебном одлуком Управног одбора. Почасни члан не плаћа чланарину.

Редован члан Удружења има право да:

1) равноправно са другим члановима учествује у остваривању циљева Удружења;

2) непосредно учествује у одлучивању на Скупштини, као и преко органа Удружења;

3) бира и буде биран у органе Удружења;

4) буде благовремено и потпуно информисан о раду и активностима Удружења.

 

Редовни члан је дужан да:

1) Активно доприноси остваривању циљева Удружења;

2) Учествује у складу са интресовањем у активностима Удружења;

3) Плаћа чланарину;

4) Обавља друге послове које му повери Управни одбор, односно надлежни повереник.

 

Унутрашња организација

Члан 9.

Органи Удружења су Скупштина, Управни одбор и Надзорни одбор. Функцију заступника врши Председник Управног одбора, а у његовом одсуству заменик Председника Управног одбора.

Одлуке се доносе простом већином гласова присутних редовних чланова, ако другачије није уређено овим Статутом.

 

Члан 10.

Скупштину чине сви њени редовни чланови.

Скупштина се редовно састаје једном годишње. Ванредна седница Скупштине може се заказати на образложени предлог Управног одбора, као и на иницијативу најмање трећине чланова скупштине. Иницијатива се подноси Управном одбору у писаном облику и у њој се морају навести питања која ће се разматрати .

Седницу Скупштине сазива председник Управног одбора, писаним обавештењем о месту и времену одржавања скупштине и предлогу дневног реда.

Седницом председава лице које буде, јавним гласањем, изабрано за председавајућег на почетку седнице. Председавајући Скупштине бира се из редова редовног чланства у Скупштини простом већином присутних чланова, а по предлогу Управног одбора или редовног чланства.

 

Скупштина:

1) доноси план и програм рада;

2) Усваја Статут, као и измене и допуне Статута;

3) усваја друге опште акте Удружења, изузев оних из надлежности Управног одбора;

4) бира и разрешава чланове Управног одбора;

5) разматра и усваја, најмање једном годишње, извештај Управног и Надзорног одбора;

6) разматра и усваја финансијски план и извештај;

7) одлучује о статусним променама и престанку рада Удружења;

8) одлучује о удруживању у савезе и друге асоцијације у земљи и иностарнству;

Скупштина пуноправно одлучује ако је присутна најмање једна половина чланова.

Скупштина одлучује простом већином присутних редовних чланова. Редовни чланови могу дати писмено овлашћење да их неки други редован члан заступа на Скупштини и пуноважно одлучује у њихово име. За одлуку о изменама и допунама Статута неопходна је двотрећинска већина гласова присутних редовних чланова.

 

Члан 11.

Управни одбор је извршни орган Удружења, који се стара о спровођењу циљева удружења који су утврђени овим Статутом.

Управни одбор има 11 (једанаест) чланова, које бира и опозива Скупштина.

Мандат чланова Управног одбора траје 4 (четири) године и могу се поново бирати на исту функцију.

Управни одбор из реда својих чланова бира председника и заменика.

Управни одбор одлучује простом већином гласова. У случају спречености да присуствује седници члан Управног одбора може да овласти другог члана Управног одбора да га заступа на седници и одлучује у његово име или да се лично на неки други начин изјасни о тачкама дневног реда о којима се гласа: електронским или телефонским путем.

Управни одбор предлаже и разрешење својих неактивних чланова. Не може се бити члан Управног одбора ако није плаћена чланарина за текућу годину најкасније до краја јануара те године.

 

Члан 12.

Председник Управног одбора заступа Удружење у правном промету и има права и дужности финансијског налогодавца.

Заменик председника је овлашћен да, у одсуству председника Управног одбора, заступа Удружење и потписује сва финансијска и новчана документа у име Удружења.

Председник Управног одбора именује поверенике и координира њихов рад у складу са овим Статутом.

 

Члан 13.

Управни одбор:

1) руководи радом Удружења између две седнице Скупштине и доноси одлуке ради остваривања циљева Удружења;

2) организује редовно обављање делатности Удружења;

3) поверава посебне послове појединим члановима;

4) доноси финансијске одлуке;

5) доноси одлуке о оснивању повереништава;

6) доноси Правилник о раду повереништава на предлог председника Управног одбора

6) одлучује о покретању поступка за измене и допуне Статута, сопственом иницијативом или на предлог најмање пет чланова Управног одбора, и припрема предлог измена и допуна, који подноси Скупштини на усвајање;

7) одлучује о покретању поступка за накнаду штете у случајевима из члана 25. став 2. Закона о удружењима и, по потреби, одређује посебног заступника Удружења за тај поступак;

8) одлучује о другим питањима за која нису, законом или овим Статутом, овлашћени други органи Удружења.

Управни одбор пуноважно одлучује ако је присутно више од половине чланова, а одлуке доноси већином гласова свих чланова.

 

Члан 14.

Надзорни одбор контролише финансијско пословање Удружења и о уоченим неправилностима, без одлагања, обавештава Управни одбор.

Надзорни одбор има три члана које бира Скупштина.

Мандат чланова Надзорног одбора траје четири године и могу бити поново бирани.

Надзорни одбор подноси извештај на свакој редовној седници Скупштине.

 

Остваривање јавности рада

Члан 15.

Рад Удружења је јаван.

Управни одбор се стара о о редовном обавештавању чланства и јавности и активностима Удружења, непосредно или путем интерних публикација, односно путем саопштења за јавност, или на други примерен начин.

Годишњи обрачун и извештаји о активностима Удружења подносе се члановима на седници Скупштине Удружења.

 

Члан 16.

Ради остварења својих циљева Удружење успоставља контакте и сарађује са другим удружењима и организацијама у земљи и иностранству.

Удружење може приступити међународним удружењима о чему одлуку доноси Управни одбор.

 

Члан 17.

Удружење прибавља средства од чланарине добровољних прилога, донација и поклона, финансијских субвенција и на други законом дозвољен начин.

Удружење може прибављати средства и од котизација за семинаре и скупове које организује ради остварења својих циљева.

 

Привредна делатност којом се стиче добит

Члан 18.

Удружење прибавља средства обављајући привредну делатност: издавање књига и периодичних публикација.

Удружење може почети са непосредним бављењем овом делатношћу тек након извршеног уписа у Регистар привредних субјеката.

Добит створена на начин из става 1. овог члана може се користити искључиво за остваривање циљева Удружења, укључујући и трошкове редовног рада Удружења и сопствено учешће у финансирању одређених пројеката.

 

Повереништва

Члан 19.

Удружење може оснивати своја повереништва на целој територији Србије и у иностранству, о чему одлучује Управни одбор.

По доношењу одлуке о оснивању повереништва председник Управног одбора именује повереника за град, општину или насељено место.

 

Члан 20.

Повереништво је у самостално у прибављању финансијских средстава, одлучивању и организовању активности у складу са овим Статутом и Правилником о раду повереништава.

Од прибављених средстава свако повереништво је дужно да 10% дозначи седишту Удружења у Београду.

Правилником о раду повереништава детаљније се утврђују територијална надлежност, финансирање повереништава, права и обавезе повериништва и одговорност повереника за његов рад као и планирање и извршавање активности.

 

Члан 21.

На предлог председника Управног одбора или на предлог Надзорног одбора Управни одбор може донети одлуку о смени повереника ако је дошло до битне повреде статута или другог деловања којим се наноси штета Удружењу.

 

Савет Удружења

Члан 22.

Управни одбор именује Савет Удружења из редова јавних личности које су потврђене у чувању српскога националног идентитета. Чланови Савета не морају бити истовремено чланови Удружења.

Надлежност Савета Удружења утврђује се Правилником о раду Савета Удружења који на првој седници предлажу именовани чланови, а Управни одбор је дужан да у року од 15 дана да сагласност на предлог или да донесе овај акт.

 

Престанак рада удружења

Члан 23.

Удружење престаје са радом одлуком Скупштине, када престану услови за остваривање циљева Удружења, као и другим случајевима предвиђеним законом.

 

Поступање са имовином Удружења у случају престанка његовог рада

Члан 24.

У случају престанка рада, имовина Удружења пренеће се на домаће недобитно лице које је основано ради остваривања истих или сличних циљева, односно Скупштина ће одлуком о престанку рада одредити коме се имовина преноси у складу са законом. У случају престанка рада „Ћирилице“, ако нема ниједног гласа против, сва њена имовина припада градској установи за бригу о деци ометеној у развоју.

 

Изглед и садржина печата

Члан 25.

Удружење има печат округлог облика у којем је исписано:Удружење за одбрану ћирилице "Добрица Ерић".

Повереништво може имати печат истог облика и садржаја као и печат Удружења, уз додатак у доњем делу Повереништво са уписаним именом и местом у коме је формирано.

 

Прелазне и завршне одредбе

Члан 26.

На сва питања која нису регулисана овим Статутом ће се примењивати одредбе Закона о удружењима.

 

Члан 27.

Овај Статут ступа на снагу даном његовог усвајања на оснивачкој скупштини Удружења.

Измене и допуне овог Статута врше се на исти начин и по истом поступку како је и донет.

 

 

Председавајући Скупштине Удружења

Љубинко Стојановић